Izvor: BKTV News, 03.Mar.2012, 13:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Recesija nam stiže na leto, bez posla još desetine hiljada ljudi
Iako zvaničnici ponavljaju da će ove godine BDP u Srbiji porasti za 0,5 odsto, ekonomisti najavljuju siguran pad, jedino se u odlazećoj vladi uporno drže optimističkih procena o rastu BDP-a. Zato cinici kažu da ih Nemanjina 11 sve više podseća na frizerski salon, u kojem se „friziraju“ svi ekonomski podaci.
Oporavak privrede je, prema rečima stručnjaka, moguć u poslednjem tromesečju u godini, a zavisiće od mera nove vlade.
Recesija će izazvati pravi dar-mar i u javnim >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << finansijama. Budžet za 2012. je pravljen na bazi rasta BDP-a od 1,5 odsto. S obzirom na to da ga neće biti, automatski će izostati i planirani prihodi imanjak u državnoj kasi će premašiti cifru od 152 milijarde dinara.
U Fiskalnom savetu već računaju da bi deficit mogao biti veći za 30-35 milijardi dinara. Kako Vlada nije spremna da kreše troškove, jedini način da se obezbedi nedostajući novac je zaduživanje. No, posle prekida aranžmana sa MMF-om naglo je palo interesovanje investitora da finansiraju državu.
U centralama mnogih evropskih banaka procenili su da su im ovdašnje „ćerke“ već previše „izložene“ prema državi i da im je zato zabranjeno da odvajaju dodatni novac za kupovinu državnih dužničkih papira.
Uz prekid aranžmana sa MMF-om to je i glavni razlog što Vlada 20. februara nije uspela da nađe kupce za svih 120 miliona evra deviznih zapisa Trezora. Iako je kamata bila 5,95 odsto država je prodala samo 55,2 miliona evra zapisa, koji dospevaju za naplatu u februaru 2013. Poređenja radi, u septembru je tražnja za prvim srpskim evroobveznicama sa mnogo dužim rokom dospeća bila dva puta veća od ponude.
Još je manje investitora spremnih da srpskoj državi pozajmljuju dinare u situaciji kada je nacionalna valuta dostigla rekordno nisku vrednost.
Da bi 22. februara prodala manje od polovine dinarskih zapisa Ministarstvo finansija, na čijem je čelu premijer Mirko Cvetković, moralo je da plati kamatu od 13,25 odsto, koja je duplo veća od gornje granice ciljane inflacije NBS za ovu godinu. Slaba tražnja za državnim hartijama pojačava problem finansiranja i fiskalnog deficita, ali i javnog duga koji ove godine dospeva za naplatu.
Jedino se u odlazećoj vladi uporno drže optimističkih procena o rastu BDP-a. Zato cinici kažu da ih Nemanjina 11 sve više podseća na frizerski salon, u kojem se „friziraju“ svi ekonomski podaci.
Od minusa u državnoj kasi, preko priliva stranih investicija, do privrednog rasta. Drugi, pak, Vladu porede sa optičarem, koji nosi naočare kroz koje sve izgleda ružičasto. Sa njihovom dioptrijom ne vidi se nijedan problem!
Ni skoro pola miliona ljudi, koliko ih je od 2008. ostalo bez posla, a uskoro bi mogla da im se pridruži nova armija od nekoliko desetina hiljada nezaposlenih.
S obzirom na to da će drugi kvartal proteći u znaku izbora, sa velikom dozom izvesnosti može se očekivati nastavak negativnih trendova, a u tom slučaju će Srbija početkom leta i zvanično upasti u recesiju.
Da je đavo odneo šalu pokazuju i poslednji podaci o robnoj razmeni sa inostranstvom. Prošla godine je prva od izbijanja krize u kojoj je izvoz, koji bi trebalo da bude ključna poluga bržeg privrednog oporavka, rastao sporije od uvoza, za 14,1 prema 14,5 odsto.
Lane je izvezeno robe i usluga za 8,44 milijarde evra, a na uvoz je potrošeno 14,45 milijardi, tako da je deficit premašio šest milijardi evra, što je i najveći spoljnotrgovinski deficit još od 2008.godine.
Izvor: NIN
Tweet
Pogledaj vesti o: Nova godina
.jpg)
