Izvor: Politika, 20.Jul.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poskupljenja namirnica bez tržišnog opravdanja
Stručnjaci kažu da nema razloga za povećanje cena šećera, mesa, ulja... – Kupci se preorijentisali na jeftinije proizvode lošijeg kvaliteta
Premda su u državnim institucijama predviđali da će talas poskupljenja posustati od polovine ove godine, to se nije dogodilo. Šećer je juče u pojedinim trgovinskim lancima ponovo dobio nove cene, uvećane pet odsto, a trgovci kažu da su im dobavljači već poslali i nove cenovnike mesa, ulja i kućne hemije.
– Imamo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << najavljena poskupljenja jestivog ulja za četiri odsto. Proteklih dana poskupelo je svinjsko meso između šest i osam odsto, dok cene junetine i piletine za sada miruju. Poskupeli su i neki konditorski proizvodi od pet do deset odsto – rekli su u kompaniji „Merkator S”, u čijem sastavu posluju prodajni objekti „Rode” i „Merkatora”, dodajući da od pojedinih dobavljača očekuju i poskupljenja praška za veš i omekšivača za devet odsto, kao i deterdženata za sudove od pet odsto, a imaju i najave promene cena gaziranih napitaka.
Stručnjaci smatraju da objektivnih razloga za nova poskupljenja hrane nema. Nijedna sirovina, kažu, nije drastično poskupela, pa nema potrebe da se menjaju cene gotovih proizvoda.
– Ja ne vidim posebne razloge za povećanje cena. Imamo solidnu proizvodnju, čak i pad cena sezonskih poljoprivrednih proizvoda, poput lubenica, dinja ili krompira. Za dva ili tri dinara je poskupeo kukuruz, pa sada staje 23-34 dinara po kilogramu i jedino to može biti opravdanje za povećanje cena svinjskog mesa. Reč je o isuviše malom pomeranju cena stočne hrane, pa ponavljam da nema razloga za poskupljenja – kaže Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije, dodajući da nema objašnjenje ni za poskupljenje šećera u Srbiji. Raspoložive količine ove namirnice dovoljne su do nove proizvodne kampanje, smatra on.
– Doduše, imamo sezonski povećanu tražnju za šećerom u junu i julu zbog prerade ranog voća i pravljenja džemova, pekmeza i sokova, što se dešava i u septembru i oktobru, kada za preradu prispeva kasno voće.
Na poskupljenje su možda uticali i veći troškovi lagerovanja kao i kretanje cene na svetskim berzama, gde je beli šećer od šećerne repe nešto skuplji od onog od trske. Ali, ništa od toga ne bi trebalo da u većoj meri gura cenovnike nagore – ponavlja Prostran.
Za to vreme, poskupljuju pojedini proizvodi i na pijacama. Posle naglog pada cena zeleniša pre mesec dana, tržište se sada stabilizuje, pa je tako na većini tržnica u Srbiji paradajz poskupeo tridesetak dinara i sada košta oko 80 dinara po kilogramu.
Većina trgovaca, ipak, nije raspoložena za razgovor o povećanju cena, ali priznaju da će nove cenovnike morati da primene, jer niko ne želi da posluje sa gubitkom, dok su u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) izračunali koliko građani Srbije zbog povećanja cena žive lošije nego ranije.
– Potrošači u Srbiji su prošli najgore od svih u regionu u poslednje dve-tri godine. Prema našim podacima, standard je od početka krize do danas, što zbog skoka evra, što zbog stalnih poskupljenja, opao čak 60 odsto – smatra Goran Papović, predsednik NOPS-a.
Posledica toga je, dodaje on, smanjenje tražnje i preorijentisanje potrošača na jeftinije proizvode lošijeg kvaliteta. Trgovci potvrđuju da se jeftinije sve više traži, a artikli do juče nepoznatih proizvođača zamenili su poznate brendove. U SOS marketima sve je više kupaca, a tražnja svega, osim osnovnih životnih namirnica i dalje opada.
--------------------------------------------------------------
Mala plata i za hranu
Zvanični podaci pokazuju da građani Srbije za hranu i piće, u proseku, potroše oko 42 odsto mesečne zarade, ali iz organizacija za zaštitu prava potrošača poručuju da ti podaci nisu realni.
– To nije realan podatak, jer važi jedino za one koji imaju prosečnu platu, koja se poslednjih meseci kretala od 35.000 do 39.000 dinara. A kako najveći broj građana Srbije zarađuje jedva nešto više od 20.000 dinara, onda slobodno možemo da kažemo da sve što se zaradi potroši se samo za hranu – smatra Papović.
S. Despotović
objavljeno: 21.07.2011.
Pogledaj vesti o: Nova godina
.jpg)
