Izvor: Blic, 24.Dec.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzika Čajkovskog na usnoj harmonici
“Tradicija je isto što i promena. Kada se tradicija ne bi menjala, mi bismo se još uvek hvatali za guše”, kaže Korki Sigel
Beogradska filharmonija će novogodišnji koncert održati večeras (20, Kolarac), solista će biti čuveni američki bluzer usni harmonikaš Korki Sigel. Usna harmonika i simfonijski orkestar? "Zašto da ne?!”, kaže Sigel za "Blic”. "Uvek mislimo da je klasična muzika veoma >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zatvorena. Naprotiv! Ja kao bluz muzičar kažem da je klasična muzika izuzetno otvorena.”
Program koncerta
Uz dirigenta Stivena Guncenhauzera, specijalistu za popularne programe, Sigel će večeras izvoditi Rusoov bluz koncert "Ulična muzika”, a novogodišnji koncert dopuniće dela Gabrijelija, Markeza i Čajkovskog.
Sigel je karijeru počeo šezdesetih godina u bluz klubovima u Čikagu, kada je zajedno sa Džimom Švalom predvodio jedan od najinovativnijih bluz sastava tog vremena u Americi.
"Moj prvi stalni posao bila je svirka sa Džimom Švalom, kada smo u klubu 'Pepper’s Show Lounge’ u Čikagu bili stalni bend. Ja to tada nisam ni znao, ali to je bio veliki i značajan klub u gradu, pa su na naše stalne svirke četvrtkom uveče dolazile sve te bluz face da nas slušaju, kao što su Haulin Vulf, Madi Voters, Litl Volter, Badi Gaj, Džunior Vels...
Mi smo potekli odatle, svirajući s njima”, priča Sigel.
Sledeća svirka benda Sigel-Šval bila je u severnom delu Čikaga 1966. godine. "Tamo bi stalno dolazio taj Japanac koji je postao veliki fan 'Sigel-Šval benda’. Sve dok mi jedne večeri nije prišao i pitao me da li bi moj bend hteo da džemuje s njegovim bendom. Ispostavilo se da je njegov bend bio Čikaški simfonijski orkestar, a on je bio Seiđi Ozava!”, kaže Sigel kroz smeh.
Prvo zajedničko izvođenje je bila kompozicija "Tri komada za bluz bend i simfonijski orkestar” Vilijema Rusoa i izvedena je 1968. godine. Bio je to nastanak novog žanra - simfonijskog bluza.
"Klasična muzika je u vreme kada je bluz bio najpopularniji bila prilično zatvorena. A počela je da se otvara baš negde u vreme kada sam se ja pojavio na sceni. Tokom šezdesetih među otvorene orkestre su spadali Čikaški simfonijski orkestar, Njujorška filharmonija, dok je, recimo, Bostonski simfonijski orkestar bio malo stroži. Družili smo se mi s njima sjajno, ali muzički još uvek je bilo dosta ljudi koji su bili zatvoreni. Danas, međutim, teško je naći klasične muzičare koji nisu potpuno otvoreni za nešto drugačije”, kaže Sigel, koji je oduševljen prijemom u mladom orkestru Beogradske filharmonije.
"Kako ja gledam na muziku... Zanimanje za nju potiče od otvorenosti i potrebe ljudi da otkriju nešto novo. Ali onog trenutka kada smo počeli da uvodimo razne tradicije u muziku, stvari su se promenile. Neko će vam reći: 'Samo ovo je rege! Nije rege ako se ne svira baš na ovaj način!’ Smešno. Kada su čuvenog bluz usnog harmonikaša Čarlija Maselvajta pitali zašto nije ostao veran bluzu nego je svirao i sa meksičkim muzičarima, on je odgovorio: 'Kako mislite - odan bluzu? Pa, tradicija je isto što i promena! Kada se tradicija ne bi menjala, mi bismo se još uvek hvatali za guše’”, kaže Sigel, dodajući da i danas često svira po klubovima u Čikagu.
Međutim, Sigel priznaje da se kao bluz muzičar nije od početka lako snalazio u klasici. Ipak su to dugo bili odvojeni svetovi.
"Kada sam počeo da sviram, jedina stvar koja mi je bila važna je osećaj za ekspresiju. Bluz sam počeo da sviram zato što je njegova struktura bila dovoljno jednostavna da bih mogao da je prihvatim odmah. Kada sam počeo da se bavim klasikom i džezom, to mi je delovalo kao svetlo na kraju tunela do kojeg ja nikada neću moći da dođem...”
Ekspresivnost bluza
Korki Sigel kaže da je u muzici najvažnije da izvođač istinski oseti muziku koju svira, bez obzira na žanr.
On je lično bio svedok kako studenti klasike pred njim doživljavaju transformaciju dok im je objašnjavao kako da dosegnu ekspresivnost.
"Danas su na klasičnoj sceni prisutni umetnici kao što su Jo-Jo Ma, Nađa Sonenberg, kojima apsolutno ne fali ekspresivnost.
Nevolja nastaje kada klasični muzičari prosto nemaju potrebu da se izraze, nego sviraju možda i tehnički savršeno, ali ipak mehanički...
A još se nije rodio čovek koji nije u stanju da se izrazi kroz muziku.
Samo je stvar u tome da li želi to da uradi ili ne. Bluz je na pijedestalu kada govorimo o ekspresivnosti. Navikli smo da o bluzu tako razmišljamo. Ja sam o ekspresivnosti napisao knjigu, a to sam uradio kada sam na master klasovima video kako učesnici doživljavaju životne transformacije preda mnom u roku od nekoliko minuta; a ja sam ih samo usmerio ka nekim zaista jednostavnim tehnikama”, kaže Sigel.
