Izvor: Vostok.rs, 04.Avg.2012, 12:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rakete „Angara“ uskoro startuju
04.08.2012. -
Prvi primerak za let rakete-nosača „Angara“ biće proizveden do kraja 2012. godine. Ovo je saopštio predstavnik Centra „Hruničev“ – vodećeg ruskog proizvođača ove kosmičke tehnike.
Porodica univerzalnih raketa nove generacije „Angara“ obuhvata nosioce lake, srednje i teške kategorije. Lansiranje lake „Angare“ s kosmodroma u Plesecku (Arhangelska oblast) planirano je za 2. kvartal iduće godine. U kompaniji je razmatrana mogućnost izrade >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << super teške rakete za međuplanetarne misije. Dok su letovi na Mars i druge planete stvar daleke budućnosti, ekspedicija na Mesec i stvaranje stalne baze na njemu je po mišljenju stručnjaka stvar realna već u najskorije vreme. Ali, važno je kolika će biti težina super teškog nosača koji treba lansirati u kosmos kako bi se uz pomoć njega dopremao teret na Mesec, ističe glavni urednik izdanja „Novosti kosmonautike“ Igor Marinin:
- Amerikanci su za program leta na Mesec lansirali 120 tona – to je raketa, plus sam brod, plus modul za sletanje na Mesec. Imamo ideju da letimo na Mesec brodom koji bi se sklapao od modula. Standardni moduli od 22 tone koje danas proizvodi Centar „Hruničev“ koriste se za „Proton“ i oni će odgovarati „Angari“ ukoliko se ona bude gradila na kosmodromima Bajkonur ili Slobodni. Za moćniju raketu treba praviti potpuno drugačije module.
Ipak, u Roskosmosu postoji ideja da se proizvode rakete nosivosti oko 60 tona za nisku orbitu. Tada će brod za letove na Mesec biti sklapan u dva lansiranja od dva modula. Izvođenje 120 tona u Zemljinu orbitu je minimum koji je potreban za let na Mesec ili oko njega, slaže se predstavnik Ruske akademije za kosmonautiku Jurij Karaš:
- Ako govorimo o letu na Mars približna masa pilotiranog kompleksa koji će leteti biće u nivou od 450-500 tona. Tako da se ne može bez stepenaste šeme lansiranja, pitanje je koliko će lansiranja biti.
Osobenost „Angare“ je korišćenje ekološki čistog goriva, između ostalog vodonika i kerozina, za razliku od „Protona“. Kao što je poznato, između Rusije i Kazahstana oko kosmodroma Bajkonur se s vremena na vreme pojavljuje problem. On je vezan za to što za vreme neuspešnog lansiranja „Protona“ izvesna količina otrovnog goriva dimetil-hidrozina dospeva na teritoriju Kazahstana što nanosi štetu ekologiji, ističe Jurij Karaš:
- Ukoliko raketa-nosač bude radila na ekološko gorivo njeno dospevanje na teritoriju Kazahstana neće pričiniti nikakvu štetu. Zato će brzo uvođenje u dejstvo „Angare“ pomoći da se ukloni kamen spoticanja u odnosima dveju zemalja u vezi s kosmodromom Bajkonur.
Oko goriva dimetil-hidrozin se diže prevelika prašina. Ono je prilično otrovno, ali ako sistem za točenje radi normalno i ne dolazi do nesreće na kompleksu za lansiranje, to je potpuno bezbedno gorivo. Raketa „Proton-M“ je dorađena u poređenju s „Protonom“. Nema ostataka goriva posle njihovog odvajanja, gorivo u potpunosti sagoreva, rezervoari padaju prazni, ističe Igor Marinin:
- Ali čak i ako dođe do nesreće i ako raketa padne na zemlju i gorivo se razlije, u kontaktu s vodom ova materija će se pretvoriti u đubrivo za biljke od kojeg one čak bolje rastu. Ova raketa leti s Bajkonura, ne proleće iznad naseljenih mesta i polja, već tamo gde nema ničega osim poljskih miševa i škorpiona. Ali, ako se u prirodu izlije kerozin, poljski miševi će loše proći, uginuće nagutavši se kerozina.
Argumenti su ubedljivi, ali se ni navodi ekologa ne mogu izbeći. Same miševe niko ne pita, ali teško da su im potrebni asimetrični dimetilhidrazin, kerozin ili nešto drugo.
Oleg Nehaj,
Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti
Pogledaj vesti o: Nova godina
.jpg)
