Izvor: Politika, 01.Maj.2012, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako sam tajno snimio Špegelja
Iz istog smo sela pa je najbezbednije bilo da se snimanje obavi u mojoj kući. – Otac, koji je kao komunista bio zatočen u Jasenovcu, upozorio me da će se Martin „prevrnuti” na drugu stranu
Još se prisećam onog novogodišnjeg Tuđmanovog govora sa uvodom: „Hrvatice i Hrvati, sretna vam nova godina!” Kao da Srbi žive u susednoj Mađarskoj ili Italiji. Nisam Srbin, ali sam se osećao vrlo neprijatno i mučno znajući da to neće izaći na dobro. Meni jeste >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pripala ta uloga, ili bolje da kažem zadatak, da kao oficir službe bezbednosti tadašnje JNA učestvujem u operativnoj akciji „Štit” koja se odnosila na dokumentovanje i sprečavanje ilegalnog naoružavanja u SFRJ. Zasluge za uspeh akcije nisam sklon pripisivati pojedincima, pa naravno ni sebi, jer bez angažovanja ostalih organa bezbednosti na teritoriji ne bi bio zagarantovan ni njen uspeh, kaže vojni bezbednjak Vladimir Jagar, danas penzionisani oficir koji živi u Beogradu.
On za „Politiku” prvi put javno govori o tome kako je u jesen 1990. godine tajno snimljen njegov razgovor sa Martinom Špegeljom, tada tek penzionisanim generalom JNA koji se odmah potom stavio u službu onih koji su planirali nasilno otcepljenje Hrvatske iz Jugoslavije. Taj film je javno emitovan na televiziji i delovao šokantno na gledaoce širom SFRJ. Detalje tih zbivanja „Politika” objavljuje u feljtonu „Štit – akcija vojne bezbednosti” generala Aleksandra Vasiljevića, tadašnjeg načelnika vojne službe bezbednosti.
Kako ste zadobili poverenje Špegelja?
Rođen sam u istom selu gde i Špegelj, Stari Gradac nadomak Virovitice. Ja sam često bio u situaciji da kontaktiram sa njim, pogotovo kada je postavljen na dužnost komandanta 5. armije, odnosno 5. vojne oblasti. Dolazio je često zbog lova kojim smo se obojica intenzivno bavili.Jednostavno, verovao mi je, i to je jedina njegova potpuno tačna konstatacija u javnim nastupima kada govori o meni. Ostalo su hvalisanja, najčešće neutemeljena na bilo čemu, od toga da me je on vodio kroz život, kroz karijeru, do toga kako me je othranio jer su mi roditelji umrli kada sam bio dete?!
Zapravo, moja majka Jelena umrla je 1980. godine kada sam već zasnovao radni odnos, a otac Karlo šest godina kasnije, kada sam već uveliko radio u vojsci. Upravo mi je otac skrenuo pažnju na Martina, kako će „prevrnuti na drugu stranu” ako ikada dođe do „smutnih vremena” i da treba da se pazim da me ne uvuče u neke kombinacije. Moj otac je uvek opravdano strahovao da se ustaše ne vrate na vlast u Hrvatskoj, pošto je od strane ustaša 1943. kao sekretar KP uhapšen i oteran u logor Stara Gradiška, a zatim u Jasenovac gde je bio jedan od retkih preživelih logoraša u proboju 22. aprila 1945. Nedugo posle postavljenja za ministra odbrane Hrvatske, Špegelj je došao u Viroviticu gde mi je zakazao sastanak u lovačkoj kuci „Kinkovo” na Bilogori i počeo iznositi „svoje planove”, posle čega sam se prisetio onoga što mi je otac pričao, a ja ga začuđeno gledao. Razočarenje koje sam toga trenutka doživeo teško je i nakon toliko godina opisati – da me dojučerašnji komandant, čovek iz mog sela, pokušava zavrbovati da radim protiv države koja mi hrani petočlanu porodicu.
Kako ste se odlučili da Špegelja snimite u svojoj kući u mestu Stari Gradac kod Virovitice, zar to nije bio rizik po Vas i Vašu porodicu?
Kako je doneta odluka da se dokumentuju aktivnosti na organizovanju paravojnih sastava i ilegalnog naoružavanja baš u mojoj kući u Starom Gradcu, najbolje je opisao general Vasiljević u svojoj knjizi. E, sad, pošto se ukazala potreba da se na brzinu stvore uslovi za tako nešto, najpogodnije je i najbezbednije bilo je da se to odradi kod mene, a i veliko je pitanje da li bi Špegelj izuzev svoje kuće bilo gde tako olako svratio na iznenada zakazani sastanak kao kod mene u moju kuću. A i bilo bi teško, verovatno nemoguće, da se obezbede uslovi za tajno snimanje na nekoj drugoj lokaciji. Reč je o mojoj rodnoj kući, domu mojih roditelja, a ja sam sa porodicom živeo u drugom stanu. Trebalo bi dosta prostora što se tiče pitanja oko rizika, ali ja sam organ bezbednosti, oficir koji samim tim na plećima nosi i sav rizik koji mi je i u opisu radnog mesta.
.................................................
Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju od 02. maja. Ako ste zainteresovani da se pretplatite na elektronsko izdanje cele „Politike“ kliknite OVDE.
Milan Galović
objavljeno: 02.05.2012
