Izvor: Politika, 10.Jan.2012, 01:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Političari i državnici
U izbornoj kampanji se flertuje sa biračima, a kada prođe medeni mesec, neminovno se živi u braku sa međunarodnom zajednicom
Nakon četiri godine kakve-takve vlade, ulazimo u nešto turbulentniji period izbora i izbornih kampanja. U ovoj godini će se održati izbori na svim nivoima, istovremeno ili razdvojeno. Izborno orijentisane partije i političari uvode građane u nove nade i očekivanja, u nove troškove i rizike.
Izbori su prilika da se testira >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << raspoloženje javnosti, održi mobilnost stranaka i udahne novi legitimitet političarima i političkim partijama. Nije sasvim izvesno u kojoj meri zaista može doći do promena i koliko je staza kojom Srbija ide već utabana. Učestali izbori neminovno podižu nivo očekivanja građana, čak i iznad realnih mogućnosti.
Ipak, malo je verovatno da se na političkom tržištu i dalje može „prodavati magla”. Teže je poverovati u cenu hleba od tri dinara ili u hiljadu evra od akcija NIS-a. Da li i u sto milijardi evra investicija? Osim utrkivanja u (ne)realnim obećanjima, važnije je da li ima novih ideja u ponudi.
Pre će biti da je na programu repriza poznate predstave sa istim glumcima, statistima i suflerima. Sa jedne strane, imaćemo priliku za polaganje računa aktuelne vlasti. Tu su mediji, opozicija i kritička javnost da sude, imajući u vidu objektivne i subjektivne razloge i okolnosti. Sa druge strane, valjda ćemo čuti i videti alternativu vlasti.
Programsku i kadrovsku. Nova lica Srbije, umivena ili maskirana. Nažalost, u nekonsolidovanim i mladim demokratijama kakva je Srbija, izbori se ređe dobijaju na programskim razlikama i javnim politikama, a češće na glasanju za ličnost.
Manje za koga si, a više protiv koga si. Koliko su predstavnici političke elite dorasli visini položaja na koje pretenduju? Od visokih državnih funkcija, najvažnije je ko će biti kandidati za predsednika vlade i predsednika republike. Među glavnim takmacima, DS ima prazno mesto kandidata za premijera, dok SNS ima dilemu da li će Nikolić biti kandidat za premijera ili za predsednika Srbije.
U neinstitucionalizovanim partijskim sistemima, partijski lider za birače simbolizuje i predstavlja program, a za lidera važi parola „partija to sam ja”. Pre nego što izađu pred građane, možda je vreme da postavimo pitanje kakav treba da bude političar danas.
Onaj koji sledi javno mnjenje, ali ga i kreira. Svoje stavove prilagođava mnjenju, ali se i mnjenje povodi za njim. Političar koji može da se kreće unutar prihvatljivog okvira mišljenja, ali i da izlazi iz njega.
Potrebna je mera između otkrivanja šta narod i građani misle i puštanja u opticaj stavova i ideja koje će vremenom ovladati većinom. Veština savremenih političara se verovatno sastoji u tome da prepoznaju ukus javnosti i možda da ga usmere. Da slušaju svoje građane, a ne da ih prisluškuju.
Političari sve manje nastoje da „prodaju sebe biračima” koliko teže da sebe kao produkt prilagode njihovim potrebama. U uslovima globalizacije, evroatlantskih integracija, ali i prisustva i delovanja velikih sila kao što su SAD, Kina, Rusija i Nemačka, političari nastoje da se dvostruko legitimišu, ka onima dole – građanima, i ka onima gore – predstavnicima velikih sila. Jednima se (naj)više dodvoravaju pre izbora, a drugima nakon izbora. Političari i partije su naročito senzibilni na impulse građana u predizbornom periodu. U kampanji se flertuje i ulazi u ljubavnu vezu sa biračima, a kada prođe medeni mesec, neminovno se živi u braku sa međunarodnom zajednicom.
Na izborima su neophodni glasovi birača, a nakon izbora donacije, krediti i investicije iz inostranstva. Obećanja biračima se mogu izneveriti, ali ne i obaveze prema međunarodnim akterima i partijskim finansijerima. Ovaj paradoks je utoliko veći što se krediti uzimaju zbog građana, ali i na račun građana. Istovremeno, i građani uviđaju da političari imaju ograničenu moć pri rešavanju problema i kao rezultat toga gube veru u postojeće sisteme vladavine. Srbija nije izuzetak. I u Sloveniji se u sastavljanju vlade pominje američka ambasada. Budžet se pravi u dogovoru sa MMF-om, vojska reformiše u saradnji sa NATO-om, a zakoni usklađuju sa „aqui communitare” (zbirom zakona EU).
Za razliku od političara, državnici tragaju za merom između unutrašnje i spoljne politike. Oni ne bi smeli samo da podilaze ukusu i očekivanjima publike, jer „ko na brdu, ak’ i malo stoji, više vidi no onaj pod brdom”. Rejmon Aron je rekao: „Vlastodršci treba da vode računa o sklonostima građana ali ne i da popuštaju svakoj bučnoj manjini”. Državnik mora da vodi politiku nezavisno od rejtinga. Međutim, pad rejtinga u vreme izbora vodi i udaljavanju od vlasti.
Dobra vladavina je danas razapeta između kreiranja publiciteta i zadržavanja elementarnog stepena diskrecije. Obeležena je merom između interne i eksterne komunikacije. Partijska, dvorska i državna politika mogu biti isprepletene, ali ne mogu biti izjednačene. Marketinško vođenje politike je „jahanje konja u smeru u kojem je već krenuo”.
Rejting je trenutno, ali ne i trajno merilo uspeha. Da većina nije uvek u pravu, potvrdila je Nemačka podrškom nacistima. Čerčil i De Gol su gubili izbore, ali su dobili svoje mesto u istoriji. Pravi političari ne prilaze većini, većina prilazi njima. Postoji jedna, možda najvažnija razlika između političara i državnika. Političari se brinu o izborima, a državnici o budućnosti zemlje i njenih građana.
Slaviša Orlović
objavljeno: 10.01.2012.
Pogledaj vesti o: Nova godina
.jpg)
