Izvor: Telegraf.rs, 17.Nov.2014, 22:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

STRANCI USVAJAJU NAŠU DECU: 70 mališana čeka nove roditelje!

Godišnje se usvoji između 100 i 150 mališana, a uglavnom su stranci oni koji nemaju predrasude prema boji kože deteta, dok je prošle godine strano državljanstvo dobilo 31 mališana

Oko 750 domaćih i sedamedesetah stranih državljanja bilo je tokom godine upisano u Jedinstveni registar usvojenja, čekajući “zeleno svetlo” da u svoje porodice prihvati decu. Više od 170 dece iščekivalo je usvojenje u zemlji i sedamdesetak u inostranstvu.

Brojke su >> Pročitaj celu vest na sajtu Telegraf.rs << zanemarljivo male u odnosu na oko 10.000 dece u Srbiji bez roditeljskog staranja. Razlozi za to su različiti, a veliki udeo ima i to što usvojitelji retko žele da prihvate decu sa zdravstvenim problemima ili smetanjama u razvoju, koje ima svako drugo napušteno dete, ili male Rome kojih je skoro trećina, pišu Večernje Novosti.

Foto-ilustracija: Foter/miss pupik

Godišnje se usvoji između 100 i 150 mališana, a statistika pokazuje da najveći broj njih nove roditelje čeka između tri i pet godina, ali ima i onih koji ih nikada ne nađu jer 40 odsto potencijalnih usvojitelja želi bebe, a ne stariju decu, a zakon izričito zabranjuje da razlika između usvojitelja i usvojenika bude manja od 18, odnosno veća od 45 godina. Tek trećina dece mlađa je od dve godine.

Tolerantniji su stranci koji uglavnom nemaju predrasude prema boji kože deteta, a po poslednjim raspoloživim podacima Republičkog zavoda za socijalno osiguranje, za dve godine strano državljanstvo dobilo je 31 usvojenih mališana iz Srbije, a najviše njih završilo je sa francuskim, američkim, švedskim, grčkim i kiparskim pasošima.

Foto-ilustracija: Profimedia/Oredia

- Kada je u pitanju međunarodno usvajanje, nisu predviđenje olakšice, već su odredbe usklađene sa Konvencijom UN o pravima deteta, koja predviđa da se međudržavno usvojenje može smatrati alternativnim načinom brige o detetu samo ako se ono ne može smestiti u drugu porodicu, biti usvojeno u svojoj zemlji, ili se o njemu ne može na pogodan način voditi briga u zemlji porekla – objasnila je prof. dr. Olga Cvejić Jančić, član Komisije za izradu prednacrt.

Sadašnji porodični zakon kaže da stranac može da usvoji dete samo kada se za njega ne mogu naći usvojitelji “kod kuće” i pod uslovom da se ministar nadležan za porodičnu zaštitu saglasi sa tim.

(Telegraf.rs / Foto – Ilustracija)
Pogledaj vesti o: Nova godina

Nastavak na Telegraf.rs...