Izvor: Vostok.rs, 02.Nov.2010, 18:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Međunarodni tribunal za Irak je neophodan
02.11.2010. -
Tarik Aziz, koji je duže od četvrt veka bio druga (1) ličnost u rukovodstvu Iraka, osuđen je 26. oktobra na smrtnu kaznu (2). I on je i poslednji najviši rukovodilac Iraka u vladi Sadama Huseina, sa kojim su se razračunale nove vlasti zemlje. Sam Sadam Husein je osuđen na smrtnu kaznu i pogubljen uoči nove 2007. godine. Međutim, malo ko zna, ZBOG ČEGA je kažnjen Husein. Imajući u vidu permanentno pominjanje u medijima „genocida nad Kurdima", „primenu >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << hemijskog oružja protiv mirnog stanovništva" itd. može se steći utisak da su ga kaznili upravo za ta nedela. Međutim, to nije tako. Sudski proces protiv Huseina, kome je na teret stavljan genocid, jeste održan, ali ne i okončan. Proces se morao obustaviti u vezi s time, što je okrivljeni bio kažnjen u skladu sa presudom, koja je izrečena za drugi zločin! A to znači, da sud nije imao nikakve realne dokaze krivice Huseina za genocid. Ali će u istoriji sada ostati zapisano, da su ga „sudili" za genocid".
Tada je, možda, Husein bio proglašen krivim za izvršenje međunarodnih zločina po prvom procesu? Ni to nije tako! Na prvom procesu Sadam Husein je proglašen krivim zarad potvrđivanja presude suda (u skladu sa iračkim zakonodavstvom) koja se odnosila na lica, koja su na njega izvršila atentat, i tom prilikom je poginulo nekoliko ljudi. I to je sve! I zar ne ispada da je to unekoliko u raskoraku sa onim, što nam o njemu govore?
Što se tiče Tarika Aziza, on je čamio u tamnici (uzgred rečeno, američkoj, a ne iračkoj) duže od pet godina, a da mu pri tom nije predočena optužnica – jednostavno, nije se znalo šta da mu se stavi na teret! I na kraju je T.Aziz proglašen krivim „za kažnjavanje 42 iračka trgovca 1992. godine". O tome, da oni nisu bili prodavci igračaka, već špekulanti u vreme dok se Irak nalazio pod međunarodnim sankcijama, ne spominje se baš uvek. Aziza su takođe optužili za deportaciju Kurda i progone političkih partija. Međutim, sud nije utvrdio u čemu se sastoji lično učešće Aziza u svim navedenim radnjama. U suštini, radi se o optužnici tipa kolektivne krivice: ako je već bio član vlade – to znači da je kriv! Sećamo se reči Tarika Aziza o tome, da odlazeća američka vojska „Irak ostavlja vukovima". Doduše, tu je on sasvim preterao: sadašnje vladari Iraka ne kontrolišu čak ni prestonicu. Još 2007. godine bio sam u prilici da se sastanem sa advokatom Sadama Husejna, poznatim libanskim pravnikom Bušrom Halil, koja mi je ispričala o tome, kako je proticao sudski proces protiv bivšeg predsednika zemlje. „I sam sud, i sudije, i vlasti zemlje žive u američkoj bazi, uz obezbeđenje Amerikanaca" – kazala je ona. Dakle, prema činjenici presude od strane tobože „iračkog" suda u konkretnom slučaju možemo se odnositi skeptički.
Realni razlozi i rat protiv Iraka, i kažnjavanja Sadama Huseina, dobro su poznati. O tome je govorio lično Sadam još u junu 1975. godine. „Prema tradicionalnim strateškim ocenama...naš region je od veoma velikog značaja. Dodatna računica skopčana je sa dva momenta. Prvi, sa cionističkim Izraelom – saveznikom Amerike broj jedan u tom regionu. Drugi, sa naftom... I kada protivnik pobedi, on će nas ostaviti i bez Otadžbine, i bez budućnosti..."(3).
