Izvor: Vostok.rs, 27.Jun.2012, 01:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rusija ujedinila Evropu protiv napoleonove tiranije

26.06.2012. -

200. godišnjica rata Rusije protiv Napoleona učinila je da se ne samo među ruskim već i stranim istoričarima postane življe interesovanje prema toj temi. Danas se u Beču održava međunarodni naučni skup „1812. godina. Napoleonovi ratovi i njihove posledice po Rusiju i Austriju i uloga u formiranju nove Evrope“. Ovim skupom otvara se ciklus jubilarnih svečanosti u 12 zemalja među kojima su Belorusija, Bugarska, Nemačka, Danska, Španija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Litvanija, Moldavija, Poljska, Ukrajina, Francuska i Češka.

Godine 1799, kao rezultat prevrata, vlast u Francuskoj je pala u ruke Napoleona, čoveka sa bezgraničnom taštinom i genijalnim talentom vojskovođe. Posle nekoliko neuspelih pokušaja da sklopi savez sa ruskim carem Aleksandrom I protiv Engleske, Bonaparta u julu 1812. donosi kobnu odluku o vojnoj kampanji protiv Rusije. Kroz šest meseci, ta kampanja je dovela do potpunog poraza Napoleonove vojske, koja je brojala šeststo hiljada vojnika. U januaru 1813. prvi ešeloni ruske vojske prešli su granicu i ušli u Prusku. Za Evropu rezultat rata 1812. bio je signal za pobunu protiv Napoleonove vladavine. Te iste godine odigralo se nekoliko bitaka u kojima je učestvovala nova vojska francuskog cara. U bici kod Lajpciga ona je poražena od strane saveznika: Rusije, Austrije, Pruske i Švedske. Sledeće godine koaliciji su se pridružile Engleska, Španija i Portugalija. U junu 1815. došlo je do čuvene bitke kod Vaterloa, koja je bila poslednja u epohi Napoleonovih ratova.

Upravo u Beču, gde se održava današnji naučni skup, godine 1814. i 1815. održani su međunarodni kongresi o posleratnom uređenju Evrope. Austrijski naučnici su se od samog početka uključili u organizaciju tog skupa, kaže direktor Instituta za svetsku istoriju Ruske akademije nauka, akademik Aleksandar Čubarjan.

„Tamo radi jedan poznat istoričar, Štefan Karner, direktor Bolcmanovog instituta, koji ima dobru saradnju sa Rusijom. Aktivno je učestvovao u toj inicijativi ruske ambasade u Austriji, koja je inicijator održavanja skupa. Planiram da na njemu govorim o tome s kakvim su se idejama u domovinu vratili oficiri koji su bili u Parizu. Postoji još jedna specifičnost. Iako je u pitanju bila surova borba dve zemlje, ona ipak nije dovela do konfrontacije društava. Na primer u Rusiji se vrlo rado govorio francuski jezik. To nam pokazuje kako se može postići izmirenje naroda i društava čak i u složenim periodima.“

U Rusiji i u drugim zemljama Evrope ove godine održava se veliki broj naučnih foruma posvećenih Otadžbinskom ratu 1812. Na njima će se govoriti i o međunarodnim odnosima u tom istorijskom razdoblju, kaže viši naučni saradnik Instituta za rusku istoriju, doktor nauka Jelena Kudrjavceva.

„Htela bih da na skupu pročitam referat sa temom „Sveta alijansa i prototip formiranja ujedinjene Evrope“. Nekoliko zemalja je pokazalo interesovanje prema toj temi. Drago mi je zbog same činjenice da rat 1812. godine nije zaboravljen ne samo u Rusiji nego i u inostranstvu.“

Na dan naučnog skupa u Beču otvara se izložba ruskog Istorijskog muzeja i Arhiva spoljne politike Rusije. Postavke govore o istoriji pobede ruskog oružja u Otadžbinskom ratu 1812.

Mihail Aristov,


Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti    
Pogledaj vesti o: Nova godina,   Rat u Ukrajini

Nastavak na Vostok.rs...

Vostok.rs: SAD ponovo izazivaju Kinu u Aziji