Izvor: Politika, 16.Jan.2011, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Početak ustinjavanja Afrike
Kolonijalni ugovori na ispitu: biznis i vere skiciraju danas nove granice na ekvatoru
Nametnuti državni brak Severnog i Južnog Sudana prošlog vikenda ušao je u završni stadijum raspadanja.
Tačno 64 godine od odluke britanske kolonijalne uprave da oblast Sada podvrgne upravi iz Kartuma, region Južnog Sudana zaključio je u nedelju referendum o otcepljenju od severnjačke džamahirije. Rezultati izjašnjavanja četiri miliona registrovanih glasača poreklom s Juga >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Sudana biće saopšteni sredinom februara, najavila je državna komisija u Kartumu.
Po svim dosadašnjim ispitivanjima javnog mnjenja osam miliona žitelja regiona veličine Francuske, Afrika će 9. jula 2011. godine i zvanično dobiti novu, 54. državu. Posledice referenduma na jugu Sudana višestruko su nepredvidive: kako po razvoj prilika unutar trećeg afričkog izvoznika nafte, tako i diljem kontinenta čije su državne granice mahom zacrtale evropske kolonijalne sile krajem 19. veka.
Da li je, gotovo izvesno, osamostaljivanje Juga (regiona u kome živi 270 raznorodnih plemena) uvod u eventualnu dezintegraciju Sudana, gde Darfur na zapadu i region duž obale Crvenog mora na istoku odavno teskobno žive s centralnom upravom u Kartumu? Hoće li proglašenje Džube za najnoviju afričku prestonicu pojačati secesionističke težnje regiona Kazamans u Senegalu, Kabinde u Angoli, Katange u DR Kongu... pitaju se danas zapadni analitičari.
Teskobe je danas ovim povodom najmanje u Sudanu. I to, uprkos brojnim nerazrešenim, a sudbonosnim pitanjima budućih odnosa Severa i Juga koji se – nakon decenija krvavih građanskih ratova – izgleda mirno razilaze.
„Referendum o nezavisnosti juga Sudana protekao je uglavnom fer. Vladajuća sudanska stranka maršala Omara al Bašira, Nacionalna kongresna partija, poštovaće najverovatniji južnjački izbor secesije. Naša su osećanja mešavina sete, ali i optimizma za budućnost dobrosusedskih odnosa”, izjavio je prošlog petka za Rojters Ibrahim Gandur, visoki predstavnik vlade u Kartumu.
Maršal Omar al Bašir, predsednik Sudana i lice s poternice Međunarodnog krivičnog suda u Hagu zbog optužbi za genocid i ratne zločine u Darfuru, devetog januara je, na dan početka južnjačkog referenduma, boravio u Džubi.
„Ukoliko se Sudan raspoluti, biće to razlog za tugu, ali narodu juga ne može se poreći želja i pravo na izbor svog puta. Ako će podela Sudana doneti mir između dva dela, biće to dovoljan razlog za sreću”, u novom, pomirljivom tonu izjavio je Al Bašir, za tu priliku simbolično odeven u odoru najvećeg južnjačkog plemena Dinka.
Al Baširov domaćin u Džubi, državni potpredsednik Sudana i neprikosnoveni lider Juga Salva Kiir, bio je istom prilikom upadljivo uzdržan u oceni istorijskog izjašnjavanja regiona s najvećom stopom smrtnosti majki na porođaju na svetu.
„Državno osamostaljenje Južnog Sudana nije konačni cilj, već početak dugog puta preobraženja siromašnog regiona na vekovnoj međi vera i trgovačkih puteva”, upozorio je Kiir, po obrazovanju vojni oficir, najavljujući istovremeno da u „novoj državi neće biti mesta za homoseksualce”.
Iskušenja naftonosne države na pomolu su svakojaka. Južni Sudan je region sa 85 odsto nepismenog stanovništva, ukupno 65 kilometara asfaltiranih puteva, spornom granicom prema Severu i vladom s već 29 ministarstava.
„Usled manjka kadra, podsekretar u Ministarstvu za investicije Južnog Sudana danas radi istovremeno i na prijavnici te institucije”, prenosi magazin „Afrika konfidental” iz Londona.
Manjkavosti blede pred prirodnim bogatstvima Južnog Sudana. Administracija u Džubi planira da današnju proizvodnju nafte od oko 445.000 barela dnevno utrostruči za tri godine i pokrene izgradnju naftovoda ka luci Lemu u Keniji, čime bi smanjila zavisnost od kineskog naftovoda koji s juga vodi na sever do Port Sudana u Crvenom moru. Uz svesrdnu pomoć stranih eksperata dobrovoljaca sa svih strana sveta, od Irana do SAD, zvanična Džuba ovih dana intenzivno sprema tendere za eksploataciju hidropotencijala 1.200 kilometara dugog toka Nila, otvaranje rudnika zlata i hroma... Strane ponude za obuku južnjačke vojske, uvoz oružja, nabavku telekomunikacione mreže... pljušte ovih dana u Džubi.
