Izvor: Politika, 29.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo Srbin Sloveniju spasava
Hrvatski turisti zbog međudržavnog spora odustaju od aranžmana. – Ambasada u Beogradu ubrzala proceduru izdavanja viza
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana – Iako slovenački tur-operatori tvrde da međudržavni spor između Slovenije i Hrvatske neće znatnije uticati na posetu gostiju iz ove države slovenačkim turističkim centrima, saznajemo da je situacija na terenu sve lošija, jer su učestala otkazivanja aranžmana, ne samo za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << novogodišnju noć, nego i za zimski odmor, početkom januara. Da podsetimo, odnosi između zvanične Ljubljane i Zagreba pogoršani su posle 19. decembra kada je vlada premijera Boruta Pahora upalila Hrvatskoj „crveno svetlo” na semaforu za brzo približavanje EU, time što je Hrvatskoj stopirala čak 11 pregovaračkih poglavlja.
A onda su se u tom „međuprostoru” Sloveniji, kao spas našli – turisti iz Srbije. Kako saznajemo, zainteresovanost srpskih gostiju za zimske radosti u Sloveniji došla je u pravom trenutku kada je interesovanje gostiju iz Hrvatske oslabilo. Stoga se direktorka LTO „Kranjska Gora” Mirjam Žerjav, na primer, vatreno zauzela za „pojednostavljen postupak za dobijanje slovenačke vize za turiste iz Srbije”, i to nekoliko dana pre nego što je u Kranjskoj Gori, 21. decembra, zvanično otvorena nova zimska, smučarska sezona.
Da se sve može kad se hoće, dokazali su agilni slovenački turistički poslenici koji se nisu libili da „pritisnu” ministra privrede Mateja Lahovnika da pomogne u „rešavanju problema velikog broja turista iz Srbije” zbog „manjka termina za izdavanje slovenačkih viza za turističku posetu Sloveniji” u ambasadi Slovenije u Beogradu. Lahovnik je ubrzo obavestio slovenačka turistička preduzeća o kratkoročnim rešenjima koja su zaista otklonila problem uoči novogodišnjih praznika. Tako je slovenačka ambasada u Beogradu dobila nalog da odredi dodatne termine i omogući dva dodatna telefonska broja preko kojih je na osnovu „sastavljene liste gostiju” bilo moguće ekspresno dobiti slovenački vizu. Međutim, pošto je i tu postojalo ograničenje od 20 zahteva za vizu dnevno, partnerima iz Srbije je predloženo da organizuju putovanja na grupni pasoš (na koje je moguće da putuje od pet do 50 lica), umesto pojedinačno.
U slovenačkim zimskim biserima poput Bleda, Bohinja (sa pripadajućim Vogelom), mariborskom Pohorju i drugim potvrđena je informacija da je ove godine (zbog „izostanka Hrvata”) bilo manje rezervacije nego ikada, ali da je zahvaljujući povoljnijoj ponudi nego u sličnim centrima u Austriji i Italiji, sada veliko interesovanje gostiju iz Srbije, pa su gotovo svi kapaciteti rasprodati do 10. januara. Domaćini za Novu godinu, pored Srba za koje kažu da „bukvalno hrle u slovenačke planine”, očekuju i brojne Ukrajince.
Srpski turisti koji dolaze na odmor u Sloveniju, saznajemo u ljubljanskim agencijama, nisu poput slovenačke mladeži koja s džeparcem i rancem na leđima odlazi „za novaka” u Beograd, već su to oni „dubljeg džepa, velikodušni pri davanju napojnica u hotelima i restoranima”. Izdašne napojnice inače u Sloveniji nisu običaj, pa i po tome domaćini brzo prepoznaju „došljake s juga”. Slovenci Srbe po manirima u potrošnji i ophođenju porede sa Rusima, jer u kafanama često ne pitaju za cenu i ne skrivaju da im je odmor u zemlji EU – „stvar prestiža”.
-----------------------------------------------------------
Setili se i kralja
Slovenija ima šta da ponudi svakom turisti, pa i onome iz Srbije, i da to dobro propagandno (i nostalgično) upakuje. Tako su se u prospektima za turiste u Srbiji našle odrednice koje nećete naći u slovenačkom originalu koji, na primer, ne pominje da „dolaskom kralja Aleksandra Karađorđevića i podizanjem čuvene vile počinje turistički procvat Bleda”.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 30/12/2008]
