Izvor: Vostok.rs, 29.Dec.2012, 11:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova godina sirijske krize
29.12.2012. -
Sirijska kriza se odužila na još godinu dana. Prve demonstracije sa zahtevima za sprovođenjem reformi u zemlji održane su u proleće 2011. godine i brzo su prerasle u oružane sukobe opozicije i vlade. Zemlja je 2012. godine u suštini prešla na građanski rat.
Za godinu dana neki su više puta predviđali kraj aktuelnog režima u Siriji. Različite prognoze su davane kako u vezi s vladom Asada, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << tako i u pogledu njega samog, od mesec dana do pola godine. Bašar Asad nije obraćao pažnju na proročanstva, opozicija je težila ka tome da ih sprovede u život. Ustanike podržavaju neke zapadne i arapske zemlje. I ne samo na rečima. Rusija ima podatke o isporukama oružja Siriji. Zapadni mediji su ove informacije prvo dovodili u sumnju, očigledno igrajući na jedan gol u timu protiv Asada. Međutim, kasnije su saopštili da se opozicija snabdeva minobacačima, mitraljezima i prenosnim zaketno-raketnim kompleksima (PZRK). Čula se i izjava ministra inostranih poslova Francuske Lorana Fabiusa o isporukama preko Katara i Saudovske Arabije.
Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov i bivši načelnik Generalnštaba Nikolaj Makarov su izjavili da sirijski opozicionari poseduju PZRK Stinger („Stinger“) američke proizvodnje. Kad su se jednom latile oružja, nijedna ni druga strana se više od njega nisu rastajale. Teroristički aktovi su postali još jedno sredstvo u borbi. Mirno stanovništvo je za to plaćalo svojim životima. Kao žrtve su pale na desetine hiljada ljudi. Situacija u Siriji se češće od drugih razmatrala u Organizaciji Ujedinjenih Nacija.
U Savetu bezbednosti UN mnogi su i dalje skloni tome da ono što se dešava u Siriji okončaju na već poznati način. Libijska operacija se u Organizaciji naziva maltene najboljim modelom za regulisanje konflikata. U Moskvi se više puta čula izjava da neće biti dozvoljeno ponavljanje libijskog scenarija. Bliži i dalji susedi Sirije treba da pomognu zemlji da se izvuče iz krize, a ne da rešavaju kako ona treba dalje da živi, isticao je ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov.
- Sami narodi treba da određuju sudbinu svojih zemalja. Spoljašnji igrači treba da deluju vrlo oprezno, treba da podstiču dijalog, a ne da pokušavaju da nametnu neke recepte. U ovom smislu libijska kriza, libijski model za nas nije nikakav obrazac. Smatramo da je apsolutno neprihvatljivo pristupati s takvih pozicija drugim situacijama, pre svega u Siriji.
Rusija i Kina su tri puta blokirale rezolucije Saveta bezbednosti UN. Njegovi članovi su stalno insistirali na novim sankcijama i jačanju pritiska na predsednika Asada. Pozicija Moskve i Pekinga se nije menjala – ne sme se dopustiti jednostranost i prebacivanje krivice za krvoproliće samo na vlast. Međutim, glavna primedba se sastoji u sledećem: predložena dokumenta su po oceni dva stalna člana Saveta bezbednosti, pripremala teren za direktnu vojnu intervenciju. Sad je Zapad krajnje zabrinut zbog bojevog oružja u Siriji. U slučaju opasnosti od njegovog korišćenja NATO može postaviti pitanje direktnog mešanja u konflikt.
Posle primene prava na veto na adresu Rusije su se začule čak i optužbe za odugovlačenje konflikta i podršku Asada. Na zaključnoj konferenciji za novinare predsednik Vladimir Putin je ponovo objasnio – Rusija nije zabrinuta zbog Asadove sudbine, već zbog onoga što će se desiti u slučaju da on bude svrgnut.
- Mi jednostavno ne želimo da ukoliko današnja opozicija postane vlast započne borbu protiv aktuelne vlasti koja će preći u opoziciju i da to večno traje. Međutim, manje nas zanimaju naši interesi, kojih tamo i nema tako mnogo – Asad je češće posećivao Pariz i druge glavne gradove Evrope nego Moskvu. Mi se zalažemo za to da bude pronađena takva varijanta za rešavanje problema koja bi region i ovu zemlju izbavila od raspada i neprekidnog građanskog rata. Naša pozicija se ne sastoji u tome da Asad i njegov režim tamo ostanu na vlasti po svaku cenu. Ona se sastoji u tome da se ljudi pre svega dogovore kako će živeti dalje, kako će biti osigurana njihova bezbednost i učestvovanje u upravljanju državom. A da tek posle toga u skladu s ovim dogovorima počnu da menjaju postojeći poredak stvari.
Zadatak specijalnog poslanika Organizacije Ujedinjenih Nacija i Lige arapskih država (LAD) jeste da navede sukobljene strane na dijalog radi regulisanja konflikta u Siriji. Ova dužnost se pojavila u februaru 2012. godine. Počeo je da je obavlja bivši generalni sekretar LAD Kofi Anan. On je 1989. godine kao specijalni poslanik LAD pomogao da se završi 15-godišnji građanski rat u Libanu. Nije mogao da ponovi ovaj uspeh u Siriji. Pola godine kasnije napustio je ovu dužnost priznavši da za regulisanje krize neke zemlje nisu imale dovoljno političke volje.
Plan specijalnog poslanika OUN nije bio realizovan. On se sastoji od pet tačaka, između ostalog, to su: obustavljanje oružanog nasilja od strane svih strana, početak međusirijskih pregovora i pružanje humanitarne pomoći nastradalima. Prelomni momenat je trebalo da predstavlja konferencija „Grupe za aktivnost“ o Siriji. 30. juna u Ženevi su se okupili „spoljašnji igrači“ – petorka stalnih članova Saveta bezbednosti UN, predstavnici Turske, Iraka, Kuvajta, Katara, EU, rukovodioca OUN i LAD. Oni su se založili za to da se u zemlji osnuje prelazni upravni organ u koji bi ušli i predstavnici vlade i opozicije. Ženevski kominike u kojem su navedeni principi Kofija Anana, bio je usaglašen posle nekoliko sati pregovora. Ali, ponovo se nije prešlo s reči na delo.
Bivši ministar inostranih poslova alžira Lahdar Brahimi, koji je zamenio Anana na dužnosti specijalnog poslanika OUN za Siriju takođe je priznao da ženevski dogovor nema alternativu. Međutim, na Zapadu i u arapskim zemljama se opet daju prognoze o tome koliko vremena je preostalo Asadovom režimu. Pritom se sve više stručnjaka slaže u tome da se čak ni u slučaju njegovog odlaska situacija u zemlji neće brzo normalizovati.
OLga Denisova,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
Pogledaj vesti o: Nova godina
