Izvor: Večernje novosti, 31.Dec.2014, 14:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako se slavila Nova godina: Komunizam doveo Deda Mraza

POČETAK 20. veka bio je doba kada je Božić bio najvažniji porodični praznik, a Nova godina je bila tek ovlaš obeležavana. Doček novog leta je datum kada je post po pravilu najoštriji, pa svečarska atmosfera nije bila toliko česta. Sve je dramatično izmenjeno okončanjem rata i nastupanjem takozvane socijalističke revolucije, kada je nova ideologija odlučila potpuno da izmeni kalendar ondašnjih praznika. Tokom nekoliko posleratnih decenija ideološki je bilo nepoželjno (a često >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i kažnjivo) praznovati slave i crkvene praznike. VIDOVNjACI I PROROCI PUTOVANjE kroz dokumentaciju "Borbe" vodi nas prvo u 1938. godinu. U broju od 1. januara ne vidi se nikakva euforija, a tekstovi su potpuno okrenuti političkim zbivanjima. Tek u unutrašnjem delu novina pomenut je kalendar koji je ovaj list namenio čitaocima, kao i reklama za onaj koji će objaviti satirični časopis "Ošišani jež". Najinteresantniji tekst o očekivanjima u novoj 1938. godini bio je razgovor sa "najpoznatijom beogradskom proročicom Milicom Miočinović", a ona je dala prognozu da će demokratske države teško preživljavati, da će doći do pada komunizma, da čitaoce čeka hladna ali kratka zima, a da će godina biti slabo rodna". Posle rata nastupa drugačiji medijski pristup i Nova godina je tradicionalno postajala najvažniji praznik, i obavezno je počinjala željama i čestitkom predsednika Josipa Broza Tita. Novine bi svake godine izveštavale o proslavi u kojoj su najveseliju noć proveli maršal i njegova supruga Jovanka Broz. Tako je 1962. Tito upozorio da čovečanstvo ulazi u novu godinu sa puno briga, 1967. je sa Briona pozdravio naciju, a naredne je rekao da "ćemo krenuti snažnije napred". Isti rečnik nastavljen je kada je nastupila 1970. godina, a Broz je tada podvukao da "nema razloga za zabrinutost", najavio je optimističan pogled na naš dalji razvoj, ali je naglasio i da "se svi moramo dobro postaviti". Novinski izveštaji potvrđuju Titove stavove, a uglas sa njim obraća se sa pozitivnim najavama i šest premijera ondašnjih republičkih vlada. Novinski napisi odisali su prazničnim raspoloženjem pa su novinari pisali o anketama koje su sproveli među mališanima. Deca su najčešće, dabome, bila protiv sukoba u svetu, pa je jedan mališan poželeo "da prestane rat u Vijetnamu", dok je devojčica zatražila "da budu ukinuti zemljotresi". Tradicionalna rang-lista "Novosti" za najboljeg fudbalera protekle sezone, ponovo je zaključila da je ime Draga Džajića bilo neprikosnoveno, te 1970. U "Manježu" doček je bio poseban, jer su organizovali skupljanje "usamljenih srca", sa pokušajem da samci pronađu partnera, a zadovoljni reporteri kažu da su još pre ponoći mnogi pronašli dobro društvo. PONOSNI JUGOSLOVENI OSAMDESETE godine obeležile su odlazak Josipa Broza Tita i ovog puta je na dočeku bilo pomenuto njegovo mišljenje o stanju u zemlji i svetu. Broz je dočekao Novu godinu u Karađorđevu i rekao da "zahvaljujući našem jedinstvu nemamo čega da se bojimo". Broz je, podsećamo, početkom maja iste godine preminuo, a u listu "Borba" na sve strane "odjekuje" politički i ideološki patriotizam, pa u novogodišnjem broju postoji rubrika "Ljudi pišu Titu", sa naslovom "Ponosan sam što sam Jugosloven". U prethodnoj godini sprortski novinari su razočarani rezultatima sportista, pa kažu kako "su naši takmičari tokom 1979. godine osvojili 49 medalja u seniorskoj konkurenciji na svetskim i evropskim prvenstvima, što je znatno manje nego 1978." Već 1990. godine počinje da preovladava rečnik koji nam je dobro poznat, pa "Novosti" kažu kako odmah posle Nove godine stupa na snagu paket reformskih zakona, a u naslovu najavljuju "Godinu na klizavici". Te godine burno je reklamiran televizijski program za "najluđu noć", pa su gledaoci od njega mnogo očekivali. Tako naš list piše kako će na prvom programu državne televizije od 21 sat početi zabavni