Izvor: Politika, 26.Avg.2013, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kreće nastava i na bosanskom jeziku
U Bošnjačkom nacionalnom veću kažu da je najveći deo priprema za nastavu završen, a u školama ističu da nemaju dovoljno učionica i para za nove nastavnike
Novi Pazar – Vršnjakinje Ana i Emina su četiri godine sedele u istoj klupi i delile sveske, knjige, brige i tajne. U petom razredu se razdvajaju, jer će slušati nastavu na različitim jezicima.
Predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća Esad Džudžević tvrdi da, prema svim istraživanjima, dvojezična >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nastava smanjuje etničku distancu.
Džudžević je optimista, jer kako ističe, najveći deo priprema za početak nastave na bosanskom jeziku u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici i Prijepolju uspešno je urađen i nastava može da počne. U anketi krajem prošle školske godine od oko 6.000 roditelja bošnjačke dece, koja polaze u prvi ili peti razred osnovne ili prvi razred srednje škole, njih oko 4.800 se izjasnilo da im se deca školuju na maternjem bosanskom jeziku. Sledi još jedan krug za izjašnjavanje.
I veliki broj učitelja i nastavnika, ne samo jezika, već i drugih predmeta, pošto su uspešno položili test od desetak jezičkih pitanja, dobili su potvrdu, sertifikat BNV-a da mogu da drže časove bošnjačkoj deci.
Za one koji se u prvom roku nisu odazvali pozivu BNV-a da odslušaju neku vrstu seminara i polože bosanski jezik, takođe sledi drugi rok. Džudžević tvrdi da je dosta nastavnika Srba dobilo potvrdu da zna bosanski, kako bi zadržali radna mesta ili imali punu normu časova.
I najveći broj udžbenika je spreman. Neki su dobili odobrenje Zavoda za vrednovanje kvaliteta, neki čekaju da budu odobreni, a računa se i da se neke knjige uvezu iz Bosne i Hercegovine, što po Džudževiću nije sporno.
Čini se da je sve u redu, da časovi na bosanskom samo čekaju školsko zvono, ali u velikom broju škola su skeptici.
U novopazarskoj Gimnaziji na primer, gde se skoro svaki drugi učenik prvog razreda izjasnio da želi nastavu na bosanskom jeziku, direktor Zoran Milosavljević ne spori nešto što zakon omogućava, ali to znači i formiranje novih odeljenja i nove učionice. Da bi se nastava organizovala, potrebno je da se odmah zaposli još pet novih profesora, a sredstva za njihove plate bi moralo da odobri ministarstvo prosvete. Na potezu je dakle ministar, a njega nema.
– Da bi se nastava na bosanskom organizovala nesmetano u svih šest srednjih škola u Novom Pazaru, potrebno je da se sagrade još dve škole – kaže Milosavljević.
Čelnici BNV-a smatraju da svaki đak ima pravo da sluša nastavu na svom maternjem jeziku. A direktorka Medicinske škole Šerifa Preljević kaže da će u ovoj školi, gde se zbog poništene mature upisalo odeljenje prvaka više nego što je planirano, samo u jednom izjasnilo više od 15 đaka za nastavu na bosanskom. Ona se poziva na propise po kojima novo odeljenje ne može i ne mora da se formira za manje đaka od tog broja.
U osnovnim školama je slična situacija. U gradu nema dovoljno učionica, a seoske škole su u dilemi da li će i za „patuljasta“ isturena odeljenja mešovitog nacionalnog sastava morati umesto jednog da šalju dva učitelja – za nastavu na srpskom i bosanskom.
– Sprovođenje ovog procesa omogućiće da se u naredne četiri godine na području ove četiri opštine zaposli 200 prosvetnih radnika – kaže Džudžević uz obećanje da će BNV lobirati kod donatora da se obezbedi novac i sagrade nove učionice. Za pitanja o problemima škola koje bi trebalo da se reše za nedelju dana kaže da on „nije adresa“.
Onima koji zameraju što se jezik Bošnjaka ne zove bošnjačkim nego bosanskim, te da li je reč o izmišljenom jeziku, Džudžević odgovara pozivajući se na Zakon o ratifikaciji Evropske povelje o regionalnim i manjinskim jezicima i podseća da tim jezikom govori 145.000 stanovnika u Srbiji.
Tako će srpska deca u jugozapadnoj Srbiji prva slova učiti iz knjige pisane ćirilicom, a bošnjačka će prvo savladati latinicu. U starijim razredima te razlike u školskom gradivu su veće i ozbiljnije.
Slavka Bakračević
objavljeno: 27.08.2013.
Pogledaj vesti o: Nova godina
.jpg)
