Izvor: Politika, 28.Dec.2013, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rok podmladak bez mesta u medijima
Gašenjem emisije „Jelen top 10” nestaje još jedna prilika za neafirmisane bendove da dođu do masovnije publike
Nije mnogo ljubitelja rokenrola pustilo suzu na vest da se od Nove godine ukida TV emisija „Jelen top 10”. Mada je izbor bendova koji su gostovali u emisiji ponekad bio predmet diskusija i osporavanja, ipak joj se može pripisati u zasluge da je bila jedna od izuzetno retkih izdanja u medijima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gde su se mogle čuti i mlade, još neafirmisane grupe. Gašenjem emisije njima nestaje još jedna, kakva-takva šansa da dođu do masovnije publike.
Tu ni internet ne pomaže. Istina je da sad svi mogu na „Fejsbuk” ili „Jutjub”, „Majspejs” ili „Bendkemp” da okače svoje pesme. Ali, to je istovremeno i problem, jer zaista svi to i rade. U tom obilju muzike teško je snaći se bez „vodiča”, nekoga ko bi uputio na pravu stranu, skrenuo pažnju na bend koji vredi čuti. Reklama nikome nije potrebna kao proizvodu koji se utapa u već ogromno tržište. A ni internet nije svima dostupan, kao što se u Beogradu ponekad zaboravlja.
– Neko mora da vam preporuči šta da potražite u toj hrpi radova koji se mogu naći na internetu. Zato je dragocena uloga klasičnih medija. Nigde u svetu nisam video da je rokenrol skrajnut kao kod nas – ocenjuje Vlada Janković Džet, veteran srpske rok scene, voditelj na Radiju 202 i decenijski urednik „Demofesta”.
Ima i onih koji smatraju da rok muzika ni ne treba biti u nacionalnim medijima, jer bi to kompromitovalo njen subverzivan karakter.
– Rokenrolu je bolje u klubovima i garažama. Onaj ko misli da od rokenrola živi u ovoj zemlji ionako je u zabludi. To su mogli bendovi poput „Bajage” i „Riblje čorbe”, ali to je bilo drugačije vreme. Danas, rok i treba da ostane na margini, trenirajući prevratnički karakter dok opet ne dobije priliku da izbije u prvi plan – kaže Žikica Simić, autor radijskih emisija „Tajanstveni voz” i „Dole na uglu”.
Takav stav u skladu je s rokerskim tvrdokornim pravoverjem. Ali, američki ili britanski nezavisni bendovi koji se opiru velikim medijima i izdavačkim kućama i reputaciju grade besomučnim turnejama po malim mestima, postepeno privlačeći publiku, u boljem su položaju od naših grupa. Na tržištu velikom poput stranih dovoljno je privući i isti procenat ljudi koji i dalje slušaju rok u Srbiji. Posmatrano u brojevima, to je već dovoljno da se opstane. Sa tolikom publikom dolaze i izdavači koji jesu mali u poređenju s tamošnjim „mejdžorima”, ali mogu da zarade dovoljno da bi nastavili da „guraju” bend. Isto tako, i relativno male stanice koje puštaju takvu muziku mogu da profitiraju dovoljno da bi opstali u poslu.
– Najviše se radujem kad u klubu čujem domaću pesmu koju smo vrteli u emisiji. Često mi se dešavalo da mi di-džej kaže da je prvi put čuo kod nas. Ako imamo samo najmanji delić zasluga za promovisanje naše scene, bolja satisfakcija nam ne treba – kaže Jugoslav Pantelić, autor emisije „Jelen top 10”.
Ako mediji izgrade dobar mejnstrim, i alternativa, u vidu „iskrenutije” rok muzike, doći će na mesto, veruje Bojana Vunturišević, iz benda „Svi na pod”.
– Nedavno sam zamenjivala nastavnicu muzičkog u jednoj školi i deca su mi pričala kako slušaju Cecu, „Amadeus bend”. Istovremeno, kad slušaju nekoga kako u „Prvom glasu Srbije” peva ar end bi, to im se sviđa. Žao mi je što kolege, bez obzira na rasprave o ukusu te emisije, nisu podigle glas zbog gašenja „Jelen top 10”. Sad je bio trenutak da se menjaju stvari, da ne dopustimo da to nestane, pa neka se i emitovala u terminu za porno-filmove – napominje Vunturiševićeva.
Jedan od najzaslužnijih za izgradnju dobrog mejnstrima u Americi, čovek koji je šezdesetih mnogo učinio za promociju rokenrola, ritma i bluza i soula, bio je Ahmet Ertegan, vlasnik „Atlantik rekordsa”, inače dete imućnih roditelja, materijalno zbrinut od rođenja. Možda je rešenje da se neko od sinova naših bogataša, umesto za fudbal, kao što je do sada bilo, zainteresuje za muziku i svojom srebrnom kašikom nahrani buduće srpske „Rolingstonse” ili „Cepeline”.
V. Vukasović
objavljeno: 29.12.2013
