Izvor: Vostok.rs, 22.Jan.2014, 11:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radna nedelja „Rozete“ počela u ponedeljak
22.01.2014. -
„Rozeta“ se budi. Međuplanetarna stanica Evropske kosmičke agencije, koja je lansirana u kosmos pre skoro deset godina, izlazi iz „uspavanog režima“, u kome se nalazila više od dve i po godine, i sprema se da stigne na cilj – kometa 67P/Čurjumova-Gerasimenko. Ako sve planirane operacije prođu uspešno, onda će istraživači dobiti nove podatke o supstanci od koje je pravljen Sunčev sistem pre 4 milijarde godina.
Praviti šou od ključnih, a nekada >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << i od rizičnih momenata automatskih (i ne samo) ekspedicija je postalo uobičajeno: setimo se sletanja Curiosity na Mars. Evo i Evropska kosmička agencija je odlučila da privuče pažnju publike svom kometnom projektu „Rozeta“ (Rosetta), koji skoro deset godina drži pravac na kometu 67P/Čurjumova-Gerasimenko. Mada ovde i nije bilo šoua (osim prenosa iz Evropskog centra upravljanja letovima u Darmštatu i konferencije za novinare), bilo ko je mogao da simbolično probudi „Rozetu“. Za to je bilo potrebno samo poslati u ESA svoju verziju fraze „Budi se, Rozeta“.
U jutro 20. janura „Rozeta“ je po komandi sa Zemlje bila izvedena iz režima hibernacije, u koji je većina njenog sistema i instrumenata postavljena 2011. godine radi štednje energije. Za protekle dve i po godine su radili samo neki grejači i kompjuter aparata.
Buđenje je samo početak najodgovornije etape u životu „Rozete“: približavanje kometi Čurjumova-Gerasimenko, praćenje komete i spuštanje na nju aparata „Fila“ (Philae). Susret će se dogoditi u avgustu ove godine, a iskrcavanje je planirano za novembar. „Rozeta“ i „Fila“ će dežurati celu godinu, u vreme približavanja komete Suncu (avgust 2015.) i njenog postepenog odmicanja od Sunca. Kraj misije je planiran za decembar 2015. godine.
Kometa 67P/Čurjumova-Gerasimenko se nalazi na ispruženoj eliptičnoj orbiti i približava se Suncu svakih 6,45 godina. Njena istorija je značajna: 1840. godine (kako je utvrđeno posle analize orbite) ledeno telo, koje se do tada nikako nije primećivalo sa Zemlje, je prvi put prošlo u opasnoj blizini Jupitera. To se dogodilo i drugi put 1959. godine. Gravitaciono uzajamno dejstvo sa džinovskom planetom je promenilo orbitu komete i „privuklo“ je ka Suncu. Zato se ona sada približava Suncu na manje od 200 miliona km (u najudaljenijoj tački orbite komete ona se udaljava od Sunca do skoro 850 miliona km).
Na taj način je 67P prešla u unutrašnje oblasti Sunčevog sistema iz spoljašnjih. Pretpostavlja se da je ona dugo čuvala „netaknutom“ tu supstancu, od koje se „stvarao“ Sunčev sistem pre više od 4 milijarde godina.
Sada se to „konzervirano vreme“ pomalo otkriva: sa svakim približavanjem Suncu kometa gubi deo supstance – prema podacima posmatranja u periodu od 2002-2003. godine, do 60 kg/sek. Cilj naučnih eksperimenata na aparatima – da se ona prouči sa svih strana. Naučni teret „Rozete“ čini 11 instrumenata za daljinsko izučavanje jedra komete, a još 9 nosi „Fila“.
Sam aparat, koji je poslat u kosmos 2004. godine, zaslužuje pažnju. Kao prvo, to je prva automatska stanica ESA, koja treba da postane veštački satelit komete i da na njenoj površini postavi još jedan mali aparat. Kao drugo, to je prvi aparat koji je poleteo preko Glavnog pojasa asteroida (između Marsa i Jupitera), koristeći samo solarne baterije, a ne radioizotopne izvore energije, koji su uobičajeni za ovako daleke misije.
ESA se s pravom ponosi projektom, mada glavni deo misije tek predstoji. Tema kometa je u agenciji počela 1986. godine, kada je evropska sonda „Đoto“ prošla nedaleko od jedra Halejeve komete – u čemu su joj pomogla dva sovjetska aparata „Vega“, koji su nešto ranije prošli nedaleko od jedra. Izučavanje ovih nebeskih tela je i dalje aktuelno. Osim naučnog interesa, podstiče tehnološka složenost. Od prolazaka u neposrednoj blizini jedra mi prelazimo na iskrcavanje na jedro, i nije daleko trenutak kada će se na Zemlju vratiti uzorak kometnog materijala, koji je dobijen ne od kome, nego direktno iz jedra. Rusija, na žalost, ne učestvuje u istraživanju kometa – posle „Vega“, koje su bile trijumf sovjetskog planetnog programa, je nastupila tišina. Projekat „Bumerang“ je reinkarnacija „Fobosa-Grunta“ i može ispraviti situaciju, jer je Fobos – verovatno, asteroid, koji je davno-davno uhvatio Mars. Međutim, lansiranje „Bumeranga“ je za sada u planu tek oko 2020-2022. godine.
Olga Zakutnjaja,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
Pogledaj vesti o: Nova godina
