Izvor: Press, 26.Dec.2010, 00:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neki novi vašar
Jubilarni 50. Novogodišnji vašar liči na sve samo ne na onu porodičnu zabavu koje se mnogi sećaju. Prodavci kukaju, deci dosadno, a roditelji im pričaju kako je sve to nekad bilo. Samo fali gudački kvartet na ulazu u halu
Neke stvari jednostavno treba ostaviti onakvim kakve jesu, makar bile vekovima daleko od „nasušnih" evropskih vrednosti, jer što narod kaže „Od babe >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << devojka ne biva", pa ni od legendarnog Novogodišnjeg vašara ne biva kamerna kulturna manifestacija, sviđalo se to nekom ili ne.
Ovaj, aktuelni, jubilarni, na sve liči osim na onu zgodu na koju se nekada odlazilo porodično da se mozak malčice pusti na otavu, a duši da oduška...
Svoj pedeseti rođendan Vašar je odlučio, pardon, neko je odlučio u njegovo ime, da proslavi kao da ga je osmislio Jovan Ćirilov (slava i čast njemu) - samo gudački kvartet fali na ulazu u halu, i komunalni policajci koji će tefterom zveketati preko čela one kojima se omakne da zapale cigaretu.
Pljeskavice po standardu
Zida smrti se malo ko više i seća. Kuća strave svedena je na tunelčić od nekoliko koraka, u kojem su verovatno pokačeni portreti članova sadašnje i bivših vlada (što nije da nije dovoljno strašno), čuvena „balerina" je ili tehnološki višak, ili nadniči negde po seoskim vašarištima, a još jedino pospale „kruške" o koje biju retke đuvegije i šećerna vuna sećaju na one dane, i one vašare.
- Ne ide nikako, pa vidite i sami da nema ljudi, a i to što dođe samo prođe - veli baka za štandom sa liciderskim srcima i kandiranim voćem. U tranziciji su srca od marcipana zamenili mozgovi od istovetnog materijala.
„Dobri" stari užeg'o pomfrit seća na sumnjiv kvalitet vašarske 'rane, i obavezne pljeskavice koje su bile deo folklora - ko ih pojede, svari i ništa mu ne bude - taj je zaista bio na Vašaru.
Doduše, ima „pljeki" i sad, ali to više nisu oni zadimljeni roštilji na „korzou" pred halama, već su poterane unutar njih, i ne dime više improvizovane ćumurane.
- Nije vas strah, klinci - stajemo pred malene heroje, koji su se za razliku od odraslih odvažili da se fotografišu sa zmijom, novom vašarskom atrakcijom.
- Nije, pa ona je dobra - odgovaraju, dok reptil lenjo pozira, sviknut na novu životnu ulogu. Tu je i iguana, gleda svoja posla čekajući da se neko zainteresuje i za nju.
- Ma, ni nalik onim nekada, kada su nas roditelji izvodili petkom ranije iz škole da bismo imali dovoljno vremena da obiđemo sve, pre zatvaranja - potvrđuje Igor, otac jednog od malih krotitelja zmija, ono čega smo uveliko svesni.
- Zapravo, ovo je sad samo veliki luna-park! Ima i to smisla, ne kažem, ali jednostavno nije Novogodišnji vašar! Znali smo danima u školi da prepričavamo kako nam je bilo, a ovo će klincima iščeznuti iz sećanja dok stignu do kuće - i u tome se slažemo, osim možda pomenute zmije, koje će se verovatno sećati još koju noć...
Međutim, po onoj staroj „Dok jednom ne smrkne drugom ne svane", preduzimljivi trgovci proširili su asortiman shodno „zahtevima tržišta" - nađe se na tezgama i „fantomki" (plele bake da unucima ne zebu sinusi), replike pištolja (jedan kroz jedan) i još sijaset priručne opreme za pljačkaše naturščike. Sa Vašara pravo u menjačnicu...
- Nisu baš kao oni kapislari nekada - kao zainteresovano razgledamo arsenal „za pod plećku", „u torbicu"; „za pojas"...
- Nisu, ovo su igračke za malo stariju decu - odgovara prodavac, nudeći nam da probamo „kako leži u ruci".
- Hvala lepo, samo neka on leži u vitrini - nećkamo se, naoružani daleko smrtonosnijim oružjem - onim pomfritom spremljenim još o Mitrovdanu, čini se.
Da nije njega, pa još i da se uspentramo na to čudo od „kamikaze" da nam izvrne želudac, ali ovako...
- Ajde, momci, za sefte! Vidite da skoro nikog nema, ajte da mi krene - poziva rukovač čudesnom mašinom za istresanje boga iz čoveka, kao da nas nudi kafom i kiselom...
- Gde, bre, prijatelju, na ovo?! Fala ti ko bratu, ali nismo izgoreli po glavi! Da plaćamo da nam ne bi bilo dobro? Pa, može to i za džabe - ljubazno odbijamo ponudu, taktički uzmičući pred prekorevačkim pogledima odvažnijih od nas.
Bolje su i domine sa Krkom
Nekad je važilo ono „Zadnja vožnja - dupla vožnja", a koje smo sreće, baš bismo na to nabasali, i ovako se bliži vreme zatvaranju.
Mada, rekosmo već - malo šta je kao što je nekad bilo, pa i Novogodišnji vašar.
Drže se još šećerna vuna i neopale „kruške", ali je pitanje dana kada će i njima tranzicija zahvaliti na saradnji i poželeti laku noć.
A, evo ga i Deda Mraz, mrzne se pred halom pokušavajući da navabi neko dete u zagrljaj, na slikanje.
- Ho-ho-ho... - uzaludno zapeva, vitlajući praznim džakom, kao da ga je zadužio na birou rada.
- E, Deda, Deda... - pozdravljamo u prolazu, ne znajući šta još da dodamo.
- E, deco, deco... - dobacuje, u otpozdrav.
Izeš ti Vašar spram kojeg i partija domina sa Jovanom Krkobabićem deluje kao bolja zabava.