Smrtna presuda Tariku Azizu odjeknula je kao nešto sasvim obično na pozadini razotkrivanja tajnih dokumenata o ratu u Iraku na sajtu WikiLeaks.Prezentirana je ogromna masa informacija, koje se odnose na ratne zločine, koje su izvršili američki i irački vojnici protiv civilnog stanovništva Iraka. Dokumenta se odnose na smrt preko 109 hiljada ljudi, od kojih su njih 66 hiljada civilna lica, a takođe 24 hiljade takozvani „ustanici" (tojest, oni koji su se od trenutka nestanka armije Iraka sa oružjem u rukama pokušavali suprostaviti američkoj agresiji), preko 15 hiljada borci nove iračke vlasti, i oko 4 hiljade - vojnici okupatorskih snaga. Prema tome, svakodnevno je u toku šest godina rata u Iraku prosečno ubijan 31 mirni stanovnik.
Postavlja se pitanje: kako će na objavljene činjenice reagovati svetska zajednica? Vrhovni komesar OUN za čovekova prava N. Pilej već je izjavila, da je neophodno sprovesti detaljnu istragu tih činjenica. Moguće je da će pitanje razmatrati i Savet OUN za čovekova prava. Međutim, to nije dovoljno. Jedina adekvatna reakcija jeste stvaranje Međunarodnog tribunala za Irak. Novi tribunal treba da se kardinalno razlikuje od onih, koji su već stvoreni u okviru sistema OUN (tribunali za bivšu Jugoslaviju, Ruandu i Sijera Leone). Ti su tribunali bili stvoreni za gonjenje krivaca za izvršenje ratnih zločina. Međutim, ratni zločini ne vrše se sami po sebi, jer najpre neko treba da započne rat! A istraživanjem ko je započeo rat, navedeni tribunali se ne mogu baviti. Zato što su te tribunale stvarali oni, koji su pripremali, finansirali i započinjali ratove i u bivšoj Jugoslaviji, i u Ruandi, i u Sijera-Leone. A ti tribunali treba da kažnjavaju one, ko je u tim ratovima izgubio. Novi tribunal za Irak – makar to bio i javni tribunal – treba da bude principijelno drugačiji. Njegova jurisdikcija treba da uključuje pretres glavnog pitanja – ko je započeo rat. Američki vojnici treba da snose odgovornost za svoje zločine u Iraku, a pri tom to ne treba da isključuje ni odgovornost američkih lidera.
Potrebno je takođe istaći i delatnost britanske Specijalne komisije za istraživanje učešća Velike Britanije u iračkom ratu. Ta komisija radi od leta 2009.godine i saslušala je svedočenja svih visokih činovnika zemlje, koji su donosili odluku o uključivanju Engleske u rat protiv Iraka, uključujući bivšeg premijera Toni Blera. Blerova vlada ušla je u rat znajući, da time krši međunarodno pravo. To je dobar osnov za krivično gonjenje Blera i kompanije. Uostalom, međunarodna protivpravnost činjenja SAD i Velike Britanije u celini je očigledna i bez tih zaključaka.
Bagdad je još pre tri godine tražio od Saveta bezbednosti OUN da se formira specijalni međunarodni tribunal za Irak. Međutim, tada je SB OUN ćutke prešao preko tog zahteva. Sada stvaranje takvog tzribunala postaje objektivna neophodnost.
_______________________________
(1) U to vreme komanda američkih okupacionih snaga stavila je Tarika Aziza na 43-će mesto na spisku od 55 najtraženijih ličnosti.
(2) Ministarstvo inostranih poslova Rusije uputilo je apel Predsedničkom savetu Iraka da se kazna ne izvrši. Vidi. Saopštenje Departmenta za informisanje i štampu MIP RF od 27. oktobra 2010. godine na zvaničnom sajtu MIP RF na Internetu: http://www.mid.ru/brp_4.nsf/0/7F8A0BB68EA21A62C32577C90044FE12
(3) Sadam Husein, „Arapi, socijalizam i preporod. Filosofska razmišljanja, aforizmi, izreke". M., Paleja.1998. S.407
(4) Vidi:http://www.wikileaks.org/
Mezjajev Aleksandar Borisovič, magistar pravnih nauka, docent, šef katedre za međunarodno pravo Akademije za menadžment
Izvor: Fond strateške kulture, srb.fondsk.ru
Pogledaj vesti o: Nova godina
