Izvor: Politika, 10.Jan.2011, 23:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kiseo kupus
Vozi me simpatični taksista sa kojim ,,debatujem” o našoj uobičajenoj januarskoj katastrofi. Prošle su silne slave, Nova godina, Božić, preostaju ispražnjeni džepovi srpskih žitelja. Međutim, taksista me je iznenadio optimizmom ponudivši jednostavno rešenje za mesec mamurluka. – Ima ,,vađenje” – reče, u januaru stiže kiseli kupus, a on može i bez mesa, koje je mislena imenica za našu sirotinju i bedu u kojoj živimo.
Setih se srednje generacije beogradskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ,,mačo” tipova koji su se hvalili kako imaju sjajnu ženu, da su im deca genijalci, ali da sve to nije ništa u poređenju sa kiselim kupusom koji poseduju u podrumu.
Primećujem da srpski narod sve više ima ,,kiseo” izraz lica, naročito u momentima kada prima platu, penziju ili, ne daj bože, gleda srpski fudbal u pauzi smornih prenosa iz srpske skupštine. Pomenuti izraz lica ima samo posrednu vezu sa kiselim kupusom. Da bi se kupus ukiselio (znam pouzdano jer sam pripadao gorepomenutim tipovima) potrebno je oko četrdeset pet dana. Narod koji je ,,ukiseljen” petog oktobra i posle deset godina se batrga u bačvi kiselog kupusa političke Srbije. Pa, kako da mu izraz lica bude drugačiji nego ,,kiseo”!?
Božiji nektar, sastavni deo kiselog kupusa, je rasol. Rasol poseduje glavni sastojak koji služi da se ,,ubije” mamurluk i da se čovek otrezni. Nemam leka, dajte narodu rasol.
Jedan dan u januaru bi zato u Srbiji mogao da bude ,,Dan rasola”. Ali ne i raskola, po ugledu na Srpsku pravoslavnu crkvu. Taj dan bi mogao da bude jedan od onih koji ne spadaju u praznike a kad većina preduzeća ipak ne radi. Neradni dan u Srbiji ne znači ništa, jer smo zemlja u kojoj i KO RADI BOJI SE GLADI.
Imam utisak da su nam vodeći ljudi pronašli umesto tople vode topli rasol koji je potekao kao miro iz predsednikove rečenice: ,,Srbija će biti država znanja”. Ostao bih bez komentara, ali pouzdano znam da je pre više od sto godina čika Jova Zmaj rekao: ,,Znanje je svetlost, znanje je moć, učite deco i dan i noć”.
Generacije i generacije mladih su poslušale čika Jovu, učile, učile i zbrisale iz ovakve zemlje gde se, i kada se radi, bude na ivici gladi. Treba da smo svesni da ćemo, pre svega, biti država takvog znanja.
Država znanja podrazumeva obrazovanje. I taman kada sam pomislio da sam i ja pronašao topli rasol, pročitah u ,,Politici” da je nedavni fizički napad na profesorku gimnazije u Beogradu ,,posledica URUŠENOG obrazovnog sistema”.
Izvinjavam se čitaocima, jer moram da prekinem ovo pisanije da bih otišao do ,,slamke spasa”, da pretočim kupus.
Zoran Hristić
objavljeno: 11.01.2011.
