Izvor: Press, 20.Nov.2010, 23:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Možda će i "Dveri" na izbore
Vršimo pritisak na institucije da shvate da postoji nova ideja koju bi možda oni mogli da iskoriste na sledećim izborima. Ali ako ne nađemo partnera, moraćemo sami da se kandidujemo
"Dveri" već 12 godina deluju i nije bilo nijednog ispada koji bi mogao da se nazove ekstremističkim ili nasilnim. U "Insajderu" nismo stavljeni u uobičajen kontekst klerofašizma, ali je kontekst >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << takav da se "Dveri" pojavljuju kao ideolozi svih nasilnih događaja koji su se dešavali 10. oktobra. Tužilac Slobodan Radovanović je rekao da smo ekstremna organizacija, što do sada nijedan državni organ nije izneo - kaže za Press Vladan Glišić, član redakcije "Dveri srpskih".
- Zato je naša organizacija najavila krivične prijave i tužbe protiv Radovanovića, autora "Insajdera", Verana Matića, kao i nekih učesnika emisije "Nasilje uz blagoslov" - objašnjava on.
Kako objašnjavate povezanost desničarskih organizacija i nasilja?
- Jedan deo odgovora glasi da je to propaganda. Drugi deo je to što mladi, nezadovoljni situacijom u kojoj se Srbija nalazi, često iz jednog nacionalno povređenog ponosa reaguju "nacionalistički ili patriotski" na sve probleme koji se u društvu dešavaju. I onda se to pakuje kao desnica. U uslovima globalizacije pojmovi levo i desno gube svoje granice i kada gurnete to u stranu, onda vidite problem u Srbiji: kolonijalnu upravu koja se zavodi preko evroatlantskih ambasada, naše vlasti i našeg režima, koji je spreman da i previše sarađuje u tom smislu i osiromašen narod, koji se u tom režimu i u tom kolonijalnom poretku oseća obespravljen. Kada gledate iz ugla mladog čoveka, on ima sve razloge da svom buntovništvu, koje je obično u tim godinama i neopravdano, da dimenziju velikog političkog opravdanja i to lako postaje političko-patriotski bunt. Kada sve to saberete, nasilje se vrlo brzo desi i dešava zato što kroz institucije sistema oni nemaju kanal da artikulišu taj svoj bunt.
Partija ima sasvim dovoljno.
- Realno, partije nisu ti kanali. Socijalno, sve te partije pripadaju jednoj klasi, klasi privilegovanih. Znate i sami da se te vlasti dogovaraju zakulisno, bez obzira na izborne rezultate. Zato i nema artikulacije kroz institucije.
Ni kroz DSS, za koji se tvrdi da je vama blizak?
- DSS jeste nama blizak, kao što su nam bliski radikali, Nova Srbija i mnoge druge stranke. Prošle godine je našu Porodičnu šetnju podržao jedan poslanik i nekoliko funkcionera DS-a. U svim strankama postoje ljudi koji shvataju problem paralize sistema. Međutim, DSS nije uspela da artikuliše narodno nezadovoljstvo. Deveti i deseti oktobar su pokazali koliko je veliko odsustvo opozicionih stranaka. Na Porodičnoj šetnji, koja je bila protest protiv režima, nismo imali nijednog predstavnika opozicije. Dan kasnije niko od opozicionih predstavnika nije bio tu da stane između policije i demonstranata. To što ih nije bilo govori o tome koliko narod na njih može da se osloni. Kad se to sve spoji - paraliza sistema, potreba da se aritkuliše nezadovoljstvo, buntovni mladi ljudi, socijalna nepravda - onda se dešava i nasilje, koje se lepi za sve što se zove patriotizam, srpski nacionalni korpus, srpska borba za slobodu, i dobijate priču da desnica pravi probleme.
Da li se spremate da učestvujete u trci za vlast? Vaš program je pre stranački, nego udruženja građana?
- Mi smo davno prevazišli udruženje građana i realno smo u stanju socijalnog pokreta, koji predlaže potpuno novi model društva, zasnovanog na podršci i odbrani porodice.
Ali niste odgovorili na pitanje.
- Mi smo ušli u sferu politike, ali to ne znači da ćemo ići na izbore. Kao socijalni i politički pokret, ulazimo u sve sfere politike i društvenog delovanja zato što želimo da nametnemo sistem vrednosti koji smatramo da je svetosavski, a to je ovo društvo zasnovano na porodici kao stubu društva. Demonstracije su pritisak na sve političke institucije da shvate da postoji nova ideja koju bi možda oni mogli da kandiduju pred svojim biračima i iskoriste na sledećim izborima. Dokle god tako radimo, mi ćemo biti samo pokret. Međutim, ako ne možemo u delovima elite i u sistemu da nađemo partnera, moraćemo sami da se kandidujemo. U "Dverima" to nije postavljeno kao tema, tako da ne mogu da odgovorim u tom pravcu.
Ponudili ste novi "društveni dogovor" u kome bi trebalo da učestvuju sistemske stranke, mediji i sindikati sa jedne strane, patriotske organizacije, alternativni mediji i SPC sa druge strane?
- To je bilo zbog potrebe da se alarmira javnost koliko je situacija ozbiljna. Realno, taj deo društvenih slojeva nema nikoga kao svog predstavnika.
Da li se vi sa alternativnim medijima i crkvom kandidujete za predstavnike tih slojeva?
