Izvor: B92, 30.Dec.2010, 12:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privrednici bi tržište umesto zajma
Beograd -- Iako su u prethodne dve godine vapili za povoljnim kreditima, privrednicima je novogodišnja želja ove godine drugačija- želeli bi novo tržište.
U prethodne dve krizne godine velika većina privrednika kao jednu od najvažnijih stvari koja ima je potrebna navodili su dobijanje povoljnih kredita sa što dužim rokom otplate kako bi se izbavili iz dugova.
Kada smo ih povodom predstojećih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << praznika pitali šta bi više želeli da dobiju - novo tržište na koje bi plasirali svoje proizvode i usluge ili veoma povoljan dugoročni kredit - želje su ipak mahom bile usmerene ka novim poslovnim prilikama.
"Mogućnost plasmana robe je bilans i uzrok svakog poslovanja, ako ne može da se proda, sve drugo nema svrhe i svi krediti ili olakšice padaju u vodu. Činjenica je i da u svetu ima kapitala koji se nudi sa kamatom od četiri odsto, ali nema tržišta koje bi apsorbovalo proizvedenu robu”, kaže Milan Knežević, vlasnik konfekcije Modus i predsednik Unije tekstilaca.
"Plitko" tržište
Prema rečima Zorana Pralice, predsednika Unije pekara, na našem „plitkom" tržištu, gde je proizvodnja zbog visokih fiskalnih nameta skupa, a kupovna moć stanovništva niska, čak ni povoljni krediti, kada bi ih uopšte bilo, ne bi mogli da reše problem. „Kada bismo mogli da formiramo tržište imali bismo i bolju komunikaciju sa bankama", kaže Pralica i dodaje da je veoma mali broj grana ili poslova koji mogu da se pokrenu iz kredita i da im tržišna pozicija omogućava redovno servisiranje obaveza i zaradu.
I Petar Stojanović, direktor fabrike prediva Dunav iz Grocke kaže da je potrebno i jedno i drugo, ali da, ako se već dilema postavlja, bira tržište, iako je činjenica da privreda bez dobrih komercijalnih kredita ne može da obezbedi kvalitetan nastup čak ni na već osvojenom tržištu.
Mirko Todorović, vlasnik konfekcije Todor, tvrdi da takva dilema ne postoji jer ako imate tržište, imate sve. „Ni jedan kredit nije dobar, ne samo zato što mora da se vrati, nego što su kreditne linije teške i u Srbiji i u Evropi i u svetu".
Dilemu nemaju ni građevinci, pa Ratomir Todorović, direktor Planuma, kaže da uslovi za kredite nisu povoljni jer toliku kamatu i troškove obrade ne plaća niko u svetu, tako da bi izbor bio - tržište odnosno novi poslovi.
"Koji je kredit povoljan? Problemi u građevinarstvu su i počeli kada su nam ponuđeni lepo i sa mašnicom upakovani krediti za obrtna sredstva. Bio je to početak kraja ili ulaznica za dužničko ropstvo čitave grane jer u nedostatku posla i novih investicija, ti „povoljni" krediti pokazali su da imaju oštre zube”, kaže direktor Duga sistema Goran Dugandžija, koji je i predsednik vladine radne grupe.
Zbog toga je, kako objašnjava, i radna grupa, koju je vlada formirala kako bi se definisali programi za pomoć građevinskoj industriji, u prvi plan stavila pronalaženje novih poslova i prvi benefiti se već osećaju.
"U suštini, dilema o kojoj govorimo svodi se na pitanje da li više volimo da živimo od svog rada ili „na odloženo", a svaki pravi privrednik reći će da nam je potrebna prilika da radimo i zarađujemo”, navodi Dugandžija.
Direktor Imleka Slobodan Petrović kaže da bi se u ponudi novogodišnjih želja odlučio za izlazak na novo tržište pre nego za uzimanje kredita, ma koliko povoljan bio. „Bez razmišljanja odabrao bih novo tržište jer ono omogućava povećanje dobiti i profita, a smanjenje troškova", ističe Petrović.
I jedno i drugo
"Za kompaniju Jabuka interesantno je i jedno i drugo. Postoji potreba za otvaranjem novih prodajnih objekata, ne tako velikih, do 300 kvadrata u radničkim naseljima, gde naša politika pristupačnih cena nailazi na dobar prijem. Ali, zbog opredeljenja da dobavljače isplaćujemo u znatno kraćim rokovima nego što to čine ostali lanci, a ponekad nas obaveze za PDV ili zarade malo uspore, povoljni krediti bi bili dragoceno olakšanje", kaže Milena Radulović, direktor marketinga u Jabuci.
Za izlazak na novo tržište opredelio bi se i vlasnik i direktor turističke agencije Odeon Obren Rović.
„U svakom slučaju pre sam za novo tržište nego za kredit koji ne bio uzeo čak ni da je povoljan. Komplikovano je pitanje jer ne znam ni šta bih u ovom poslu kojim se bavim radio sa tim novim tržištem", ističe Rović.
On kaže da je interesovanje za putovanjima splaslo poslednjih godina i da se nekada atraktivne destinacije slabo prodaju, pa ne zna koliko bi neka nova zaista donela boljitak agenciji. Uprkos tome, kredit je nešto, napominje Rović, za šta se ne bi odlučio nikako. Prema njegovim rečima, samo ekstra povoljan kredit kojim bi se refinansirao neki drugi nepovoljan mogao bi da bude rešenje.
Ima i onih koji bi pre dobru pozajmicu. Direktorka Venus tursa Meri Nikolić bi „verovatno pre uzela kredit" jer ne postoji tržište na kom bi voleli da rade, a da ih već nema. „Radimo već sa svima sa kojima možemo, tako da nema puno prostora za nova tržišta. Jedino iz tih razloga bih se opredelila da uzmem kredit ako je, naravno, povoljan. On bi mogao da se iskoristi za kupovinu novih lokacija", kaže Nikolićeva.
Radoslav Veselinović, predsednik Galeb grupe, ističe da bez novih tržišta sigurno nema razvoja, „ali za nas koji već imamo neko obezbeđeno tržište, na kome opstajemo uz dosta problema, dugoročna sredstva bi bila prioritet kako bi relaksirali nagomilane obaveze.
Ništa od ponuđenog
U Apatinskoj pivari rekli su nam da ne bi uzeli ni jedno ni drugo već bi se opredelili za povećanje kupovne moći stanovništva što bi više pomoglo poslovanju kompanije.
