Izvor: Politika, 19.Jan.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NBS povećala obaveznu rezervu banaka
Ostaju olakšice za subvencionisane kredite. – Nove monetarne mere treba da podstaknu banke da daju pozajmice sa dužim rokom otplate, a istovremeno spreče oslobađanje dinarske likvidnosti koja bi uticala na rast inflacije
Izvršni odbor Narodne banke Srbije usvojio je novu Odluku o obaveznoj rezervi banaka kod centralne banke koja treba da spreči da se (od februara do aprila 2011) u trenutnim uslovima, u kojima je inflacija iznad gornje granice cilja, u sistem ubrizga dodatna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << likvidnost kako je predviđeno do sada važećom odlukom iz marta 2010. godine, saopštila je juče NBS.
Istovremeno, usvojene izmene otvaraju prostor za manju potrebu restriktivnog prilagođavanja referentne kamatne stope u narednom periodu, navedeno je u saopštenju.
Nova odluka o obaveznoj rezervi smanjuje ekspanzivnost instrumenta obavezne rezerve i dovodi ga u veći stepen saglasnosti sa potrebom veće restriktivnosti monetarne politike u celini da bi se obuzdala inflatorna očekivanja i sprečilo da se efekti poljoprivrednog šoka i poskupljenja hrane prenesu na druge cene.
Osnovne novine koje se predlažu novom odlukom odnose se na propisivanje diferenciranih stopa obavezne rezerve koje se primenjuju na dinarsku i na deviznu osnovicu, u zavisnosti od ročnosti obaveza, odnosno izvora finansiranja banaka. Takođe, novina je i utvrđivanje obaveze dinarskog izdvajanja dela devizne obavezne rezerve uz primenu diferenciranih stopa.
Na deo dinarske osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine stopa obavezne rezerve ostaje pet odsto, dok na dinarske izvore finansiranja banaka sa ročnošću preko dve godine, stopa obavezne rezerve je spuštena na nulu, odnosno banke uopšte neće izdvajati obaveznu rezervu.
Devizna obavezna rezerva na izvore finansiranja banaka sa ugovorenom ročnošću preko dve godine ostaje 25 odsto, a na obaveze sa kraćom ročnošću obavezna rezerva se podiže na 30 odsto.
Novom odlukom utvrđena je i obaveza dinarskog izdvajanja dela devizne obavezne rezerve u evrima, takođe po diferenciranim stopama, od 15 odsto na izvore do dve godine i 10 odsto na one sa ročnošću preko dve godine.
Zbog različitih efekata koje će nove mere proizvesti po bankama, u zavisnosti od njihovih aktivnosti u prethodnom periodu, usklađivanje obračuna i izdvajanja obavezne rezerve banke će vršiti postepeno u tri rate, počev od obračuna na dan 17. februara, a zaključno sa obračunom na dan 17. aprila 2011. godine.
Trenutno efektivna stopa devizne obavezne rezerve, koja je bila i iznad 40 odsto, iznosi 32,3 odsto, a sa njenim daljim smanjivanjem NBS će nastaviti kada se inflacija bude vratila u projektovane okvire, navedeno je u saopštenju.
Guverner Dejan Šoškić izjavio je na konferenciji za novinare da će i u narednih šest meseci ostati olakšice manjeg izdvajanja devizne obavezne rezerve za banke koje budu odobravale subvencionisane kredite.
– Olakšica će se odnositi na subvencionisane kredite za likvidnost, trajna obrtna sredstva, izvozne poslove i investicije, u odnosu na njihovo stanje od 13. januara ove godine – rekao je Šoškić.
Guverner je istakao da će primenom nove odluke Izvršnog odbora NBS o utvrđivanju različitih stopa obavezne rezerve u zavisnosti od ročnosti obaveze, odnosno izvora finansiranja banaka, biti smanjena ukupna obavezna rezerva za 268 miliona evra. Od toga će smanjenje obaveze deviznog izdvajanja biti u iznosu 329 miliona, dok će dinarski deo izdvajanja biti povećan u vrednosti od oko 61 milion evra.
