Izvor: B92, 26.Jul.2011, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi udar krize bi nas dokusurio
Beograd -- Srbija bi se od novog udara ekonomske krize mnogo duže oporavljala nego što je to bio slučaj sa krahom iz 2008, čije se posledice još osećaju, kažu ekonomisti.
Pet potencijalnih opasnosti od nove krize su po nezaposlenost, kurs, inflaciju, strane direktne investicije, kao i po izvoz.
Ukoliko se ne reše problemi u evrozoni i s SAD, nova kriza se može očekivati već do kraja godine.
Prošla kriza je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kurs dinara oslabila oko 30 odsto, nezaposlenost povećala sa 14 na 22 procenta, ugašeno je na hiljade preduzeća, a godišnji priliv stranih investicija smanjen je tri puta. Sve će to biti bolne tačke i u slučaju novog ekonomskog kraha.
Madžar: Kriza bi prvo pogodila preduzeća
Ljubomir Madžar smatra da bi novi udar prvo pogodio preduzeća. "Privreda je već na ivici solventnosti, u velikim je dugovima, koji su pretežno u evrima, što je otežavajuće, znajući da će dinar nesumnjivo morati da pada. Tada bi i dugovi preduzeća rasli u odnosu na imovinu, što znači da za privredu ne bi bilo života. Firme će biti nesolventne, a takve idu u stečaj koji se često završava likvidacijom", kaže Madžar.
Član saveta NBS Milojko Arsić, koji je obavljao funkciju savetnika premijera Mirka Cvetkovića, kaže da je ponovno izbijanje svetske ekonomske krize sada mnogo izvesnije nego pre nekoliko meseci.
"Srbija nema šanse da izbegne ekonomsku krizu, već samo da je ublaži, eventualno nekim podsticajnim merama. Najviše bi se povećala nezaposlenosti, koja je inače gorući problem u Srbiji. Veliki problem bi bio i usporen dolazak stranih investitora, što je veoma loše ako se zna u kojoj je meri Srbija zavisna od tog novca. Primera radi, italijanski Fijat bi verovatno već odavno počeo sa proizvodnjom novog automobila u Kragujevcu da nije bilo udara pre tri godine", objašnjava profesor Arsić.
Prema njegovim rečima, ako i dođe do krize, ona će izbiti veoma brzo, možda već do kraja godine, a završiće se veoma sporo.
Među stručnom javnosti povodom svetskih ekonomski dešavanja ne vlada optimizam, tim pre što se jedan od okidača za eventualni svetski ekonomski sunovrat nalazi i u Kini, koja je jedna od retkih zemalja koja je profitirala tokom prethodne tri godine.
Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, kaže da je "istina da postoje veliki rizici da nas opet zadesi svetska ekonomska kriza, prvenstveno zbog negativnih dešavanja u zemljama EU, u SAD, ali i u Kini. Naravno, to bi bio veliki udarac za Srbiju i još teže bi se oporavili od te krize nego 2008. Možda procenti rasta nezaposlenosti, inflacije ili slabljenja kursa ne bi bili drastični kao pre tri godine, ali bi svakako dodatno otišli u negativnom smeru".
Gligorov: Moguće i štampanje para
Ni Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, ne gaji veliki optimizam kada je u pitanju perspektiva Srbije u slučaju krize. "To bi imalo negativne posledice po srpsku privredu kada je reč o izvozu i o obezbeđivanju stranih sredstava. Svakako bi bilo teže obezbediti neki privredni oporavak, a pošto je stanje teško i onako, nije nemoguće da bi se vlasti odlučile na štampanje para, što bi imalo negativne posledice po inflaciju, a posle i po sve ostalo", objašnjava Gligorov.
"Međutim, bez obzira na to, oporavak bi bio znatno mukotrpniji u odnosu na prvi udar. Najranjivije tačke jesu nezaposlenost, kurs, likvidnost privrede i inflacija. Moglo bi da dođe do manjeg priliva investicija, ali i do povlačenja novca iz Srbije", objašnjava on.
Najgore od svega je što, prema Vučkovićevim rečima, Srbija tu ne može mnogo da učini. "Ipak, ne bismo smeli da zabijamo glavu u pesak kao što smo to uradili pred početak prošle krize. Javna potrošnja ne sme da se povećava i što pre mora da se smanji budžetski deficit. To nije urađeno 2008, a sada bi moralo da se odradi", zaključuje Vučković.
Ljudi iz aktuelne vlade su pre tri godine govorili da će Srbija izbeći krizu i u njoj čak profitirati. Takvih izjava sada nema i izgleda da je svima jasno da od nove krize može da bude samo štete.
"Drugi talas krize bi doneo stečaj za mnoga preduzeća, rast nezaposlenosti i manju mogućnost zemlje da vraća spoljni dug", kaže ekonomista Ljubomir Madžar.
On smatra da je "Srbija već nastradala pod udarom krize. Potrošili smo pare od privatizacija, zaduženja u privredi su znatno porasla i tu su iscrpljene sve mogućnosti. Iscrpljene su i donacije, koje su sada ili neredovne ili nam stižu na kašičicu, pa i bez novog udara ne znamo kako bismo finansirali rast".
Pogledaj vesti o: Nova godina
