Izvor: Glas javnosti, 29.Mar.2012, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema više bubanja!
BEOGRAD - Nova strategija razvoja obrazovanja do 2020. godine u Srbiji predvidela je niz novina.
Vera Dondur: Više mladih na tehničkim fakultetima
Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine predviđa blagi porast studenata na tehničkim i fakultetima prirodnih nauka i lagani pad mladih koji upisuju društveno-humanističke nauke.
Tehnološki napredak može da se očekuje ako jača korpus inženjerskih kadrova, rekla je Vera Dondur, član radne >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << grupe za izradu strategije, čiji je nacrt objavljen na sajtu Ministarstva prosvete i nauke.
Kako je Dondureva rekla za RTS, strategija se u pogledu zapošljavanja mladih, oslanja na razvoj društva u celini, na segment industrijskog razvoja.
"Stopa zapošljavanja ne raste brzinom kojom formiramo mlade ljude, pa oni koji su sada na studijama moraju da imaju kompetencije da sami otvaraju svoje firme", rekla je Dondur.
Prema njenim rečima, često pod zapošljavanjem očekujemo samo zapošljavanje u javnom sektoru, što, kako kaže, nijedna zemlja ne može da izdrži.
Ona je navela da strategija ne može da da rezultate odmah, ali daje smernice kojima treba ići, pa će neki elementi već naredne godine biti ugrađeni u pojedine segmente obrazovanja.
Strategija je objavljena na sajtu Ministarstva prosvete, biće mnogo novih, a njome je, između ostalog, predviđeno i da se do 2020. godine broj visokoobrazovanih građana Srbije od 30 do 35 godina udvostruči.
"Bubanje napamet, koje iščili brzo iz glave svakog đaka, više neće biti nagrađivano peticom. Nju će moći da dobije samo onaj koji zna da primeni naučeno", kaže koordinator strategije obrazovanja Ivan Ivić, objavio je RTS.
Primera radi, ako učenici uče strane jezike, kriterijum će biti da li znaju da se služe tim jezikom.
"Da bismo to ostvarili, imaćemo nastavu koja u velikoj meri praktikuje jezik i komunikaciju na tom jeziku u toku školovanja. Tako je i za sve druge oblasti", naveo je Ivić.
Staru naviku da odmah posle časova žure kući nastavnici će morati da zaborave.
"Nastavnik ima puno radno vreme. Oni koji dobro rade mogu da napreduju i da dobiju veću platu za to. U krajnjem slučaju, biće i otpuštanja onih koji loše rade", navodi Ivić.
Zaposleni u školama kažu da su promene nužne, ali i da će i oni koji su navikli na nerad negodovati.
Milena Bičanin iz beogradske OŠ "Drinka Pavlović" kaže da zna da će otpora biti, ali očekuje da oni, ipak, ne ukoče proces i da se ne svede sve na tumačenje "mi smo sve to radili, mi to sve znamo".
Novine i u visokom obrazovanju
Brojne novine biće i u visokom obrazovanju. Studenti će, prema uspehu, biti svrstani u tri grupe. Najbolji iz siromašnijih porodica studiraće o trošku države, a za sufinansirajuće i samofinansirajuće obezbeđene su posebne pogodnosti.
"Imaju pristup podizanju kredita koji je znatno povoljniji nego što su standardni krediti u ovoj zemlji. Za svaki posao, pa i za studiranje, mora se preuzeti odgovornost", kaže koordinator Strategije obrazovanja Vlastimir Matejić.
Takvo rešenje je pravednije, kažu stručnjaci. Studiranje može da bude samo godinu duže od predviđnog programa. U protivnom, student studije plaća sam.
Ova strategija je skup lepih želja.
Za njihovo ostvarevenje potreban je ogroman novac, a ova zemlja neme dovoljno novca ni da održava postojeće stanje. Prema tome, najgore što može da se uradi, a upravo tako će na kraju i biti, jeste da se urade one stvari iz strategije koje ne koštaju ništa, bez onih stvari koje koštaju mnogo. Ako tako bude, a biće, jer je uvek dosad tako rađeno, rezultat će da bude obrazovni sistem još gori od prethodnog.
Osim toga, ideje kao što su 30-40% posto populacije sa visokim obrazovanjem spadaju ne čak u domen lepih želja, već teških halucinacija. Prvo, da se ne lažemo, 30-40% populacije niti ima želju da se posveti studijama, niti ima kapacitet da se posveti ozbiljnom intelektualnom poslu kao što je studiranje. Studiranje je ozbiljna stvar i podrazumeva veliko intelektualno angažovanje da se obimna i kompleksna materija razume, nauči i primeni. Nema svako ni volje, ni želje, a bogami ni pameti za tako nešto. Ja prvi za sebe nisam siguran da li bih ikada završio ETF, da sam ga upisao.
Pošto ne možemo da populaciju učinimo ni vrednijom ni pametnijom, jedini način da odjednom (a kada su ove stvari u pitanju, i 10 godina je "odjednom") dobijemo 30-40% visokoobrazovanih ljudi jeste da im poklonimo diplome, nakon studija koje ne vrede ništa i ne traže ništa. To će biti još jedan debakl, čije ćemo posledice videti za 30-40 godina, kada sadašnji lekari, građevinski inženjeri i tehnolozi, koji su svoje diplome stekli "po starom", odu u penziju.
Pogledaj vesti o: Nova godina
