Izvor: Kurir, 03.Jan.2011, 10:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NIJE BILO NOVE GODINE
Najpodlija prevara koju su ljudi smislili Danas nije ponedeljak. Niste dočekali ama baš nikakvu Novu godinu ili kako to već zovete. A nije ni januar ili tome slično. Varate se ako mislite da ste na nekakvom početku. To u stvarnosti ne postoji! Sve je stvar nekog pradavnog
Danas nije ponedeljak. Niste dočekali ama baš nikakvu Novu godinu ili kako to već zovete. A nije ni januar ili tome slično. Varate >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << se ako mislite da ste na nekakvom početku. To u stvarnosti ne postoji! Sve je stvar nekog pradavnog dogovora smišljenog da vas drži na lancu i otme vam sve što imate, a živote vam učini što turobnijim i sivljim. Je l’ vas uopšte neko pitao na kakve i kolike vremenske odsečke biste podelili vlastiti život? Jok!
Pitate se na čiji nagovor je onomad Julije Cezar proglasio 1. januar početkom godine i time uveo ovu podlu prevaru usiljene euforije oko trenutka kada se Zemlja nalazi baš u „novogodišnjem“ položaju na orbiti oko Sunca.
A da nije možda zbog trgovaca koji bi da uvale zalihe za novogodišnje tovljenje, zbog prodavaca poklona, ugostitelja, proizvođača petardi, alkohola i opojnih sredstava?
Ili su u pitanju mobilni operateri, još od doba kad su kao robovlasničke kompanije nudili nove postpejd opcije za tada nešto sporiji prenos poruka putem glasnika, kurira i golubova pismonoša?
Ili su možda pre svih po sredi bile secikese, zelenaši i uterivači dugova koji nam krvoločno baš raznih prvih u mesecu šalju račune, pa čak i batinaše, plenitelje i uterivače kako bi iscedili za dužničku ratu, kredit, komunalije, grejanje, telefon, struju, internet, zajam, kaznu, kamatu, porez, procenat, šamar, šut u bulju?
Najčudnije je što je sve tako podlo konstruisano da taj neljudski svet kalendarskih brojki još i proslavljamo - opijamo se do besvesti, ljubimo, radujemo, urlamo, skačemo od sreće. Pa pobogu, postoji li išta gluplje i morbidnije?
Setite se samo onog nesretnog Petog oktobra u koga su toliki verovali, al’ beše nedovoljno, pa zafalio još i neki nedoživljeni Šesti, možda i Sedmi i ko zna koliko još. A pazite koincidenciju - upravo najčešće upotrebljavani gregorijanski kalendar počiva na jednoj reformi iz oktobra 1582. koja u toj godini podrazumeva baš preskakanje petog, šestog, sedmog i ostalih dana do četrnaestog oktobra.
Ovo je papskom bulom naredio Papa Grgur XIII kako bi se nadoknadila nepreciznost u dotadašnjem računanju vremena i uveo kalendar kakav i dalje koristimo.
Uz nešto drugačije cifre, vavilonski smišljene da se ljudi što više udalje jedni od drugih, istu svrhu tlačenja i zaluđivanja ima i julijanski kalendar, baš kao i kineski, persijski, islamski, jevrejski...
Verovatno niste znali da je još Nacionalnim sporazumom Francuske revolucije uspostavljen odbor za reformu nakaradnog gregorijanskog kalendara. Odbor su činili matematičari, pesnici, vaspitači i astronomi. Njihov kalendar „ljupke racionalne simetrije“ 1792. nakratko je zamenio turobnu sedmodnevnu nedelju desetodnevnom „dekadom“, a tri takve sedmice činile su mesec. Nazivi dana bili su „duh“, „mišljenje“, „nagrada“ i slično, a uveden je i prestupni, tzv. golaćki ili proleterski dan.
Dani su jednostavno i logično podeljeni na okruglo deset časova, od kojih je svaki sat imao po sto minuta, a minut po sto sekundi. Logično, a ne ono zaluđivanje sa 24 sata i 60 minuta i sekundi - smišljeno da se sve zakomplikuje, da se čoveku zavrti u glavi, da možeš lakše da ga zaludiš i prevariš.
Eh, bilo bi divno kada bismo sami mogli da odredimo koliko će nam trajati izvesni životni odsečci - neki lep dan razvučemo na osamdeset sati, one mučne skratimo na pet minuta (tek da se upišemo). Ili prijatne junske trenutke proširimo na po pedeset dana otimajući recimo kojih dvadeset od tamo nekog užasnog januara.
