Izvor: BKTV News, 31.Dec.2012, 16:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvo na političare
Za Novogodišnje i Božićne praznike predsednik Nikolić je naciji ukazao na dva puta kojim Srbija mora da zakorači ako istinski misli da obezbedi bolji standard svojim gradjanima, da ojača ekonomiju, a time i da izidje iz začaranog kruga stalnih iznenadjenja na svom evropskom putu bez karte i busole. Osećamo se kao „slepi putnici“ kojima vozovodje nikad unapred ne kažu kojim putem idu i koji nikada nisu sigurni, ako ne prihvate nove uslove ili čak i ucene, nisu sigurni na kojoj stanici će da ih skinu sa voza i ostave u nekoj nedodjiji!
U kojem „deda Mraz“ sankama sa zapadne strane sveta u bisagama nosi uvek neke nove uslove, a ona istočni „deda Mraz“ zemalja koje se vraćaju na pijedestal ravnopravnog partnera zapadnim razvijenim zemljama, a drugi sve brže preti da će preuzeti svetski primat u svetskoj ekonomiji i koji, bez ucenjivanja, nudi pomoć, ali ne kao „igrač sa klupe“, već ravnopravni takmac u stvaranju uslova da se na Balkanu ne remeti postojeća geopolitička ravnoteža.
Poruke predsednika Nikolića o putu koji nam predstoji, čini mi se da su sažete u dve:
Jedan je – „Političari su od Srbije napravili ovako besmislenu zemlju. Nikad u njoj ne bi bilo ovoliko korupcije i kriminala, mita, nezadovoljstva građana svojim životom - da to nisu želeli političari. Dakle, prvo na političare“!
I drugi – “Nije korektno da se vođenje istraga protiv političara tumači kao hajka ili obračun, kao što nije u redu ni da se istrage protiv pojedinih imućnih ljudi razumeju kao obračun sa svim bogatima. Baš zbog toga svi treba da budu ubeđeni da istrage, uključujući i onu protiv Miškovića, neće da se razvuku na 10 ili 15 godina“.
Za razliku od Tadića, koji je tek sada shvatio,ili se osmeli da prizna, da su oni koji su ga okruživali, zapravo – „pucali u ledja“, Otuda i poruke predsednik Nikolić razumem tako da on faktički poručuje svojim najbližim saborcima, a ne nekom „neimenovanom biraču“, da neće oklevati da odmah ukaže na svakog ko ispadne iz stroja i ne ostane dosladan u borbi za Srbiju, koja više neće biti „besmislena zemlja“.
Naš je problem što ne shvatamo da odraslima deda Mraz ništa ne poklanja i da je razlika izmedju Istočnog i Zapadnog u stepenu poštovanja suvereniteta i uzajamnog interesa. Nekad je na ovom prostoru postojala takodje mala, ali ponosna i poštovana država, sa vladarom koji je znao mudro da iskoristi sučeljavanje interesa istoka i zapada i u toj „političkoj partiji pokera“ bio ravnopravni igrač!
Nas sada pritiska nezaposlenost. Sa 28 odsto nezaposlenih smo rekorderi. Sa samo jednim evrom više u prosečnim zaradama, jedino smo ispred Makedonije u regionu, a i u Evropi.
Čekajući da Brisel iscrpi uslove i nemoguće zahteve ne bi li smo dobili taj toliko željeni datum o priključenju, skoro da se bila zagubila i nada da će se i u nas zakopati ašov na trasi „Južnog toka“. Nedavni telefonski razgovor našeg i ruskog predsednika je delom razrešio tu dilemu. Putin je dosledan u svojim obećanjima. I Kinezi su se pokazalai kao istinski prijatelji i poslovni partneri. Potpisaan je sporazum da grade još dva auto- puta kroz srce Srbije, u vrednosti od preko 600 miliona evra.
Vučić je otvorio fabriku u Velikoj Plani, čime se materijalizuje i plan dogovora sa nekim arapskim zemljama.
Ostala su previranja unutar stranaka, bez obzira da li su na vlasti ili opoziciji, ali i brojna prestrojavanja. Bilo bi pogrešno ne ukazati i na nesnalaženja, ali i osionosti nekih koji bi da zaorano u vrhu, zlpoupotrebe i samo uberu plodove. Tipičan primer je neki mali Bač. I atraktivan način iskazivanja domišljanosti. Održali su skupštinu opštine na trgu, uprkos zimi. Na njima je sada samo da dokažu da li su odista imali i većinu odbornika.
Inače, da se u Srbiji ipak nešto pozitivno dogadja, uprkos teškom bremenu nasledja od prethodne vlasti, govore i sitne, na oko besmislene, ali ipak naznake koje nisu za zanemarivanje. Reč je o prebezima koji bi da se ponovo ušunjaju u jato koje su napustili kada je bilo najteže. On koriste „novogodišnja čestitanja“ da opet, po ko zna koji put , promene dres.
I ma koliko iskusni političari to prepoznaju kao krajnje opasan čin, jer izaziva melanholiju i depresiju medju onima koji su istrpeli sve torture, pa čak i javna „pljuvanja“ od svojih nekadašnjih čelnika. Bilo je i onih , koji su u trci da se dodvore ondašnjoj vlasti, napuštali svoje saborce i javno, preko medija, odricali se i politike lidera stranaka u kojima su bili i na funkcijama, i sada bi da se ponovo da se vratri. Možda u podsvesti i u iste fotelje i na site položaje?
Sada je njihovo pokajničko i ponizno ponašanje odista nešto na ivici razumljivog ljudskog morala, ali i onaj vetrokaz koji govori da je vredelo biti istrajan. Jedino im valja otvoreno i bez ustručavanja staviti do znanja – svako je dobro došao ,ali mora iznova od prizemlja, bez lifta, da se penje ka vrhu nebodera!
Mirko Stamenković
Tweet
.jpg)
