Izvor: Politika, 24.Sep.2013, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova budžetska drama u Vašingtonu
Mali izgledi za kompromis Obame i republikanske opozicije o uslovima za finansiranje vlade posle 1. oktobra
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – U Vašingtonu je na pomolu nova drama, slična onoj iz leta 2011, oko budžeta koji još nije donet, iako nova fiskalna godina počinje već za nedelju dana, 1. oktobra, i oko podizanja limita za zaduživanje vlade što dospeva 15 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dana kasnije.
Pošto kompromis nije na vidiku, u ministarstvima se već uveliko razrađuju planovi za vanrednu fiskalnu situaciju, redefinišu platni prioriteti i prave spiskovi za prinudne odmore na koje će, na smenu, morati da ode nekoliko stotina hiljada onih sa platnog spiska federalne države.
U središtu zapleta ovoga puta je činjenica da 1. oktobra na snagu stupaju i ključne odredbe „Obama kera”, kako se ovde zove zakon o reformi zdravstvene zaštite, ključno postignuće predsednika Baraka Obame, koji je u oba doma Kongresa izglasan u martu 2010, a u međuvremenu preživeo i osporavanje pred Vrhovnim sudom, da bi bio i jedna od ključnih tema predsedničke kampanje 2012, koja je Obami donela drugi mandat.
Republikanci, koji su dosad u Predstavničkom domu, u kome od novembra 2010. imaju većinu, čak 42 puta glasali da se taj zakon obesnaži (ali za to nisu uspevali da dobiju pristanak Senata, u kome premoć imaju demokrate), smatraju da im je ovo poslednja prilika da taj zakon miniraju, pa su tako u prošli petak, sa većinom od 239 prema 189 glasova, izglasali budžetski dokument u kojem nema nijedne stavke za finansiranje „Obama kera”.
Obamin zdravstveni zakon, koji se smatra najvećim socijalnim zahvatom u američkom društvu u poslednjih nekoliko decenija, treba da osigura oko 32 miliona, od danas ukupno 55 miliona Amerikanaca koji su bez ikakve zdravstvene zaštite. Republikanci, u skladu sa svojom ideologijom ograničavanja dometa federalne vlade (i vlasti uopšte), smatraju, međutim, da nije posao države da obezbeđuje zdravstveno osiguranje, iako to danas rade sve druge razvijene demokratije Zapada.
Da ostane bez budžeta i u situaciji da „zatvara radnju”, Vašingtonu se već dogodilo 1995, opet zahvaljujući tvrdoglavosti republikanaca. Za to su, međutim, platili veliku cenu: tadašnji predsednik Klinton, čiji je rejting u tom momentu bio nizak, dobio je vetar u leđa i sledeće godine lako osvojio drugi mandat.
Ovoga puta situacije je nešto komplikovanija. Dobar deo republikanaca izabran je zahvaljujući podršci „Čajanke”, ultrakonzervativnog pokreta američkih konzervativaca, dok jednom broju demokratskih senatora iz konzervativnih država za godinu dana predstoji reizbor.
SAD imaju 350 milijardi dolara rezervi u zlatu, ali je malo izgleda da se u ovoj situaciji posegne za tim, jer bi njihova rasprodaja pogodila dolar i ekonomiju.
Ako Obamina vlada ostane bez finansija, to će biti loša vest i Ameriku i za svet, jer bi to donelo naglo pogoršanje poslovne klime, pad berzanskih indeksa, povećanje kamatnih stopa i slično, što je, u okolnostima kada je oporavak iz krize započete ovde 2008. još u delikatnoj fazi, najmanje dobrodošlo.
Milan Mišić
objavljeno: 24.09.2013.
Pogledaj vesti o: Nova godina