Nove monetarne mere, kako je rekao Šoškić, treba da podstaknu banke da daju pozajmice sa dužim rokom otplate, a istovremeno spreče oslobađanje dinarske likvidnosti koja bi uticala na rast inflacije.
Novi propisi neće se primenjivati na obaveze banaka koje se odnose na njihov dopunski kapital, zatim na novac primljen od međunarodnih finansijskih organizacija i depozite i kredite primljene iz inostranstva od 1. oktobra 2008. do 31. marta 2010. godine do dospeća tih obaveza, a najkasnije od kraja 2013. godine.
Šoškić je rekao da je centralna banka povećala referentnu kamatnu stopu sa 11,5 odsto na 12 odsto da bi obuzdala visoka inflatorna očekivanja. On je najavio da će centralna banka i ubuduće monetarnu politiku prilagođavati ispunjenju cilja da inflacija u 2011. godini bude 4,5 odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto.
Procene guvernera su da će inflacija, posle rasta u prvim mesecima, biti usporena od polovine 2011. godine. „Na inflaciona očekivanja u narednom periodu uticaće rast regulisanih cena, kao i cena hrane i kretanje svetskih cena nafte”, rekao je Šoškić.
Guverner je izneo podatak da je u 2010. godini dinar prema evru nominalno oslabio za 9,1 odsto, a realno za oko dva odsto i podsetio da je poslednjih meseci kurs dinara relativno stabilan. On je precizirao da su na jačanje dinara uticali povećanje referentne kamatne stope, pad premije rizika zemlje i emisije trezorskih zapisa indeksiranih u evrima koja je povećala tražnju banaka za dinarima.
Šoškić je naglasio i da je tokom 2010. nastavljen rast plasmana banaka u Srbiji, zasnovan pre svega na domaćim izvorima finansiranja, a devizna štednja stanovništva u prethodnoj godini povećana je za dodatnu 1,1 milijardu evra. On je naveo i da bi trebalo postepeno smanjivati obim subvencionisanih kredita, u skladu sa dogovorom sa Međunarodnim monetarnim fondom, tako da se klijenti banaka u budućnosti dominantno zadužuju po tržišnim uslovima.
Bruto problematični krediti u novembru 2010. iznosili su 17,4 odsto, a tokom prošle godine rast učešća problematičnih kredita u ukupnim kreditima bio je znatno sporiji nego 2009. godine, ukazao je Šoškić. Prema njegovim rečima, bankarski sektor Srbije prednjači kako po visini kapitalizovanosti, tako i po nivou pokrivenosti problematičnih kredita, što obezbeđuje stabilnost banaka.
U ovoj godini očekuje se da Srbija ostvari rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od oko tri odsto, po osnovu oporavka domaće tražnje, i to pre svega investicija, tvrdi Šoškić. On očekuje manji, ali i dalje pozitivan, doprinos neto izvoza rastu ekonomske aktivnosti. Rast BDP-a u 2010. godini od 1,5 odsto u najvećoj meri bio je zasnovan na oporavku spoljne tražnje i nižem spoljnotrgovinskom deficitu, a pozitivan doprinos usledio i po osnovu rasta investicija, dok je uticaj finalne potrošnje biti negativan, rekao je guverner.
On je istakao da se ekonomski oporavak još nije u punoj meri odrazio na kretanja na tržištu rada napominjući da bez povećanja zaposlenosti privredni oporavak nije stabilan i održiv.
Za 2010. godinu očekuje se deficit tekućeg računa platnog bilansa od sedam odsto BDP-a, a u 2011. godini platnobilansni deficit od 8,4 odsto BDP-a.
Neto priliv po osnovu stranih direktnih investicija u 2010. godini, prema preliminarnim podacima, iznosi oko 860 miliona evra, što je niže od planiranog iznosa od milijardu evra, ukazao je Šoškić.
U. E. R.
objavljeno: 20.01.2011.
Pogledaj vesti o: Nova godina
