Izvor: B92, 16.Maj.2014, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Majka bosa nove - Astrud Žilberto

U prethodnim izdanjima serijala “Odbrojavanje“ imali ste priliku da čitate o bosa novi, sambi, te Bebel Žilberto, a red nalaže da se pažnja posveti osobi koja je brazilsko kulturno nasleđe predstavila svetu, legendarnoj Astrud Žilberto.

Gremi nagrada za najbolju pesmu 1965. godine pripala je numeri “Garota de Ipanema“ (“Devojka iz Ipaneme“), koju je otpevala, tada, 25-godišnja Astrud.

Veruje se da je potom numera, čiji su tvorci Antonio Karlos Žobim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i Vinisijus de Moraeš druga najviše puta presnimljena i obrađena, posle legendarne trake “Yesterday“, još legendarnijeg benda Bitls.

Zanimljivost predstavlja činjenica je “Garota de Ipanema“ prva pesma koju je ikada Astrud snimila, pošto se prethodno nije profesionalno bavila muzikom, a ključan momenat u njenoj odluci da joj pevanje postane primarno zanimanje jeste udaja za poznatog pevača i gitaristu Žoaa Žilberta 1959. godine, te selidba u Sjedinjene Države 1963.

“U svojim tinejdžerskim danima sam se družila sa ljudima koji su nazivani muzičkim klanom. Kasnije su svi postali poznati umetnici, pevačica Nara Leao, tekstopisci Karos Lira, Oskar Kastro Neves, Roberto Meneskal, Ronaldo Boskoli... Naš muzički guru je bio Žoao Žilberto, za koga sam se kasnije udala“, objasnila je Astrud.

“Garota de Ipanema“ je prodata u preko milion kopija, a Astrud je za to dostignuće nagrađena zlatnim diskom. Iznenadna popularnost donela joj je uloge u filmovima “Get yourslelf a college girl“ i “The Hanged Man“, te prvi solo album, 1965. godine.

Uspon je nastavila turnejom po SAD u tandemu sa Stenom Gecom, da bi '70. godina 20. veka počela samostalno da komponuje numere, koje je izvodila na sedam jezika. U periodu od 13 godina objavila je 12 studijskih albuma, da bi se potom potpuno povukla iz javnog života.

“Nisam više želela da dajem intervjuje, često su mi novinari izvrtali reči, izvlačili iz konteksta ili interpretirali ih na sopstveni način. Bilo mi je teško da pronađem način da sačuvam svoj privatni život, a da opet budem prisutna u medijima“, navela je Astrud u jednom od retkih intervjua.

Na scenu se posle deset godina pauze vratila 1987. godine, u saradnji sa orkestrom Džejmsa Lasta, da bi ponovo otišla na malo duži odmor, istina kraći od prethodnog.

Sledeća dva projekta, “Live in New York“ i “Temperance“ je objavila 1996. i 1997. godine, ali samo u Aziji. Tada se aktivno uključila u rad organizacije “Red Hot“, učešćem na muzičkom projektu posvećenom borbi protiv AIDS.

U 21. veku je objavila svega jedan album, pod nazivom “Jungle“, 2002. godine, kada postala član Internacionalne kuće slavnih latinske muzike, na desetogodišnjicu prvog velikog priznanja, nagrade Udruženja ljubitelja latinske muzike SAD za životno delo.

“Današnja pop kultura je prilično šokantna za nas, starije, ponekad se zapitam da li uopšte postoji tačka u kojoj će se reći da smo dodakli dno. Možda nisam šokirana, možda sam više razočarana u ono što je danas predstavljeno kao moderna zabava, na najnižim nivoima moralnosti, intelekta i duhovnosti“, navela je Astrud.

Iako se često pominje da je u rodbinskoj vezi sa Bebel Žilberto, Astrud je to u nekoliko navrata demantovala, rečima da poštuje svoju mlađu koleginicu, ali da nema rodbinskih veza sa njom, koju samo smatra kćerkom svog bivšeg muža.

Rođena i odrasla u Brazilu, u domovini je nastupila svega jednom, 1965. godine. Brak sa Žoaom Žilbertom, te navodne veze sa drugim poznatim muzičarima toga doba navele su Astrud da iz revolta prema brazilskim medijima nikada više ne nastupi u Brazilu.

“Mislim da bi to sociolozi bolje objasnili... Jednostavno, brazilska štampa je bila veoma neprijatna prema meni, objavljivane su neproverene glasine, kritike, te pisani sarkastični tekstovi. To me je mnogo bolelo i bila sam veoma razočarana. Kada sam se posle koncerta u Sao Paolu vratila u SAD zarekla sam se da nikada više neću pevati u Brazilu. Jednom je bilo dovoljno“, zaključila je Astrud.

Astrud Žilberto je rođena 29. marta 1940. godine u Salvadoru sa prezimenom Vajnert, koje otkriva nemačke korene njenog oca.

U karijeri je promenila čak osam diskografskih kuća, ali nijedan njen projekat nije uspeo da dostigne slavu prvog, pesme o devojci iz Ipaneme. Pesmu su u svom izvođenju prestavili velikani poput Frenka Sinatre, Ejmi Vajnhaus...

Uprkos odbojnosti prema današnjoj popularnoj kulturi, predstavnici iste se ne libe da u svojoj muzici koriste delove njene, grupa “Black Eyed Peas“ je iskoristila sempl iz Astrudine trake “Who can i turn to?“, dok su njeni vokali iz trake “Berimbau“ iskorišćeni kao osnova pesme “The garden“, kalifornijskog di džeja Kat Kemista.

Astrudin povratak na muzičku scenu nije izvestan, a poslednjih godina je veoma aktivna u borbi za prava životinja.
Pogledaj vesti o: Nova godina

Nastavak na B92...