Izvor: B92, 17.Jan.2011, 12:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prekovremeni diže plate birokratiji
Beograd -- Državni službenici na visokim položajima dobili su mogućnost da više rade prekovremeno i na taj način, na mala vrata, uvećaju zarade.
Država je, naime, smanjenjem raspon zarada u državnim organima omogućila povećanje plata najmanje plaćenim činovnicima, ali je i prekovremeni rad sa osam sati nedeljno povećala na 20.
Ideja novog Zakona o izmenama plata državnih službenika i nameštenika, usvojenog nekoliko dana uoči Nove godine >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << , bila je smanjiti raspon zarada u državnim organima, odnosno poboljšati položaj službenika s najmanjim primanjima.
Zakon je trebalo da pomogne samo onima koji zarađuju ispod republičkog proseka, ali je izmenama stvoren prostor da se o njega ovajde i državni službenici na položajima.
Nove koeficijente za plate koji su stupili na snagu početkom ove godine praktično su dobili samo saradnici i referenti, dakle zaposleni na nižim izvršilačkim mestima, koji čine poslednje četiri grupe prema koeficijentima zarada.
Veći koeficijenti nisu predviđeni za premijera, ministre, njihove zamenike i savetnike. Zakon usvojen 22. decembra 2010, u danima kada su se zbog velikog broja zakona i amandmana Skupštini potkradale greške, nije predvideo povećanje plata ni za ostale državne službenike na položaju.
Međutim, dogodilo se upravo ono u šta su mnnogi verovali kada su najavljene izmene zakona. Pitanje je bilo samo gde će državni službenici na visokim položajima naći prostor da se ovajde o novi zakon.
Svetlana Budimčević, pomoćnik direktora za pravne poslove u Uniji poslodavaca Srbije, prilično se namučila da protumači zakon jer uvidom u njegove izmene ovaj slobodan prostor nije bio očigledan. Tek poređenjem starog i novog zakona i opšteg Zakona o radu mnoge stvari su postale jasnije.
„Zavaravanje je da državni službenici na položaju neće dobiti povećanje zarada jer im je uvedeno pravo na prekovremeni rad. S obzirom na to da rade u državnom organu, ovi službenici mogu sami sebi da daju nalog za prekovremeni rad. Zakon o radu daje pravo na prekovremeni rad od osam sati nedeljno (odnosno 352 sata godišnje), a novi zakon omogućava najduže 20 sati nedeljno (ili 496 sati prekovremenog rada godišnje). Zaista je očigledno da je novim propisima cilj povećanje plate. Zakon, dakle, ostavlja mogućnost zloupotrebe u vidu fiktivnih naloga kako bi se skriveno uvećala zarada", kaže Budimčević.
Državnom službeniku kome zbog prirode posla ne bude omogućeno da u toku narednog meseca iskoristi slobodne sate svaki sat prekovremenog rada plaćaće se za 26 odsto više od vrednosti sata osnovne plate.
Koeficijenti zarada
Grupa Koeficijent
Prva (Direktor organizacije) 9
Druga (Zamenik direktora i sekretara vlade) 8
Treća (Sekretar ministarstva, pomoćnik ministra) 7,11
Četvrta (Pomoćnik sekretara vlade) 6,32
Peta (Pomoćnik direktora organa uprave) 5,62
Šesta-Deveta (Savetnici) 2,03-5,57
Deseta (Saradnik) 1,9-2,68
Jedanaesta (Mlađi saradnik) 1,65-2,32
Dvanaesta (Referent) 1,55-2,18
Trinaesta (Mlađi referent) 1,4-1,97