kolaž, sa puno muzike i igre, dok je drugi kanal bio rezervisan za "izbor atraktivnog programa iz inostranstva". Taj program sačinjavaće, kako su napisali, "puno akcije, humora, ljubavi", a sve češće probijao se i pojam erotika. Pa ipak, stvari nisu prošle najbolje po izvođače i gledaoce. Odmah u sledećem broju "Novosti" anketiraju Beograđane u želji da saznaju šta ovi misle o programu, i većina je bila nezadovoljna, a naš izveštač je naslovio tekst "Dremež do ponoći". Devedesete godine mnogi ne pamte po dobru, a novinski naslovi su nagoveštavali da život neće biti lak. Odmah 1. januara 1990. godine poskupele su cigarete, a udarac su pretrpeli i pušači koji su koristili najjeftiniji duvan. Cigarete "drava", "super filter", "korona" i "vikend" dostigle su tog dana cenu od četiri dinara. A kako je izgledala ekonomska budućnost tadašnje Jugoslavije iz perspektive nove 1990. godine? "Novosti" prenose mišljenje američkih ekonomista Džefrija Saksa i Dejvida Liptona. Oni smatraju da "uspeh reformi u Jugoslaviji i Poljskoj može da utre put ostatku Istočne Evrope i da one predstavljaju izuzetno važan eksperiment za borbu za uspostavljanje tržišne ekonomije u demokratskim državama". BABA ZIMA JEDAN od pokušaja komunističkih ideologa čak je dostigao dotle da je trebalo izbaciti Deda Mraza, kao "prozapadni element", a umesto njega ubaciti adekvatnu zamenu. Tako se rodila ideja da novogodišnje praznike zameni novi lik, jer je ovaj bio previše blizak zapadnjačkoj, imperijalističkoj ideologiji. Tim pre što ga tamo zovu "Santa Klaus", što je skraćenica od Svetog Nikole, pa je to opet, nemilosrdno, vraćalo marksističke ideologe u religioznu zbrku. Rešenje je nađeno što je trebao promovisati novi lik, Baba Zimu, koja bi bila nova, pa samim tim i ideološki ispravna, ali taj eksperiment nikada nije uspeo da se zapati na ovom prostoru. ATMOSFERA I DOKUMENTACIJA VESELjE na gradskim ulicama razlegalo se svukud, a foto-dokumentacija "Borbe" čuva brojne snimke koje su ugledni fotografi "Novosti" i "Borbe" pravili iz godine u godinu. Tako su sačuvani kadrovi proslava tokom prethodnih decenija, od Skadarliji i trubača, do Terazija i prolaza pored Robne kuće "Beograd". Naše kolege iz "Borbe" imaju jednu od najkvalitetnijih dokumentacija u državi i otvoreni su za saradnju sa svim istraživačima i zaljubljenicima u istoriju. STRAH ZA SLAVU STARI brojevi dnevnih novina u posleratnoj, komunističkoj Jugoslaviji neretko su imali oglase putem kojih su neke porodice najavljivale kako "ne primaju tokom narednih dana". Tako su i javno davali do znanja da ne slave slavu ili neki od crkvenih praznika. Ako bi se odvažili da obeleže porodičnu slavu, mnogi članovi Saveza komunista bili bi javno prozivani na partijskim sastancima, ukoravani ili kažnjavani. STATISTIKA IZ 1965. LIST "Borba" prenosi interesantne podatke koje prezentuje tadašnji Savezni zavod za statistiku. U novogodišnjem broju stručnjaci su analizirali demografska kretanja tokom 1965. godine i pobrojali da tadašnja Jugoslavija ima 19.622.000 stanovnika ili 229.000 više nego protekle godine. Po istom popisu Srbija je imala 8.007.000 stanovnika, a od tog broja 5.001.000 živelo je u centalnom delu države, u Vojvodini je živelo 1.903.000 stanovnika, a na Kosovu 1.103.000 žitelja. PUCNjI U VAZDUH PRE više od 170 godina gradske vlasti su počele da izdaju prva uputstva i zabrane da se o velikim praznicima ne puca iz vatrenog oružja. Kao što je poznato, ta pojava nikad nije bila iskorenjena. Danas se pirotehnika okrenula petardama i vatrometima, dok su decenijama posle rata najpopularniji bili pucnjevi iz pištolja kojima bi euforični vlasnik obeležio dolazak novog leta. Znalo se da u delovima grada gde su mahom stanovali oficiri i policajci umeli da odjeknu i pravi rafali. Svake godine bi dežurni novinari obilazili mesta na koja su meci dosezali, a bilo je i ozbiljnih povreda. U foto-dokumentaciji "Borbe" sačuvali su snimak na kom je metak probio prozorsko okno osamdesetih godina.
Pogledaj vesti o: Nova godina

Nastavak na Večernje novosti...