Izvor: B92, 13.Mar.2011, 05:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posle škole ili biro ili "preko"
Beograd -- Iako je izgledalo da će se u visokom obrazovanju dogoditi značajne promene, ipak većina mladih i dalje pravo sa fakulteta umaršira u biro za nezaposlene.
Čekajući godinama na posao u struci, oni prihvataju poslove na crno koji su obično nedovoljno plaćeni, rade van struke, a oni kojima "prekipi" tranzicija, koja nikako da se završi, svoje skupo plaćeno znanje odnesu "na izvol'te" u zemlje Evropske >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << unije ili Ameriku i Kanadu.
Prošle nedelje je Univerzitet u Beogradu kao i svake godine predložio nove upisne kvote – koje se (manje-više) nisu menjale najmanje deceniju i po. To znači da će i u ovom upisnom roku ostati mnogo praznih klupa na fizici, poljoprivredi ili hemiji, a da će se indeks više tražiti na pravima, ekonomiji i medicini, iako čak i pojedini dekani ovih fakulteta, stručnjaci s tržišta rada, poslodavci, ministri, neprekidno ponavljaju da takav raspored snaga nije u skladu s potrebama tržišta rada.
Najveća muka mladih danas je nezaposlenost (61 odsto), ali i nezainteresovanost društva, pokazala je anketa Balkanskog fonda za demokratiju sprovedeni u okviru projekta „Grad po meri mladih”. Po mišljenju 30 odsto mladih uzrasta od 20 do 25 godina i 27,8 procenata mlađih ispitanika, starosti od 15 do 19 godina, promena obrazovnog sistema bila bi osnovni uslov za pozitivne promene u društvu.
Uprkos tome, Ministarstvo prosvete obično bez mnogo intervencija „aminuje” predloge fakulteta, koji su s druge strani „zakovani” hroničnim nedostatkom novca i poslednjih godina dozvolom Komisije za akreditaciju, a u kojoj se navodi koliko tačno studenata fakultet može da ima u skladu sa prostorom, nastavnim planom i brojem nastavnika.
"Visokoškolski sistem ne daje ono što privredi treba, pa se mladi umesto za rad školuju za berze zapošljavanja i sedenje kod kuće. Kada jedan obrazovni sistem nije usklađen sa potrebama privrede, onda svršene srednjoškolce ili diplomce moramo dodatno da obučavamo, to traje i po godinu i po dana i to jako mnogo košta, što bi bio izdatak i za neke bogatije privrede", kaže Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije.
On kaže da se privreda mora ozbiljnije konsultovati umesto da recimo imamo veliki broj privatnih visokoškolskih ustanova koje su orijentisane ka atraktivnim oblastima poput marketinga i menadžmenta, a gotovo nikako ka proizvodnim delatnostima. Na naše pitanje da li fakulteti i visoke škole konsultuju poslodavce prilikom formiranja upisnih kvota, Atanacković odgovara – nedovoljno.
Saša Radulović, konsultant za investicije i poreski sistem, i Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, slažu se da je neophodno ukinuti crno tržište i reformisati poresku politiku, jer nemamo dovoljno poslodavaca, a ono što imamo „ubijamo” poreskim nametima. Oni kažu i da je najveći problem mladih prilikom zapošljavanja raskorak u onome što znaju i veštinama koje su potrebne.
"Put od obrazovanja do zapošljavanja u ovom trenutku predstavlja pravi lavirint i ja kao roditelj imam problem kako da svoju decu usmerim. Zakonski okvir nije definisan, obrazovni profili su iz prošlog veka, reprodukuju se diplome, a ne znanja koja traže poslodavci, obrazovanje se tretira kao trošak, a ne ako investicija. Postoji potreba za novim profilima, a pojedinih uopšte nema na tržištu rada. Istraživanja pokazuju da trenutno prosečni zaposleni ima između 40 i 45 godina, nije dodatno obrazovan i nije fleksibilan", kaže Vidosava Džagić, potpredsednica Privredne komore Srbije.
Država da plaća studije samo najboljima
Dr Desanka Radunović, predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta i dugogodišnja profesorka Matematičkog fakulteta, kaže da je činjenica da se upisne kvote određuju prema prostoru i kadru koji fakulteti imaju, a ne prema potrebi društva. Po njenom mišljenju, bilo bi logično da država prvo iskaže potrebe za određenom vrstom studija i onda da ih i finansira.
"Ja ne bih išla na sistem državnog finansiranja, osim za onaj mali broj najboljih i socijalno ugrožene i marginalizovane grupe. Ne treba izmišljati ništa novo, u većini zemalja je razvijen sistem kredita koji je nekada postojao i kod nas. Dakle, svi treba da imaju mogućnost kredita koje bi vraćali nakon diplomiranja i onda ne bi svake jeseni imali problem sa samofinansirajućim studentima", kaže ona.
Dragan Đukić, direktor Sektora za posredovanje u zapošljavanju i planiranju karijere Nacionalne službe za zapošljavanje, kaže da dve trećine anketiranih poslodavaca smatra da radna snaga u Srbiji nije dovoljno kompetentna, da je potrebno da studenti imaju više prakse i da se često događa da mlad čovek ne zna šta je završni račun, a ima diplomu Ekonomskog fakulteta.
Radunović dodaje da je "prvo rečeno – Bolonja, na budžetu su samo oni sa 60 bodova, a onda je spušteno na 48 bodova, jer neki nisu dovoljno reformisali sistem. Zašto tolerisati to što neki fakultet nije dobro protresao svoje programe i primenio Bolonju, zašto ih ne pritisnete da urade svoj posao kako treba? I master studije su sad jako degradirane, država ih ne finansira ili finansira u vrlo ograničenom broju, pa će deca morati sama da izdvajaju novac".
To što nemamo strategiju, po njenom mišljenju, nije ograničavajući faktor, nešto se može promeniti i bez nje, kao što smo i u zakon uneli niz novina. Na komentar da su i fakulteti krivi što nisu više povezani s privredom, ona odgovara da je činjenica da nemamo razvijeno tržište i da to jeste jedan začaran krug, ali da izlaz ipak postoji.
"Vi sada imate školovanje velikog broja mladih koji odlaze napolje, uložili ste mnogo, a društvo nema nikakve koristi od toga. U redu, nemamo strategiju, ali znamo da želimo u tu Evropu, a Evropa ima razrađene sisteme, ima razvijeno tržište, ima viziju koji će stručnjaci biti potrebni za 10 i 20 godina" Naša deca će biti na tom tržištu, dakle, mi ih školujemo za Evropu i zašto to ne iskoristiti, ugrađujući i neke naše specifičnosti, poput, recimo, orijentacije na poljoprivredu", smatra predsednica NPS-a.
Pogledaj vesti o: Nova godina
.jpg)
