Izvor: Kolektiv.co.rs, 13.Jan.2015, 12:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nova linija drobljenja šljake u borskoj Flotaciji

Uspešan probni rad   Postrojenje za drobljenje i sejanje šljake, sa transportnim sistemom do mlevenja, završeno i pušteno u probni rad 26. decembra, a osmog januara predato na korišćenje borskoj Flotaciji. – Drobi i prosejava 150 tona šljake na sat, a na mlevenje odlaze komadi do 16 milimetara. – Boljim usitnjavanjem do većeg kapaciteta mlevenja, manjih troškova normativa i više bakra FLOTACIJA BOR. – Posle mnogo godina u oronule hale borske flotacije ulazi nova oprema linije za preradu topioničke šljake kao deo velikog, nedavno završenog projekta nove topionice i fabrike sumporne kiseline. Uz staru, ovde će se prevashodno prerađivati šljaka iz nove fleš-peći i konvertora i tako omogućiti da se stigne do projektovanih iskorišćenja bakra. Kao prva A-faza nove linije, 26. decembra završeno je i pušteno u probni rad, a osmog januara i zvanično predato na korišćenje borskoj Flotaciji, postrojenje za drobljenje i sejanje šljake sa transportnim sistemom do mlevenja. Narednu (prvu B-fazu) čini postrojenje za mlevenje sa domeljavanjem, odnosno novi vertikalni mlin čiji su temelji urađeni i očekuje se isporuka, dok završnu (ili drugu fazu) čini kompletna linija novih flotacionih mašina. Prema rečima Jovice Anđelovića, rukovodioca projekta, kapacitet drobljenja i prosejavanja je 150 tona šljake na sat, a na mlevenje odlaze komadi do 16 milimetara. Kompletno postrojenje za preradu nove topioničke šljake je kapaciteta 340.000 tona godišnje i u njemu će moći da se preradi 290.360 tona šljake iz fleš-peći (sa 1,4 odsto bakra) i 49.650 tona konvertorske šljake (sa šest odsto bakra). Postrojenjem će se automatski upravljati nakon ugradnje analizatora. Oni će pratiti čitav sistem prerade šljake, omogućiti iskorišćenje bakra od 84 odsto i proizvodnju koncentrata sa 30 odsto ovog metala. - Svi radovi na revitalizaciji stare opreme i ugradnja nove započeli su u drugoj polovini septembra prošle godine – kaže Anđelović. – U sastav ovog postrojenja za drobljenje i sejanje šljake ulazi tzv. kipalište koje je kompletno rekonstruisano, počev od zgrade i sipke, do prijemne rešetke na kojoj se odvajaju krupni komadi. Potpuno je saniran i betonski bunker od 200 kubika i kompletno zamenjen pločasti trnansporter T1 novim transporterom-dodavačem sa frekventnom regulacijom (proizveo ga je ATB FOD Bor). Od stare opreme ostala je „SAYMONS“ primarna drobilica (iz 1927. godine!) koja je remontovana. Remontovani su i transporteri T2 (33,2 metra) i T3 (23 m). U planu je da se uradi otprašivanje drobljenja i prosejavanja, ali to je predmet novog ugovora sa ATB FOD-om koji treba da se realizuje u narednom periodu. U toku su radovi na prvoj B-fazi u kojoj je najvažnija ugradnja vertikalnog mlina. Mlin je na putu iz Amerike ka Srbiji i očekuje se da u Boru bude oko 10. februara. Ta faza podrazumeva i remont mlinske sekcije, odnosno zamenu obloga u mlinu sa kuglama (isporuka “Meco minerals”) i ugradnju dve nove hidrociklonske baterije. Jedna je kod mlina sa kuglama, dok će druga „hraniti“ vertikalni mlin. Tu su i pripadajuće muljne pumpe (ukupno ih je 20 u celom sistemu, a 10 u prvoj B-fazi) kao i prateći cevovodi: za pulpu, za procesni i instrumentalni vazduh, za povratnu i zaptivnu vodu. Vertikalni mlin (VT 400), kao najveća tehnološka novina nove linije, već je predstavljen basenskim stručnjacima krajem prošle godine. Visok je 11,5 metara i služiće za domeljavanje šljake sa ciljem da se dobiju što sitnije čestice (40 mikrona), postigne veće iskorišćenje bakra i ostvari bolji sadržaj ovog metala u koncentratu. Ta faza poslova podazumeva i povezivanje vertikalnog mlina sa postojećim “DENVER”-flotacionim mašinama. -Isporukom novih pet RCS 40 i devet mašina RCS 5, koje služe za prečišćavanje, kao i duvaljki, izbaciće se stare „DENVER“-mašine iz procesa flotiranja šljake i ostati samo u delu flotacije gde se prerađuje ruda iz Jame. Prva B-faza mora da bude gotova do kraja februara, dok druga zavisi od prispeća mašina i plan je da se završi u aprilu – dodaje Anđelović. – Za preradu topioničke šljake koristiće se postojeća mlinska sekcija B, a vertikalni mlin i flotacione mašine ugradiće se u delu zgrade koji je srušen da bi se podigla nova, poprečna, hala. U pogonu drobljenja i sejanja sve je urađeno po baznom inženjeringu firme „Meco Minerals“ i projektu borskog Instituta za rudarstvo i metalurgiju. “Meco” je isporučio i vibro-sito i vibro-dodavač koji „hrani“ drobilicu HP 200. Postrojenje automatski radi a njime upravlja takozvani HP-matik koji je takođe proizvod pomenute kompanije. Glavni izvođač radova je “ATB FOD” Bor koji je mašinsko-građevinski deo posla uradio sa podizvođačima kao što su niška “Metaloprerada”, AD “WOOD” Svilajinac i “GRAPROM” iz Bora. Elektroradove je, takođe, izvodio ATB FOD, a elektroprojektovanje i elektroormane „Mikrokontrol“, Beograd. Projekat vodi stručni tim od 12 basenskih inženjera u koji su uključeni i ljudi iz borske Flotacije. – Time što je sopstvenim snagama uradila veliki deo posla, kompanija je uštedela znatna finansijska sredstva – podvlači rudarski inženjer Ivan Anđelović, zamenik rukovodioca projekta. – Obimne pripremne radove (uklanjanju stare opreme, otpadnog materijala, šuta, zemlje) obavili su sami radnici RBB-a, odnosno Flotacije i TIR-a. Prema rečima Saše Milića, upravnika borske Flotacije, završena je i obuka, ljudi znaju da rukuju novom opremom i u ovoj početnoj fazi otklanjaju se neke sitne neispravnosti, oprema podešava “u hodu”. – Snimanjem i uzorkovanjem ustanovili smo da postrojenje radi projektovanim kapacitetom i granulometrijom, iako je stara šljaka koju sada prerađujemo malo tvrđa i krupnija nego što će biti nova koja će se hladiti u loncima. Suština cele priče je da u narednom periodu, na osnovu boljeg usitnjavanja šljake, povećamo kapacitet njenog mlevenja i smanjimo utrošak normativa. A, već sada mogu da kažem da je bolje nego što je bilo, a biće još bolje. Glavne prednosti koje donosi nova linija je automatizacija procesa i njegova stabilnost sa novom opremom koja je zamenila dosadašnju, staru više od 50 godina.
Pogledaj vesti o: Nova godina

Nastavak na Kolektiv.co.rs...