Izvor: Politika, 16.Okt.2012, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sezona referenduma za otcepljenje
Škotska je uz saglasnost Londona zakazala izjašnjavanje građana o nezavisnosti za kraj 2014, dok se Katalonci spremaju da dobiju svoju državu uprkos protivljenju Madrida
Ako sve bude onako kako organizatori izjašnjavanja naroda očekuju, Škotska i Katalonija mogle bi već za dve ili četiri godine da postanu nove države Evrope. Edinburg i Barselona prerasli bi u prestonice novih državotvornih jedinica, dok bi Španija i Ujedinjeno Kraljevstvo ostale bez dela dosadašnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << teritorije. To bi, kako su pojedini stručnjaci za međunarodno pravo počeli da upozoravaju još povodom proglašenja kosovske nezavisnosti, moglo da podstakne druge regione u Evropi i svetu da, preko plebiscita, isposluju promenu granica i nezavisnost.
Put do referenduma u Škotskoj prokrčen je lako i glatko, pa će po dogovoru između britanskog premijera Dejvida Kamerona i predsednika Vlade Škotske Aleksa Salmonda, Škotlanđani stariji od 16 godina za dve godine, u jesen 2014, moći da se odluče odgovorom sa „da” ili „ne” hoće li ubuduće da budu deo Velike Britanije, kao u poslednje tri stotine godina, ili će postati nova nezavisna država.
U Španiji je osamostaljivanje mnogo trnovitije, zato što ne postoji saglasnost Madrida da se referendum u Kataloniji uopšte održi. Bez overe madridskog parlamenta, svako izjašnjavanje je neustavno, pa konzervativni premijer Marijano Rahoj preti da će na silu zaustaviti ovaj proces.
S druge strane, katalonski predsednik vlade Artur Mas, koji je rukovodeći se „voljom naroda” sazvao vanredne prevremene izbore za 25. novembar, uveren je da će posle njih moći da sazove referendum bez obzira što to dosadašnji španski zakoni ne dozvoljavaju.
Ukoliko na platformi katalonske nezavisnosti Mas dobije apsolutnu većinu u katalonskom parlamentu, on se sprema da, kako je rekao, „internacionalizuje problem”. Obratiće se za pomoć Vašingtonu i Briselu, povešće procese pred međunarodnim sudovima, sve dok se Kataloncima ne pruži prilika da ostvare svoje legitimno ljudsko pravo. Pitanje na koje će se odgovarati sa „da” ili „ne” kao i u Škotskoj glasiće: „Da li Katalonija treba da postane nova država Evropske unije?”.
Prema ispitivanjima javnog mnjenja, velika većina katalonskog stanovništva veruje da bi im bilo bolje ukoliko bi ostvarili svoj vekovni san i postali nezavisna država, za razliku od Škotlanđana koji u većini podržavaju ostanak u Ujedinjenom Kraljevstvu, ali uz veću autonomiju. U sporazumu koji je juče potpisan u Edinburgu obojica lidera uspela su da izvuku poneku tačku koja im ide u prilog.
Kameron ne želi da u referendumskom pitanju bude ostavljeno prostora za neki treći srednji put: ili nezavisnost, ili ostajanje u zajednici pod sadašnjim uslovima. Škotski premijer, sa druge strane, uspeo je da snizi na 16 godina pravo na izjašnjavanje, i da odloži datum referenduma tek za kraj 2014. Veruje da će do tada, uz pomoć krize, uspeti da podgreje nacionalističke pa i separatističke strasti. Ali pojedini sociolozi ističu da mlađe generacije ne mare za prekrajanje državnih granica po nacionalnom principu, te da će šesnaestogodišnjaci glasati u skladu sa svojim kosmopolitskim opredeljenjem.
Kad je o strastima reč, Katalonci su se, reklo bi se, već usijali. Iako je Mas do pre dva meseca govorio kako će se put do nezavisnosti ostvariti mirno i civilizovano, sve su oštriji verbalni okršaji između Madrida i Barselone. Kao u vreme raspada Jugoslavije, već su pali predlozi da se bojkotuje roba koja dolazi iz Madrida i obrnuto, da Španci prestanu da kupuju katalonske proizvode. Katalonska crkva izjasnila se u prilog nezavisnosti, na utakmici između Barselone i Real Madrida vijorile su se katalonske zastave i skandiralo se nezavisnosti...
Ni jedna ni druga nova država neće, kako je poručeno iz Brisela moći da zadrže svoju stolicu u EU, koju već imaju i Španija i Velika Britanija. Ukoliko dođe do odvajanja i Katalonija i Škotska moraće da prođu kroz proceduru učlanjivanja. Ukoliko se nešto u međuvremenu ne promeni i ne skroje se nova pravila.
Malo je verovatno da će se referendumski trend zaustaviti na ova dva slučaja. Dejvid Kameron već najavljuje da bi Velika Britanija mogla da organizuje plebiscit o tome kakvo članstvo žele Englezi u EU, u Veneciji se razmišlja o osamostaljivanju od Italije, dok Španiji preti komadanje na svim stranama. Na mukama je i belgijska celovitost. Godine raspleta, kako je to devedesetih godina prošlog veka nazivano na Balkanu, mogle bi se pretvoriti u teške i nerazrešive zaplete.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 16.10.2012.
Pogledaj vesti o: Nova godina
