Izvor: Studio B, 03.Dec.2013, 13:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neažurni sudovi pred sudom
Građani koji smatraju da njihov postupak pred sudom traje predugo, od Nove godine moći će da tuže sud. U Ministarstvu pravde očekuju da će to rasteretiti Ustavni sud.
To je dobar, ali nedovoljan korak u pravom smeru, smatraju pojedini stručnjaci. Napominju i da za preduge procese nisu uvek krive sudije.
Od 1. januara građani će moći da tuže sud ukoliko smatraju da im postupak traje predugo, >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << a to je predviđeno izmenom Zakona o uređenju sudova. U Ministarstvu pravde očekuju da će to rasteretiti Ustavni sud, koji ima 14.000 nerešenih žalbi, a do sada je jedini o tome odlučivao. Stručnjaci su podeljeni - dok sudije strepe od još veće opterećenosti dodatnim procesima, pravnici kažu da je potez zakondavca dobar, ali da nije dovoljan.
Do oktobra ove godine Ustavni sud je 675 puta utvrdio da je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, a tokom 2012. ukupno u 574 predmeta.
Predugo trajanje procesa, po čemu je srpsko pravosuđe postalo prepoznatljivo, moglo bi donekle da se reši. Izmenama zakona predviđeno je da sud više nadležnosti, na zahtev građana, odlučuje o povredi prava pred nižim sudovima.
Državni sekretar Ministarstva pravde i državne uprave Danilo Nikolić smatra da će to biti dobar antibiotik za rešavanje starih predmeta, odnosno efikasnost rada suda.
"Tako ćemo izbeći činjenicu da sudija završi 250, 300 predmeta godišnje, ali istovremeno ima jedno 10, 50 ili 100 predmeta koji su stari preko pet godina, neki i 10, nažalost, ali njih ne rešava, jer su oni teški", kaže Nikolić.
Osim što će se utvrđivati da li suđenje traje duže nego što bi trebalo, ukoliko stranka zatraži, sud je dužan i da utvrdi naknadu štete za povredu tog prava. Šteta će se isplaćivati u roku od tri meseca, iz budžeta sudova, kojim raspolaže Visoki savet sudstva.
"To će biti izuzetno skupo za državu, opteretiće sudove većim brojem predmeta, za upravo toliko koliko će se građani obraćati, a mi znamo da građani kod nas imaju takav mentalitet da vole da se obraćaju sudu, a suštinski se neće poboljšati stanje stvari", kaže Dragana Boljević iz Društva sudija Srbije.
Dobar, ali nedovoljan korak u pravom smeru, smatraju stručnjaci. Napominju i da za preduge procese nisu uvek krive sudije.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić ističe da pravosuđe nije mehanizam koji je izlovan, on postoji u društvu i samo pravosuđe, sudovi i tužilaštva ne mogu raditi bez drugih organa kao što je policija.
"Drugo, mnogo je važno neka opšta kultura i svest o značaju postupka i poštovanju države i njenom pravosudnom sistemu", navodi Škulić.
U slučaju da sud utvrdi da je pravo na suđenje u razumnom roku namerno povredio sudija, Ministarstvo pravde će, preko republičkog pravobranioca, moći da traži naknadu štete od tog sudije.
