Izvor: Politika, 11.Jan.2011, 23:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nove strategije
Za nekoga je najvažnija borba za Kosovo, za nekoga ekonomska situacija, za nekoga sukob sa uvek istom birokratijom…
Serija tekstova koju danas završavamo nastala je tako što je dvanaest istih autora objavilo svoje priloge i na početku i na kraju prošle godine. U ovoj drugoj seriji oni su ocenjivali šta je ostvareno od onoga što su na početku 2010. smatrali da je u Srbiji prvo trebalo uraditi.
Ovo podsećanje na ranije formulisane ciljeve i zadatke kod nas nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uobičajeno. Pogotovo nije uobičajeno da se izabrani političari na kraju godine ili na kraju mandata osvrću na ono što su obećali da će učiniti. Niti postoji navika javnosti da ih na to podseća.
U seriji je uočena i neujednačenost (pr)ocena o tome šta je za Srbiju najvažniji cilj. Za nekoga je to borba za Kosovo, za nekoga ekonomska situacija i drukčija privatizacija, za jednog autora to je stvaranje širokog političkog konsenzusa među vodećim strankama, za drugog je važno suočiti se sa uvek istom ovdašnjom birokratijom, za trećeg treba zaustaviti odlazak mladih itd.
Lako je, s druge strane, bilo utvrditi to da gotovo svi autori smatraju da je na kraju godine stanje u oblasti o kojem govore teže nego na početku 2010., tako da se u mnogim segmentima suočavamo s većim problemima nego što je to bilo ranije. Autori su ponudili i neke predloge kako da se loši trendovi ipak zaustave. Tako je Edislav Manetović rekao da Srbija treba da se bori za ostanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji podsticanjem privrednih investicija na područjima na kojima još ima Srba. Srpske tajkune i druge poslovne ljude treba poreskom politikom i raznim pravnim instrumentima podsticati da investiraju u određene delove Kosmeta. Priština i njeni međunarodni sponzori ne mogu se tome protiviti, bar ne javno, a srpska država trebalo bi da podeli deo rizika sa onima koji ulažu u sever Kosova i enklave. Zanimljiv je i predlog ,,nove strategije tranzicije” koji je saopštila Vera Vratuša. Da podsetimo, ona se zalaže za poništavanje nelegalnih privatizacionih ugovora, za zaustavljanje rasprodaje strateških sistema javnih usluga (Telekom), za formiranje domaće investicione banke radi mobilisanja domaće štednje usmerene u strateške projekte, za smanjivanje raspona prihoda, za organizovanje proizvodno-potrošačkih kooperativa u vlasništvu kooperanata... Upozoravajući je i podatak koji je saopštio Miroljub Labus: Narodna banka je za dvanaest meseci prodala čak 2,7 milijardi evra radi odbrane dinara, što je mnogo veći iznos od onoga koji država očekuje od prodaje Telekoma. Labus zato smatra da treba radikalno promeniti dosadašnji način odbrane domaće valute.
Ove predloge navodimo samo kao ilustraciju, jer prostor nam ne dozvoljava da pomenemo i druge, a verujemo da bi bilo zanimljivo čuti mišljenje predstavnika državnih institucija o tome koliko su ove inicijative realne i zašto oni smatraju da, eventualno, nisu ostvarive.
Treba na kraju reći i to da je Biljana Kovačević-Vučo takođe bila jedan od autora priloga u januaru 2010., kada je saopštila svoje viđenje značaja ljudskih prava i građanske suverenosti („suštinu ljudskih prava čini borba za bolji i kvalitetniji život svakog pojedinca…”). Na kraju godine ostali smo, nažalost, bez novog teksta Biljane Kovačević koja nas je zauvek napustila prošlog aprila.
Od sutra nova serija: Srbija društvenih tenzija
Branislav Radivojša
objavljeno: 12.01.2011.
Pogledaj vesti o: Nova godina
