Izvor: S media, 09.Dec.2010, 14:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novogodišnji praznici – okidač za stres
Praznični dani, pa i novogodišnji, trebalo bi da budu dani kada se osećamo zadovoljno, radosno, opušteno. Medjutim, poslednjih godina, sve veći broj psiholoških studija ukazuje da su ljudi nezadovljni i u depresiji. S media portal istražuje zašto su novogodišnji i božićni praznici sve češće “okidači” za stres.
Novogodišnje i božićne praznike ne doživaljavaju svi isto. Dok jedni jedva čekaju sam doček, uživaju u odabiru poklona i u pripremi >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << trpeze, drugi se s mukom suzdržavaju da ne zaplaču.
Oproštaj od “stare” godine za neke je vrlo traumatičan. Neraščišćeni računi, neostvareni ciljevi, gubitak bliskih osoba - samo su neki od razloga zašto se veliki broj ljudi u vreme novogodišnjih i božićnih praznika oseća usamljeno, prazno i neshvaćeno.
Kako kaže statistika, svake godine sve veći broj ljudi u vreme praznika “pada” u depresiju. Prema nekim podacima, pojedine osobe su čak sklonije samoubistvu.
Psiholog Neda Stajić kaže za S media portal da je ipak procenat ljudi koji su skloni depresiji u danima praznika najveći medju onima koji su u skorije vreme izgubili neku blisku osobu.
“Gubitak bliske osobe, bilo da je u pitanju smrt ili je došlo do raspada braka ili veze, svakako pojačava tugu i osećaj usamljenosti. Osobe koje su sklonije depresiji teško će prevladati praznične dane koji su simbol bliskosti, deljenja I zajedništva. U takvim situacijama, bez obzira na težinu situacije, najbolje je naći se takvoj osobi pri ruci, ne ostavljati je samu i biti u njenoj blizini”, objašnjava Stajić.
Psiholog kaže da je za neke osobe stresna situacija i sama pomisao da će se cela porodica okupiti u novogodišnjoj noći.
“Nesklad i neslaganje u porodici koje traje tokom čitave godine mogu eskalirati na samom dočeku Nove godine. Bračni ili vanbračni partneri, snajke i svekrve, očevi i sinovi, tašte i zetovi, često nisu ideal sloge i zajedništva. Nekoliko sati provedenih zajedno, u jednoj prostoriji, uz po neku čašicu “alkohola” za dobro raspoloženje mogu dovesti do svađa i teških reči. Bes i agresiju trebalo bi izbeći u novogodišnjoj noći, a neraščišćene račune ostaviti za neki drugi dan. Međutim, nije u vek sve tako lako, pa je onda najbolje izbeći ovakva okupljanja”, savetuje sagovornik S media portala.
S druge strane, svečana atmosfera tokom novogodišnjih praznika pobuđuje velika očekivanja kod većine osoba.
Planiranje dočeka, vanredni finansijski izdaci, pa čak i okupljanje porodice okidači su za povišen stres, ocenjuje psiholog.
“Nedostatak novca u danima novogodišnjih praznika može izazvati povećan stres. Ako se uzme u obzir da većina stanovništva Srbije još od septembra nema “mira” što se tiče troškova (polazak dece u školu, priprema zimnice, poskupljenja režija, veliki broj slava), onda je sasvim očekivano da i novogodišnji praznici predstavljaju izvor stresa, a ne zadovoljstva. Ako prosečna porodica u Srbiji samo za novogodišnju noć mora da izdvoji nekoliko hiljada dinara, onda je jasno da “računica” izmiče kontroli, a glava se umara od kalkulisanja, navodi Neda Stajić.
Roditelji pod stresom – deci još stresnije
Sagovornik S media portala upozorava da se stres sa roditelja u danima praznika prenosi na decu.
“To je klopka koje se svi moramo čuvati. Bez obzira što deca danas mnogo više očekuju od roditelja u materijalnom pogledu, ono što im je izistinski potrebno jeste ljubav, opuštanje, roditeljska pažnja i porodična tradicija. Tu tradiciju bi trebalo najviše negovati, bez obzira na sve druge spoljašnje faktore. Mada se planovi roditelja i dece ne moraju uvek poklapati, najvažnije je naći kompromis i dogovor. Deca su vrlo osetljiva kada su praznici u pitanju, tako da povećana napetost kod roditelja može na vrlo loš način da se odrazi na decu”, ističe psiholog.
Tanja Radunović
