Izvor: Politika, 13.Jan.2013, 12:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako su Beograđani dočekivali Novu godinu
Ako bismo napravili skok u jedno zaboravljeno vreme, od pre nešto više od veka i po, videli bismo da se Nova godina čekala kao i danas, doduše ne u tako svečanom ruhu, ali su novine i onda, kao i sada, možda čak i preciznije, svodile račune novogodišnje noći.
„Nova 1850. godina stigla je u Beograd zavejana snegom”, pisao je list „Videlo”. „Poslednje predvečeri stare godine gradska banda svirala je po celoj varoši. Deset svirača dobro uvijenih u gunjeve, cupkalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je i sviralo gde god je bio razgrnut sneg. Krenuli su, kao što i pristoji, od Gospodske ulice pa potom na Varoš-kapiju i preko Zereka, gde gazde drže svoje radnje, do pijace pred opštinskom kućom. Već se spustio mrak kad su muzikanti završili svoj prvi pohod.”
Doduše, tada u Srbiji nije bilo dva kalendara i novo leto se nije dočekivalo dva puta. To je trajalo sve do 1920. godine, kada su Srbi zvanično prihvatili gregorijanski kalendar u već novoj državi, koja se zvala Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, i vlast nije morala da daje preporuke da li se 14. januara praznuje ili radi.
Vratimo se na sredinu devetnaestog veka i prvim zapisima o dočeku Nove godine u srpskoj prestonici.
Novu godinu ljudi su dočekivali po kućama, a narod se radovao novom danu, kada se po tadašnjim običajima lomila vasilica, umešena od proje i paprene masti.
Anonimni hroničar ostavio je sliku nalik na istrgnute stranice starinskog romana.
Jedanaest godina kasnije, za doček 1861. godine, Beograd se nije mnogo izmenio. U Novu godinu ulazilo se bez jelki, lampiona i svetiljki. Samo su na raskršćima glavnih ulica gorele mešine s katranom nabijene na visoke motke. Zapaljeni katran kapao je na kaldrmu, na veliku radost i znatiželju okupljenih Beograđana.
Za doček 1890. godine, u Beogradu se već počeo osećati „duh Evrope”. Počeli su prvi „organizovani” dočeci u kafanama, u novinama su se čak pojavila dva oglasa:„U kafani ’Kod pozorišta’ svoje vanredno šaljive predstave za isprat stare, a doček Nove godine, daje omiljeni šumadinski glumac Mijailo Bakić, Kragujevčanin, uz sudelovanje srpske koncert-pevačice, M. Petkovićeve, uz pratnju muzike. Ulazak je 50 para od osobe.”
U drugom oglasu piše:
„Babić, prvi srpski komičar, daje predstave sa najnovijim programom u kafani kod ’Ujedinjenja’, večeras uoči Nove godine. Ulazak je od osobe 60 para.”
Doček Nove 1901. godine ni po čemu nije bio osobit, premda je značio ulazak u novi 20. vek.
U listu „Mali žurnal” pojavio se sledeći oglas:
„U nedelju, 31. decembra, priređuje se zabava sa igrankom u kafani ’Crna mačka’ na Vračaru. Sopstvenik radnje moli svoje prijatelje i poznanike da ga izvole posetiti.”
Čak ni beogradske kafedžije, vešti reklameri, nisu se setili da doček ove Nove godine učine izuzetnijim od drugih. Nisu ni pomenuli da se dočekuje novo stoleće.
A u postprazničkom izdanju prestoničkih novina, o minuloj slavljeničkoj noći ne može se naći ništa više od jednog meteorološkog izveštaja:
„Osim u Beogradu, juče je padao sneg još i u svim mestima naše otadžbine: Negotinu, Zaječaru, Kragujevcu, Kraljevu, Požarevcu, Paraćinu i Šapcu.”
Novi vek kao da je doneo i novi odnos prema novogodišnjim noćima. Iz godine u godinu sve je više sjaja. Društva, klubovi i otmeni restorani počinju da organizuju dočeke. Iz novina saznajemo da su u „Ukrajini”, „Luksoru”, „Koloseumu”, „Slaviji” i „Unionu” poznati komičari zabavljali posetioce uz neizbežnu lutriju.
Tako je Bidža restorater, vlasnik „Manježa”, dao sledeći oglas:
„Prase i ćurka na lutriji. Krofna sa napoleonom. U gornjoj sali lumperaj, u donjoj igranka. Muzika i pesma bez kritike. Za posetu moli Milan, Bidža, restorater.”
Kratko, jasno i glasno!
Na zabavi beogradske štampe igralo se kolo koje je komponovao kapelnik Franja Pokorni. Na bari Veneciji je otvoreno klizalište, a kupci prasića preko 15 kila bili su oslobođeni trošarine. U centru varoši pojavili su se prvi automati. Mlađarija je tvrdila da su najbolji automati kod bakalina Nikolića:
– Ubaciš pet para, izađe čokolada!
A šereti su im na to odgovarali:
– Kvart terazijski je još bolji. Kad ubaciš kamen kroz prozor na kapiju izađe žandar.
(Sutra: Hiljadu i dve stotine vagona jela i pića za jednu noć)
Ivan Miladinović
objavljeno: 13/01/2013
Pogledaj vesti o: Nova godina
.jpg)
