Izvor: B92, 23.Feb.2011, 04:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od agrara godišnje i 10 mlrd. evra
Beograd -- Izvoz domaće poljoprivrede bi do 2020. godine mogao da donese šest milijardi dolara, duplo više nego sad, a 2030. godine deset milijardi.
Do toga može doći samo ako Vlada napravi strategiju u kojoj su na prvom mestu proizvođači, a ne prekupci i uvoznici i da obezbedi povoljne kredite i veće subvencije.
Premijer Mirko Cvetković je pre dva dana izjavio da će poljoprivreda, uz izvoz, biti osnova nove ekonomske strategije Srbije.
Seljaci, velike >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << agrarne kompanije i stručnjaci saglasni su sa premijerom, ali su i prilično ogorčeni jer je dosadašnja državna politika, kako kažu, opustošila selo.
"Poljoprivreda mora da se približi industriji, da litar mleka ili kukuruza upetostručimo kroz preradu u robu višeg stepena proizvodnje, kroz paštetu, kulen. I više zarađujemo i zapošljavamo više desetina hiljada ljudi", ističe Vitomir Vidović, profesor sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.
Vojislav Stanković, iz Centra za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije, tvrdi da agrar može dostići izvoz od deset milijardi dolara do 2030. godine ako se poveća i izmeni proizvodna struktura i primene agrarne mere, posebno u finansiranju proizvodnje za izvoz. Finansiranje je, prema njegovim rečima, najznačajniji problem, a prioritet bi trebalo da imaju programi koji obezbeđuju ekonomičnu proizvodnju i profit.
"Južno od Save i Dunava ne postoji nijedna razvojna institucija koja se brine o problemima primarne poljoprivrede", tvrdi Stanković.
Analitičari kažu da ne treba biti veliki naučnik da bi se iskoristile šanse. Na primer, od izvezenih 2,5 miliona tona kukuruza mogli smo da utovimo 1,5 miliona bikova, a da meso odmah prodamo EU jer ga traže.
Mogli smo i da izvezemo osam miliona svinja, zaradimo dve milijarde evra, a ne da na uvoz ove vrste mesa potrošimo 60, 70 miliona evra, ali država je uvela sankcije svinjarstvu u Srbiji jer se i dalje obavlja vakcinacija protiv svinjske kuge, zato naše meso niko neće da kupi.
Šta država treba da radi
Nikola Vujačić, direktor "Viktorija grupe”, kaže da bi "država trebalo, i to veoma hitno, da učini sve da srpski poljoprivrednik ima iste ili slične uslove kao onaj u okruženju".
"Nemoguće je biti konkurentan ukoliko su subvencije nekoliko puta niže od onih koje dobije hrvatski ili mađarski seljak. Zaista, čvrsto verujemo da u uslovima jednakosti naš agrar ima mnogo veću šansu i potencijal", ističe on.
Milan Grgurević, direktor Delta agrara, navodi da je "potrebno doneti kratkoročnu i dugoročnu strategiju razvoja, a udeo agrarnog budžeta u državnom mora da bude najmanje šest odsto, a idealno deset".
"U strukturi izvoza treba da dominiraju finalni proizvodi umesto kukuruza i pšenice, a neophodno je i ukrupnjivanje poseda i udruživanje. Idealno bi bilo kada bi domaći proizvođači imali pristup povoljnim dugoročnim kreditima na 20 godina s dva odsto godišnje kamate", kaže on.
Takođe, Miodrag Kostić, predsednik MK grupe, naglašava da imamo kapacitete za povećanje proizvodnje hrane, ali da bismo povećali izvoz i konkurentnost na zahtevnom međunarodnom tržištu, neophodno je da država osim subvencionisanja kredita, u saradnji sa bankama snizi kamate, ali i ponovo uvede izvozne kredite.
Pogledaj vesti o: Nova godina
