Izvor: Politika, 01.Jan.2011, 14:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neuhvatljiv i za devojke
Juniorski viceprvak Evrope u krosu Nemanja Cerovac očekuje u novoj godini rezultatski napredak i promenu statusa na „Fejsbuku”
U užičkoj porodičnoj manufakturi Kuzmanovića brusi se novi atletski biser. Teško nabrojati sve uspehe i medalje Olivere Jevtić, a njenim stazama počeo je da hodi i Nemanja Cerovac (19), juniorski viceprvak Evrope u krosu s prvenstva koje je nedavno održano u poznatom portugalskom letovalištu Albufeiri. Stručnjaci ovom rođenom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Šapčaninu, koji je pre tri godine svoj talenat i ljubav prema trčanju predao u ruke trenerkom magu Slavku Kuzmanoviću i njegovom sinu Dragiši, predviđaju blistavu karijeru. Još od vremena Dragana Zdravkovića (bezmalo tri decenije) naša atletika nije imala trkača srednjih pruga za velika dela i takmičenja, a mnogi pokazatelji nedvosmisleno idu u prilog ovog momka tršave kose i dečačkog osmeha, koji jednako pleni na stazi i van nje.
Portugalska epizoda bila je poslednja Nemanjina kao juniorskog stažiste, a o onom što ga očekuje u seniorskoj konkurenciji razmišlja i u ovim prazničnim danima koji su retki trenuci odmora i opuštenosti.
– Medaljom u krosu ovekovečio sam juniorsku karijeru, mada ta takmičenja nisu moja specijalnost već znatno kraće deonice. Od nove godine sam mlađi senior, što znači da prelazim u znatno ozbiljniju konkurenciju, ali mnogo je lakše kad imam odskočnu dasku. Ne plašim se izazova, iako će u startu rivali biti stariji i tri godine. Analizirao sam trku mlađih seniora u Portugaliji na deonici od devet kilometara. Na prolazu šestog, koliko smo išli mi juniori, imali su vreme za minut slabije od onog kojim sam završio trku, što znači da su držali sličan tempo i da već mogu da im se priključim. Istina, u početku neću moći da „pucam” na pobedu, ali uskoro, što da ne – samouveren je Cerovac.
Dugi niz godina naši atletičari, izuzimajući Oliveru Jevtić, nisu osvojili medalju na velikim takmičenjima, ali od mlade garde koja je u juniorskoj konkurenciji pokazala zavidan kvalitet, u kojoj su Ivana Španović, Mihail Dudaš, Tatjana Jelača, Nemanja Cerovac i najmlađa, Amela Terzić, očekuje se da pronese slavu naše „kraljice sportova”. Međutim, put do seniorske medalje je neuporedivo teži, što dobro zna i užički „vihor”.
– Napravili smo velike rezultate, ali to je tek prva stepenica s koje atletski vrh izgleda prilično daleko. Ovo je specifičan sport gde i najmanja povreda može da napravi velike probleme, kao i ukoliko se zakaže u bilo kom delu procesa. Voleo bih da takmičenje u mlađoj seniorskoj konkurenciji okončam medaljom na kros prvenstvu Evrope 2013, čiji će domaćin nadam se biti Srbija – naglasio je Cerovac.
Ko ne sanja uspeh, teško da će dohvatiti zvezde. Gotovo dečačkom iskrenošću Nemanja govori o željama u narednim godinama.
– Nadam se da ću jednog dana napadati svetski ili evropski rekord na 1.500 metara ili bar osvojiti medalju. Ali, prvi na redu su domaći zadaci, državni rekord Dragana Zdravkovića koji iznosi 3:34,85 i onaj u dvorani, vlasništvo Gorana Nave – 3:41,60.
Cerovca od Zdravkovića koji je bio evropski prvak u dvorani i finalista olimpijskih igara deli dobrih 12 sekundi. Na otvorenom je istrčao najbolji rezultat 3:46,20, a u dvorani nije takmičio. Ipak, trener i on znaju dobitnu kombinaciju.
– Za Evropsko prvenstvo u krosu pripremao sam se tri meseca, mada sam o njemu počeo da razmišljam još 2008. Trenirao sam dva puta dnevno i „gazio” do 30 kilometara i dobro mi je poznato šta me očekuje. Trener Slavko Kuzmanović mi je to predočio na svoj način, da je za vrhunski rezultat potreban „TITO” – talenat, ishrana, trening i odmor!
Za prvo i treće mladi as ima garanciju, ostalo zavisi od matične organizacije i države koji moraju da stvore uslove, jer medalje se ne osvajaju bosih nogu i gladnog stomaka.
– Veliku podršku imam od trenera Slavka i Dragiše Kuzmanovića, kluba Mladosti i grada Užica. Atletskim savezom sad rukovode nekadašnji asovi i verujem da dobro znaju šta je sve neophodno za uspeh, kroz koliko truda, muka i patnji se dolazi do medalje. Nadam se da nije daleko dan kada neću razmišljati o pripremama, opremi i sredstvima za oporavak. Uz vrhunskog takmičara mora da bude i vrhunski tim stručnjaka svih profila.
U prošloj godini nisam imao dovoljno sredstava, a stigla me je i školarina za fakultet. Ipak, ne gubim veru u ljude koji vode atletiku.
Ovako brzog i ambicioznog momka teško je pratiti u životu. Za razliku od vršnjaka, staze kojima hodi su uglavnom na Zlatiboru i malo je vremena za provod ili ozbiljniju vezu.
– Tri meseca pred evropsko prvenstvo gotovo da nisam izlazio, a dešavalo se da zbog umora zaspim čim se smrkne. Devojku trenutno nemam, što znači da sam u singl statusu i slobodan za kontakte. Ima nekoliko mojih profila na „Fejsbuku”, ali samo jedan nije lažni, onaj koji se piše punim imenom i prezimenom...
M. Stojaković
objavljeno: 02.01.2011.
Pogledaj vesti o: Facebook
