Izvor: B92, 18.Jan.2014, 12:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pogled kroz prozor na neobičnu fabriku
"Nezavisno pozorište je svuda u svetu, pa čak i u regionu, uobičajena praksa i najveće inovacije i preokreti dolaze otuda. Kod nas, nažalost, ono još uvek nije prihvaćeno kao dovoljno vredno."
Uspešan završetak prethodne godine za mladu pozorišnu trupu Kroz Prozor Fabrika, druga godina intimnog teatra Le Studio sa redovnim repertoarom i 4 nove predstave, kao i treća godina škole mjuzikla i glume Studio Novi Teatar, dokazali su da se i u ovoj zemlji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uz mnogo rada i vere mogu realizovati snovi i pokrenuti nešto novo i drugačije.
"Počelo je pre četiri, pet godina, kad je kolega Žan-Baptist došao u Srbiju kako bi realizovao deo projekta 'Pozorište oko Mediterana'. Želeo je da ostane dve godine i da realizuje dve produkcije, a ostao je do dan-danas", kaže scenografkinja i jedna od osnivača KPF-a Sanja Maljković.
"Zajedno smo tada pokrenuli Kroz Prozor Fabriku, sa idejom da postavimo jednu predstavu. Ispalo je teže nego što smo zamislili, ali nas je to nateralo da počnemo da radimo na svemu ovom što imamo danas. Oboje smo tvrdoglavi, i ako nešto zamislimo, pronaći ćemo način da to ostvarimo. Žan-Baptist je na sve preneo svoju ludačku energiju, i prenosi je dalje: o tome da rad u pozorištu mora biti zahtevan, da se ne smemo štediti ukoliko radimo to što volimo, iako sa vrlo malo ili bez para. On je vrsno obrazovan kao pozorišni čovek i to znanje nesebično deli sa ljudima oko sebe, i kolegama, a i studentima u Studiju", kaže Maljković
Zašto je bilo teško realizovati početnu ideju koju ste imali?
Maljković: Dosta stvari u Srbiji nije logično. Nezavisno pozorište je svuda u svetu, pa čak i u regionu, uobičajena praksa i najveće inovacije i preokreti dolaze otuda. Kod nas, nažalost, ono još uvek nije prihvaćeno kao dovoljno vredno, i od strane društva i od strane države. Što je naročito glupo od strane države, jer jedna godina života pozorišta poput našeg bi koštala državu neznatan deo od novca koji godišnje daje samo jednom institucionalnom pozorištu, a sa druge strane, time bi se kreirala bogata, raznorodna pozorišna ponuda, jer je svaka od ovih inicijativa nastala od velikih zaljubljenika u svoju umetnost, koji eksperimentišu drugačije prakse, i koji opstaju ne zbog materijalne satisfakcije (jer je nema) već zato što posvećeno rade to što vole.
Mi se trudimo i za sada uspevamo da radimo. Ide mnogo sporo, jer je teško naći materijalnu podršku, a i ljude koji su spremni da bez adekvatne materijalne nadoknade rade toliko posvećeno. Vremenom smo uspeli da postanemo koliko-toliko samoodrživi. Imamo teatar, odličan tim, mlade ljude oko nas, možemo da radimo predstave bez mnogo novca i idemo svaki dan korak dalje. Zbilja je divno to što su svi toliko posvećeni, spremni da rade i na sebi i na predstavama, čak i na nekim stvarima koje nisu u opisu posla. Svi osećaju ovo pozorište svojim, vide njegovu vrednost i očito sopstveni interes, kako profesionalni, tako i lični.
Prošle godine KPF je postavila tri nove predstave, i obnovila jednu. Predstave se izvode jednom nedeljno pred publikom u teatru Le Studio. Iako imate svega tridesetak mesta, verujemo da nije lako popuniti ih na početku rada jednog pozorišta sa redovnim repertoarom. Ali publike uvek ima. Ko su ljudi koji vam dolaze?
Maljković: U početku su to prijatelji umetničkog tima, a onda malo pomalo, prijatelji prijatelja, komšije, ljudi koji su slučajno naleteli na informaciju negde u medijima, pa opet njihovi prijatelji, itd. Ono što nam je važno je to da ljudi pričaju o svom iskustvu u Le Studiju i preporučuju nas. S obzirom da nemamo kapaciteta da napravimo medijski bum, ovo je jedini način, da se malo pomalo čuje za nas. A ljudi koji dolaze su potpuno različiti, obrazovani, neobrazovani. Mi se trudimo da pravimo pozorište razumljivo svakom, na različitim nivoima. To nam je važno. Takođe nam je bitno da upoznamo našu publiku, da razgovaramo sa njom. Nakon predstave uvek je pozovemo da ostane, i ta druženja su nam vrlo dragocena.
Šta biste voleli da postignete u 2014?
Maljković: Voleli bismo u narednoj godini da uradimo još bar tri produkcije, svaka da bude potpuno drugačija od ostalih, i nadam se pređemo u neki prostor u koji će moći da stane više publike, bar sedamdeset!
Kroz Prozor Fabrika već tri godine uspešno realizuje i školu za mjuzikl i glumu Studio Novi Teatar. Zašto je Studio važan?
Maljković: Studio postoji iz više razloga, od kojih je najvažniji da nam on daje priliku da radimo sa mladim ljudima koji vole teatar, od kojih su neki od njih vremenom opasno zagazili u naš svet i počeli da budu deo i profesionalnih produkcija. Otud je nastao i besplatni pripravnički staž za one koji su pokazali da žele i mogu da odu korak dalje, i vremenom od amatera postanu i profesionalni glumci.
Dakle, Studio nam daje priliku da delimo "našu" viziju teatra sa mladim ljudima: da širimo ideju ozbiljnog, zahtevnog, studioznog rada u umetnosti, upoznajemo ih sa novim pristupima, učimo ih da promišljaju, rade zajedno i nauče da probude i barataju svojom kreativnošću i nešto izvuku iz nje.
Uvek im na početku kažemo da je Studio njihova škola, i zbilja jeste. Oni nose sve. I uvek na kraju, u junu kad se predstava Studija premijerno izvodi pred publikom, budemo ponosni na njihove rezultate.
Svi naši profesori, i Nataša Tasić i Milica Cerović i Žan-Baptist, uspešni su i aktivni u svojim oblastima, i mislim da je to važno, jer neprekidno rade na sebi i usavršavaju se, tako da je ono što prenose uvek "sveže" znanje. Oni se ne ponašaju kao tipični učitelji, već kao vođe tima na kojem je da pokupi znanja i iznese svoju predstavu na kraju. Upravo primamo prijave za novu generaciju i jako se radujemo što ćemo imati priliku da upoznamo i radimo sa novim mladim ljudima.
Pogledaj vesti o: Nova godina
