Izvor: RTS, 27.Dec.2010, 13:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Nova Evropa" primer "Staroj Evropi"
Kada je u pitanju prevazilaženje duboke globalne ekonomske krize, Stara Evropa treba da uči od uspeha Nove Evrope, smatra poznati švedski ekonomista Anders Aslund.
Pre dve godine sticao se utisak da je pet od deset novih istočnoevropskih država članica EU - tri baltičke, kao i Mađarska i Rumunija - uništeno globalnom finansijskom krizom, pretili su im socijalni nemiri, ogromne devalvacije i protesti građana, ali se one danas finansijski oporavljaju.
Ponovo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << beleže ekonomski rast bez velikih smetnji. Čak nijedna zemlja nije promenila režim deviznog kursa. Stara Evropa treba da uči od uspeha Nove Evrope koji je bez presedana.
To su ocene uglednog švedskog ekonomiste Andersa Aslunda, predavača na više univerziteta i instituta u Evropi i Americi o tranziciji od planskih do tržišnih privreda, koji je autor knjige "Poslednje će biti prvo: Istočnoevropska finansijska kriza 2008-2010".
Aslund u autorskom tekstu za časopis Biznis vorld kaže da je finansijsku krizu u istočnoj Evropi izazvao standardni krug kreditnih uspona i padova. Istočnoevropske države privukle su ogroman protok međunarodnog kapitala zahvaljujući labavoj globalnoj monetarnoj politici i uslovima u poslovanju nekretninama.
Kratkoročni bankarski zajmovi postali su prekomerni i iskorišćeni su za raskalašno trošenje na investicije i upotrebu nekretnina, dok je inflacija uzimala maha. Štaviše, gomilali su se deficiti tekućeg računa u znatan strani dug privatnog sektora, dok su javne finansije bile u dobrom redu svuda osim u Mađarskoj, sa socijalistima na čelu.
Ova kriza uspeha i ekonomsko pregrejavanje podseća na istočnu Aziju 1997-1998. Države istočne Azije, kao i Rusija 1998. i Argentina 2001, izašle su iz krize devalvacijom svoje valute, piše švedski ekonomista.
Unutrašnja devalvacija
Grupa istaknutih američkih ekonomista, uključujući Pola Krugmana, Keneta Rogofa i Nurijela Rubinija, tvrdila je da devalvacija mora da nastupi i u Letoniji, Estoniji i Litvaniji. Međutim, to se nije dogodilo ni u jednoj od njih, one su izašle iz krize i bez toga.
Baltičke države imaju mnogo razloga da ne devalviraju. Njihov cilj je da što je moguće pre usvoje evro, što bi devalvacija iskomplikovala. Umesto toga, Vlade tri baltičke države opredelile su se za "unutrašnju devalvaciju" - smanjujući plate i troškove u javnom sektoru.
Sve tri zemlje su 2009. smanjile javne troškove za osam do deset odsto bruto domaćeg proizvoda, što je politički bilo neobično lakše od marginalnih smanjenja. Kada su smanjenja velika, ljudi shvataju koliko je kriza ozbiljna i ono što je politički nemoguće postaje neophodno. Sve države koje su u krizi smanjuju javne izdatke i plate.
Letonija je skresala plate u državnim ustanovama za 35 odsto, dok je broj javnih agencija prepolovila. Takođe je zatvorila polovinu prekobrojnih bolnica i otpustila suvišne nastavnike, pošto je pre krize na šestoro dece dolazio jedan nastavnik, navodi Aslund.
Estonija, Litvanija, Mađarska, Rumunija i Bugarska sprovele su slične reforme, mada ne tako radikalne. Iako su državni prihodi opali s recesijom, zbog čega je nekoliko zemalja bilo prinuđeno da podigne porez na dodatu vrednost, nijedna nije povećala poreze na prihod i nijedna od sedam zemalja koje su imale jedinstvenu stopu poreza na prihod nije je napustila. Kao rezultat toga, ove zemlje su iz krize izašle kao produktivnije.
Suprotno očekivanjima, i iskustvima Grčke i Francuske, bio je minimalan broj socijalnih nemira. Ni ekstremisti levice ni ekstremisti desnice nisu profitirali. Na izborima za Evropski parlament 2009. partije desnog centra osvojile su većinu glasova u svih deset istočnih država-članica EU, te su stranke desnog centra sada na vlasti u njih devet, pri čemu je Slovenija jedini izuzetak.
"Populizam nije popularan"
Liberalna desnica nikada nije bila jača u istočnoj Evropi. Komunisti su zbrisani, a socijalisti prilično oslabljeni. Ekstremna desnica izgubila je podršku svuda osim u Mađarskoj.
Odgovorne partije desnog centra ove godine odnele su tri iznenadne pobede - u Češkoj, Slovačkoj i Letoniji. Novi šef češke diplomatije Karl Švarcenberg rekao je: "Pobedili smo tako što smo govorili istinu. Populizam više nije popularan."
Najupečatljivija pobeda bila je pobeda letonskog premijera Valdisa Dombrovskisa, 2. oktobra. Njegova koalicija povećala je broj poslaničkih mesta u parlamentu sa 45 na 63 odsto, mada je BDP prošle godine opao za šokantnih 18 odsto.
Dombrovskis je za to krivio svoje neodgovorne prethodnike, a birači su ga očito videli kao nekog s najviše kredibiliteta da rešava probleme, piše švedski ekonomista.
Pouke iz azijske krize
Tri države u regionu - Mađarska, Letonija i Rumunija - zahtevale su hitne stend baj aranžmane s Međunarodnim monetarnim fondom, koji je očito naučio nešto od istočne Azije, te je postavio manje uslova i ponudio veći budžet, jer su problemi bili privremeni, a ne strukturalni.
Osim toga, EU je obezbeđivala finansije, dok Evropska centralna banka koja je mogla da daje svop kredite, nije igrala korisnu ulogu. Zahvaljujući uspešnom rešenju krize, istočne države članice EU i fiskalno i strukturalno izgledaju bolje nego stare članice evrozone.
Od 12 država članica evrozone iz 2001, samo dve (Finska i Luksemburg) imaju javne dugove manje od 60 odsto BDP u odnosu na devet od deset novih istočnih članica (samo Mađarska ima ogroman javni dug).
Građani Istočne Evrope patili su od visokog duga u privatnom sektoru, koji su uglavnom izbegli tako što su ga preinačili u javni dug. Sve ovo, zajedno sa poboljšanjem koje je posle krize nastupilo u institucijama EU (kao što su finansijski regulatori) doprinosi većoj evropskoj konvergenciji.
Budući da ekonomije zemalja istočne Evrope izgledaju zdravije nego država članica evrozone, one ne odustaju od projekta EU. Naprotiv, Estonija se ove godine kvalifikovala da uđe u evrozonu u januaru 2011. godine, zaključuje Aslund u autorskom članku.
Pogledaj vesti o: Nova godina
