Izvor: Politika, 09.Avg.2012, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzeji nisu hramovi elitne kulture
Tokom maja i juna ove godine gosti Valjeva koji su u ovaj grad došli primarno da bi posetili Valjevski muzej, u samo jednom od gradskih hotela ostvarili su oko 3.000 noćenja, a samo u jednom od gradskih restorana 4.000 obroka
Vladimir Krivošejev (1963) autor je knjige „Muzeji, menadžment, turizam – ka savremenom muzeju, od teorije do prakse” (izdavači NIP Obrazovni informator i Narodni muzej Valjevo). Direktor je Narodnog muzeja u Valjevu od 2000. godine, a ova studija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je njegova doktorska disertacija.
Šta podrazumeva pojam „savremeni muzej”?
„Savremeni muzeji” ili „muzeji nove muzeologije”, u širem smislu značenja tog pojma, nastaju tokom poslednjih decenija prošloga veka kada, posle „krize muzeja” muzejska teorija i praksa doživljavaju velike promene. Opšti pristup muzejskom poslu se menja. Muzeji se sve više „demokratizuju”, prestaju da budu institucije koje prosečan građanin doživljava kao nedodirljive hramove namenjene eliti. Pored muzejskog predmeta, koji je decenijama smatran za osnovnu svrhu postojanja muzeja, u centar muzejskih aktivnosti postavlja se i posetilac. Sve bitnije postaje i njegovo prisustvo, ali i njegovo razumevanje prezentovanog materijala i njihovih konteksta, doživljaj pa i zadovoljstvo. Ovaj proces se preklapa sa više drugih procesa. Jedan od njih je bum kulturnog turizma, gde muzeji postaju značajne, a neretko i primarne turističke atrakcije. To dovodi do promene strukture posetilaca i takođe zahteva nove odnose i načine rada, a time i drugačije vidove organizacije.
Da li su se i koliko muzeji u Srbiji približili „savremenom muzeju”?
Zbog burnih događanja iz vremena „zaustavljene tranzicije” tokom devedesetih godina prošlog veka pomenute inovacije nisu mogle da zažive u Srbiji, kao što nisu zaživele ni tokom prve decenije ovoga veka. Vreme „zaustavljene tranzicije” zamenjeno je vremenom „tranzicije u lavirintu”. Polazni osnov za reorganizaciju i primenu inovacija predstavljaju zakoni. U četiri navrata je počinjalo da se radi na novom zakonu o kulturnim dobrima, kao i na zakonu o muzejskoj delatnosti, a ti akti nisu doneti. Zato naši muzeji i dalje posluju na zakonskim osnovama sa početka devedesetih, a po stručnim principima iz vremena „krize muzeja”, pre nastanka „nove muzeologije”.
Šta sve treba „popraviti” u današnjim muzejima da bi se izbegao preovladavajući utisak „mrtvih institucija”?
Na prvom mestu neophodna je promena u pristupu stalnim postavkama tako da one ne budu puko informativno sredstvo već da budu razumljive i zanimljive publici i da joj, umesto „mogućnosti da vidi i da se informiše” pruže potpun doživljaj. Istovremeno, kako bi publika zadržala i obnavljala interesovanje, bitno je stalno organizovanje raznovrsnih dodatnih programa. Pored toga, za razvoj potreba i navika posete muzejima neophodno je anulirati postojeći stereotip o muzejima kao „mrtvim institucijama”, „dosadnim, prašnjavim hramovima elitne kulture”. Zato je bitna primena savremenog marketinga što zahteva postojanje zasebne, razvijene i edukovane službe za rad sa posetiocima. Važno je da se naglasi da je realizacija ovakvih promena otežana, a donekle i onemogućena usled nepostojanja sistemskih promena koje podrazumevaju donošenje savremenih zakona, inovacije u sistemu obrazovanja muzejskih stručnjaka, kao i profesionalizaciju menadžmenta muzeja.
Koliko su posećene stalne muzejske postavke i koji srpski muzeji u tom smislu beleže najveći uspeh? Koliko muzeji u Srbiji i regionu doprinose kulturnom turizmu?
Istraživanja stanja regionalnih muzeja u Srbiji ukazuju na veoma velike razlike među muzejima, njihovim postavkama i poseti. Postoje muzeji koji, iz različitih razloga, nemaju stalne muzejske postavke, dok pojedini muzeji uz centralnu, kompleksnu, imaju i jednu, pa i više tematskih postavki. Najposećenije su tematske postavke na otvorenom prostoru jer one imaju dvostruku atraktivnost: neponovljivu specifičnost teme i atraktivnost ambijenta. Tako arheološki lokalitet Gamzigrad, kojim rukovodi muzej u Zaječaru, kao i istorijski spomen-kompleks valjevskog muzeja u Brankovini redovno obiđe znatno više od 30.000 gostiju, a u pećini Risovača pored Aranđelovca se registruje do 20.000 poseta godišnje. Sa druge strane, od tematskih postavki u zatvorenom prostoru najposećeniji je Muselimov konak u Valjevu sa više od 20.000 posetilaca, a dobru posećenost imaju postavke posvećene Mokranjcu i Hajduk Veljku u Negotinu, kuća Bore Stankovića u Vranju i postavka o Drugom srpskom ustanku pored Gornjeg Milanovca. Centralne, kompleksne postavke, koje prikazuju opšte istorijske tokove su najmanje posećene, jer uglavnom liče jedna na drugu i publika ih doživljava kao „već viđeno”. Kod njih se poseta kreće od nekoliko stotina do nekoliko hiljada godišnje, a izuzetno više od 5.000. Izuzetak je Narodni muzej Valjevo, koji je zahvaljujući savremenom pristupu i permanentnom marketingu tokom 2011. godine uspeo da poveća posetu svojoj centralnoj postavci na više od 25.000. Veći broj posetilaca registruju i centralne postavke muzeja u Negotinu, Kruševcu i Zrenjaninu, dok muzeji u Aranđelovcu, Zaječaru i Gornjem Milanovcu, uprkos dobroj poseti isturenih tematskih odeljenja nisu uspeli da veći broj posetilaca privuku u kompleksne postavke.
Što se tiče strukture, kod muzeja sa malom posetom posetioci su uglavnom domicilno stanovništvo, a kako se broj posetilaca povećava, tako se povećava i procenat posetilaca sa strane, i kod navedenih najposećenijih postavki on iznosi više od 80 odsto.
Neophodno je napomenuti i to da kada su marketinške aktivnosti muzeja dobro razvijene, za veliki broj posetilaca muzej predstavlja primarni razlog dolaska u grad. Tada veliku korist imaju okolni profitni subjekti kod kojih posetioci ostave više novca nego u muzeju. Primera radi, samo tokom maja i juna ove godine gosti Valjeva koji su u grad na Kolubari došli primarno da bi posetili jednu ili više postavki Valjevskog muzeja, u samo jednom od gradskih hotela ostvarili su oko 3.000 noćenja, a samo u jednom od gradskih restorana 4.000 obroka. Ove činjenice dodatno ukazuju na značaj muzejskog menadžmenta, kao i na neophodnost razvoja svesti kod gradskih vlasti i lokalnih turističkih organizacija, o značaju koji muzeji mogu da imaju za razvoj turizma.
Marija Đorđević
objavljeno: 10.08.2012
Pogledaj vesti o: Nova godina