- Crkva ne bi zastupala jednu stranu, već bi bila posrednik, da obezbedi što bolju komunikaciju između dve strane koje su sele za sto. S jedne strane su stranke i sindikati, koje imaju ozbiljan legitimitet i to znači da bismo mi mogli da budemo partner. Taj predlog je alarmiranje institucionalnog dela javnosti da je situacija vrlo ozbiljna i da su potrebni kanali koji će omogućiti komunikaciju svim ljudima koji se ne osećaju zaštićeno ni od sindikata, ni od stranaka na vlasti ili opozicije, ni od jednog elitnog dela našeg društva.
A vi ste taj kanal?
- Mi smo jedan od kanala. Mi nismo dovoljno legitimni dok ne izađemo na izbore ili dok ne dođemo u situaciju da okupimo 100.000 ljudi na svojim skupovima. Ne želimo da okupimo 100.000 ljudi pošto ne znamo šta bismo radili s njima, jer ne verujemo u nasilje niti u bilo kakav revolucionarni scenario u Srbiji, ali želimo da naglasimo koliko je potreban kanal komunikacije, a to su pre svega mediji, koji će se otvoriti za drugu vrstu pogleda.
Koji vrstu?
- Koliko god su bili zastupljeni zagovornici gej parade, toliko bi trebalo da budu i oni koji misle drugačije. Na jednak način na koji je zastupljena priča o NATO paktu, treba da bude zastupljena i priča o alternativnim modelima bezbednosti. I naravno, da postoje integracije koje ne moraju biti samo EU, već mogućnost da se razvijamo tako da budemo prihvatljivi ne samo EU nego i svetu. Kada se to dogodi, vrlo lako će ti ljudi organizovati svoje političke opcije i bez "Dveri" i pojaviti se na izborima. Ako se to ne desi, oni imaju jedini način da u besu izađu sa motkom i da biju sve za koje misle da su krivi za njihov slučaj.
A vi verujete da to može da se dogodi?
- Verujem da lako može da se dogodi, nadam se da neće. Ali je potrebno delovati da se to ne desi.
Da li je tačno da ste ideološka kapa svih desničarskih organizacija?
- U nekom drugom kontekstu, bi moglo da bude čak i pohvalno, ali mi smatramo da to nije tačno. Što se tiče desnice, ako je desnica poštovanje duhovnog identiteta, tradicije, ustanova koje su proverene kroz vekove, onda jesmo desničari. Ali mi se takođe zalažemo za socijalnu pravdu i za ograničenje krupnog kapitala, a to ne može da se podvede pod taj pojam. Mi za sebe kažemo da smo svetosavska organizacija.
Šta je sa onih tridesetak odsto građana koji nisu pravoslavni?
- Svetosavska tradicija nije isključiva prema onome ko nije hrišćanin. Biti svetosavac znači da ne isključuješ druge iz društva, ne dovodiš ih u situaciju da ne mogu da ostvare sva svoja prava, jer bi to uništilo suštinu hrišćanstva, a to je sloboda koju Bog daje svakom čoveku. Mi smatramo da bi svetosavski sistem vrednosti pomogao građenju društva koje bi bilo tolerantno, razumevalo druge i omogućavalo im da se uključe u sve društvene tokove, ali bi tražilo da se oni koji pripadaju narodu koji je stvarao ovu državu ne osećaju kao marginalizovani, isključeni iz društvenog sistema, kakav je slučaj danas u Srbiji.
Na šta konkretno mislite?
- Gej parada je dobar primer. S jedne strane, imali ste zaštitu ideologije homoseksualizma, kako smo mi to nazvali. Sa druge strane, ako kažete da ste pravoslavni Srbin i da ste protiv parade - što ne znači da ste homofob, da biste ih zlostavljali ili ne im biste dali jednaka prava kao i svima drugima - dolazite u situaciju da ne možete da zastupate te vrednosti. Niste zakonski proskribovani zato što ste pravoslavni Srbin, ali u svim konkretnim situacijama kada izražavate taj stav, često vas doživljavaju kao nekog ko ruši vrednosti evropskog puta koji nema alternativu.
Da to pojasnimo?
Ljudi homoseksualnog opredeljenja imaju pravo da upražnjavaju svoje seksualno opredeljenje u svojoj privatnosti, kao i drugi. U Srbiji niko ne sme da bude diskriminisan zbog onoga što radi u privatnosti, ali između toga i propagiranja takvog ponašanja u javnom prostoru postoji velika razlika. Da je gej parada politička manifestacija u kojoj se ljudi suprotstavljaju zlostavljanju ljudi sa homoseksualnim opredeljenjem i diskriminaciji u društvu zbog toga što su homoseksualci, to bi bila druga stvar.
Mislite da te diskriminacije u Srbiji nema?
- Ima, ali su ljudi mnogo više diskriminisani po drugim osnovama. Kao pravoslavni Srbin više ste diskriminisani, jer kada to izgovorite lepe vam etikete: antievropski, antihaški lobi itd. Imate diskriminaciju ljudi po pitanju njihovog prava na posao, diskriminaciju žena koje hoće da rađaju i zbog toga ne mogu da se zaposle. Mi smo rekli da nemamo problem sa ljudima koji imaju homoseksualno opredeljenje, imamo problem sa ljudima koji propagiraju ideologiju homoseksualizma.
Pogledaj vesti o: Nova godina, Insajder
