Izvor: Politika, 06.Maj.2013, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova apstrakcija u Beogradu
U saradnji sa Francuskim institutom u Srbiji, biće prikazana dela 64 savremena umetnika u „Cvijeti Zuzorić” i galeriji RTS-a
U istom momentu kad se u njujorškom Muzeju moderne umetnosti obeležava sto godina od pojave apstraktne umetnosti, u Beogradu će apstrakciji biti posvećene dve izložbe: u Paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ od 8. do 25. maja gostuje najpoznatiji pariski salon apstraktne umetnosti „Réalités >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Nouvelles”, sa izborom od preko šezdeset umetnika, dok će u Galeriji RTS-a od 15. do 29. maja biti predstavljena nova srpska apstrakcija sa izborom od trideset umetnika.
Salon „Réalités Nouvelles” (Nove realnosti), jedan od najpoznatijih pariskih salona, osnovan je 1946. godine i od početka je bio specijalizovan za apstraktnu umetnost. Zamišljen je da nastavi tradiciju i promoviše ideje umetnika kao što su Delone, Dezburg, Egeling, Lisicki, Kandinski, Maljevič, Mondrijan. Preteča salona bila je grupa „Réalités Nouvelles” (Apolinerov izraz), osnovana sa ciljem da promoviše umetnost potpuno oslobođenu direktne vizije prirode, drugim rečima, apstraktnu umetnost. Nastavljajući angažman dve prethodne grupe, „Krug i kvadrat” iz 1930. i „Apstrakcija–kreacija” , koja je delovala između 1931. i 1936. godine, grupa je prvu značajnu izložbu imala tokom juna i jula 1939. u čuvenoj pariskoj galeriji Šarpantije. Grupu „Réalités Nouvelles” činili su, između ostalih, Arp, Delaune, Dezburg, Dišan, Dišan–Vijon, Kandinski, Kupka, Leže, El Lisicki, Maljevič, Manjeli, Mondrijan, Pevsner, Pikabija, Šviters, Vantongerlo, Vijon. Posle rata grupa se konstituisala u asocijaciju koja se, sve do danas, manifestuje jedanput godišnje u vidu salona. Pokazujući od samog osnivanja fleksibilnost i razumevanje prema novim tendencijama, salon je, uz rigoroznu selekciju i prezentaciju umetnika, umeo da među izlagače uvrsti i umetnike koji danas predstavljaju nosioce savremenog likovnog izraza kao što su: Agam, Albers, Alešinski, Atlan, Bil, Debre, Francis, Gleiz, Hartung, Herbin, Lindstrom, Matje, Mičel, Morele, Poljakov, Man Rej i drugi. Već od polovine pedesetih godina na salonu počinju da izlažu i umetnici iz Srbije: Petar Omčikus, Bata Mihailović, Kosa Bokšan, Ljubinka Jovanović, Radivoje Knežević Knez, Momčilo Milovanović itd.
Odražavajući aktuelnost i permanentnost apstrakcije, salon „Réalités Nouvelles” je, zapravo, jedina institucija koja već skoro sedam decenija posvećuje svoju aktivnost promociji različitih i sukcesivnih struja u domenu apstraktne umetnosti. Zbog svoje istrajnosti i uloge u afirmaciji različitih vidova apstraktne umetnosti, salon „Réalités Nouvelles” je osvojio međunarodnu reputaciju i svoje mesto u istoriji evropske modernosti. Salon svake godine okuplja oko 400 umetnika iz celog sveta u domenu crteža, grafike, slikarstva, vajarstva i fotografije. U Beogradu će, u saradnji sa Francuskim institutom u Srbiji, biti prikazana dela 64 savremena umetnika, redovnih učesnika salona. U okviru izložbe će se, takođe, ukazati počast vajaru srpskog porekla Radivoju Kneževiću Knezu (1923–1992), dugogodišnjem učesniku i članu komiteta salona, gotovo nepoznatog našoj javnosti.
Istoriju srpske apstrakcije, kao ni drugih avangardnih pokreta, nije moguće posmatrati nezavisno od neposrednih društvenih okolnosti, borbe za nacionalnu nezavisnost i tek započetog procesa političke, ekonomske i kulturne emancipacije. U vreme dok su impresionističke ideje iz osnova menjale razumevanje slikarstva, srpskom umetnošću su vladale istorijske teme, nacionalni mitovi i tradicionalno shvatanje umetnosti. Iako u srpskoj umetnosti dvadesetog veka mogu da se prepoznaju uticaji savremenih strujanja i konstatuju povremeni avangardistički uzleti (zenitizam, dada, nadrealizam), sve do početka pedesetih oni će biti obeleženi figurativnim shvatanjem umetnosti. Radikalni raskid sa klasičnim pristupom umetnosti i tada vladajućom socrealističkom ideologijom predstavlja svakako Lubardina izložba 1951. godine i pojava grupe Jedanaestorica. Ipak, narativni i asocijativni elementi nisu sasvim iščezli ni kod ove generacije umetnika, kod koje je i enformel bio samo usputna stanica u traženju nove ekspresivnosti.
Tek aktuelna generacija srpskih umetnika prihvata bez straha, kompleksa i predrasuda apstrakciju kao univerzalni likovni jezik.
Na 67. salonu „Réalités Nouvelles”, krajem septembra 2013. u Parizu, Srbija će kao počasni gost biti predstavljena sa deset srpskih umetnika izabranih na izložbi „Nova srpska apstrakcija”.
(Autor je komesar izložbi „Réalités Nouvelles” i „Nova srpska apstrakcija”)
Milija Belić
objavljeno: 07.05.2013.
Pogledaj vesti o: Nova godina, Nju Jork