Loveći priliku za biznis, stranci ne čekaju proglašenje nove države. Kina (uvozi sedam posto nafte sa izvora na jugu Sudana) već 2008. godine otvorila je konzulat u Džubi i lane ga uzdigla na nivo ambasade. Iran i Brazil nedavno su najavili otvaranje poslanstva u glavnom gradu Južnog Sudana...
Do punog iskoraka u svet, Džubu čekaju skliski pregovori s Kartumom o podeli tekućeg spoljnog duga od 37,5 milijardi dolara, režimu državljanstva na obe strane danas sporne granice, podeli naftonosnog regiona Abijei...
Referendum o nezavisnosti Juga Sudana može imati dalekosežne posledice po političku istoriju Afrike u godini kada, prvi put od kraja kolonijalnog doba, skoro trećina država Crnog kontinenta izlazi na izbore.
Tanja Vujić
----------------------------------------------------------------------
Američki uspeh
Osamostaljenjem Južni Sudan, kako procenjuju strani analitičari, neće izbeći izazove koji imaju Istočni Timor i Kosovo
Najverovatnije izglasavanje nezavisnosti južnog Sudana biće jedna od velikih pobeda spoljnopolitičke politike SAD u istočnoj Africi. Štaviše, i samo održavanje referenduma je očigledan uspeh američke politike u Africi, budući da je od mirovnog sporazuma 2005. Vašington bio ključni međunarodni igrač u rešavanju sudanskoj sukoba.
Penzionisani general američke avijacije Džonatan Skot Grejšn, ne samo što je specijalni američki izaslanik za Sudan, već je i politički savetnik predsednika Baraka Obame koji očekuje da Sudan bude jedna „uspešna priča” njegove spoljne politike. General, inače odrastao u susednom DR Kongo, sve je učinio da se referendum održi tako da je, uprkos kritikama, pregovarao i sa administracijom Omara al Bašira, koji je optužen za ratne zločine dok je njegov režim pod američkim sankcijama.
Prema njegovim rečima, kada je preuzeo taj posao, niko nije verovao da će uopšte doći do referenduma. I zaista, čini se, da je to uspeo zahvaljujući tome što je pristao da pregovara sa Al Baširom, iako su ga grupe poput „Inaf prodžekt” (grupa fokusirana na istraživanje zločina u Darfuru na zapadu Sudana) kritikovale da je suviše mek prema Al Baširu. SAD zvanično režim u Sudanu smatraju za sponzore terorističkih grupa, a pri čemu u američkoj administraciji ima onih koji su podržavali mnogo borbeniji pristup prema Kartumu, kao što je to zagovarala ambasadorka SAD pri UN Suzan Rajs.
Na sve to general Skot Grejšn je odgovarao da je Al Bašir „predsednik suverene države” i da bez obzira što ima stvari koje se Vašingtonu ne dopadaju Amerikanci pokušavaju da „promene stvari”.
Vašington je očigledno u tome uspeo, a njegova uloga u ovom delu Afrike će se samo povećavati, kako na jugu gde očekuju finansijsku pomoć za uspostavljanje samostalne odbrane ali i ispumpavanja nafte, tako i na severu gde Vašington želi da ima uvid u dejstvo terorističkih grupa i da li ih Kartum podržava.
Međutim, kako ocenjuje novinska agencija Kanadijan pres, za južni Sudan u slučaju otcepljenja tek predstoji težak posao izgradnje države. Kanadijan pres navodi da su Sudan, Istočni Timor i Kosovo donekle slični: „bivša manjina nastoji da se oslobodi nasleđa represije koju su obeležavale etničke i verske podele, pri čemu su siromaštvo i unutrašnje tenzije uobičajene uprkos međunarodnoj podršci”.
„Ako mislite da su intervencija ili referendum sve što je potrebno, mnogo grešite”, rekao je Dejvid Filips, bivši zvaničnik Stejt departmenta SAD koji je radio na postkonfliktnoj tranziciji u Sudanu, Istočnom Timoru i na Kosovu. „Ovim zemljama je potrebno mnogo pomoći u izgradnji države i dostizanju ekonomske održivosti”.
Stručnjak za međunarodno pravo s Centralnog evropskog univerziteta u Budimpešti Hurst Hanum rekao je da po sticanju nezavisnost „svi sukobi koji su postojali ispod površine i gurani na stranu u borbi protiv zajedničkog neprijatelja, imaju tendenciju da isplivaju”. „Ove države su, ipak posle svega, veštačke”, ocenio je Hanum.
Ukoliko se na referendumu izglasa nezavisnost južnog Sudana, očekuje se da nova država bude proglašena u julu. Tu se ne završava posao Vašingtona već bi moglo da se kaže da tek počinje.
Iako se većina zaliha nafte Sudana nalaze na jugu i u spornom regionu Abjei, sve rute za izvoz crnog zlata vode preko severa zemlje. Dakle, pregovori između Severa i Juga tek predstoje. Glavni posrednik se, čini se, već dobro zna.
N. R.
objavljeno: 17.01.2011
Pogledaj vesti o: Nova godina
