Izvor: Blic, 14.Dec.2013, 01:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkrivena starost Saturnovih prstenova
Saturnovi prstenovi verovatno su se oformili pre oko 4,4 milijarde godina, nedugo nakon što se uobličila planeta, tvrde naučnici u novoj studiji.
Poreklo Saturnovog sistema prstenova dugo je predmet naučne debate, piše “Spejs”. Neki istraživači smatraju da je to relativno mlada struktura, dok drugi tvrde da je nestala pre mnogo vremena, otpriliko u isto vreme kada i sateliti gasnog džina.
Nova studija bazirana je na podacima sa “Kasinija”, letelice američke >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svemirske agencije NASA u orbiti Saturna.
-“Kasinijeva” merenja govore nam da su glavni prstenovi ekstremno stari, ne prosto veoma stari, tipa stotine miliona godina – izjavio je Saša Kempf, naučnik Univerziteta Kolorado u Bolderu.
Saturnov glavni sistem prstenova je ogroman, istovremeno i veoma tanak, širok oko 280.000 kilometara, a debljine svega 10 metara.
Prstenovi su sastavljeni uglavnom od vodenog leda, ali sadrže i male količine stenovitog materijala, čemu je doprinelo bombardovanje mikrometeorida. Naučnici su uz pomoć “Kasinija” izmerili koliko često takve sitne čestice prođu kroz Saturnov sistem.
Tako su Kemf i njegov tim otkrili da iznenađujuće mala količina prašine dolazi u kontakt sa prstenovima. U proseku, svega 0.0000000000000000001 grama (ili 10^-19 g) prašine po kvadratnom centrimetru prođe svake sekunde na udaljenosti od planete od pet do 50 Saturnovih poluprečnika.
Na osnovu ovako niske stope prašine, naučnici su izračunali da su prstenovi verovatno postojali pre oko 4,4 milijarde godine.
-To bi bilo u skladu sa starim sistemom prstenova – istakao je Kemf.
Istraživači su uspeli i da rekonstruišu orbite mnogih od ovih čestica, otkrivajući pri tom da je “lavovski” deo verovatno došao iz Kuperovog pojasa, prstena ledenih tela iza Neptunove orbite.
-Međutim, nešto prašine verovatno je došlo sa još udaljenijeg Ortovog oblaka, a deo je iz međuzvezdanog svemira – rekao je Kemf.
Ovo čini područje Saturnove prašine uvelike različitim od situacije viđene blizu Zemlje i drugih delova unutrašnjosti Sunčevog sistema, a uzrok tome je Jupiter, sa svojim moćnim gravitacionim “stiskom”.
-Jupiter u suštini deli Sunčev sistem, na unutrašnji i spoljni deo, što se odražava i na prašinu – ukazao je Kemf.
Misija “Kasini”
Letelica “Kasini”, vredna 3,2 milijarde dolara, lansirana je 1997, a u orbitu Saturna stigla je 2004. Misija je produžena do kraja 2017, kada će “Kasini” planski biti oboren na Saturn.
Najčitanije SADA:
Pogledaj vesti o: Nova godina
