Izvor: B92, 31.Dec.2010, 15:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je Deda Mraz postao debeljuca
Nove godine nema bez deda Mraza, a najrasprostranjenija likovna predstava Deda Mraza dolazi sa Zapada, u njoj je Deda Mraz stariji bradati čovek, obučen u crveni kaput opasan crnim opasačem, leti na saonicama koje vuku irvasi, sa torbom punom poklona za svu dobru decu.
Njegov najpoznatiji irvas zove se Rudolf Crveni Nosić i on je predvodnik zaprege, jer svojim svetlećim nosem osvetljava put. Dom modernog današnjeg Deda Mraza nalazi se u severnom polarnom krugu, tačnije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u Laponiji.
Godinama prepravljan i preoblikovan, lik Deda Mraza u popularnoj kulturi polako postaje velika krupna osoba. Jedan od prvih umetnika koji je dao izgled modernom Deda Mrazu jeste Tomas Nast, američki karikaturista iz 19. veka.
Godine 1863. lik Nastovog Deda Mraza prikazan je u nedeljniku "Harpers". Priča vezana za Deda Mrazovu postojbinu na Severnom polu, takođe, može biti vezana za doprinos istog umetnika. Njegova slika Božića iz 29. decembra 1866. godine nije ništa drugo do kolaž gravura pod zajedničkim naslovom "Santa Klausvil, n.p." odnosno - Deda Mrazovo selo, Severni Pol.
Knjiga za decu Limana Franka Bauma "Život i avanture Deda Mraza" koja se u štampi pojavila 1902. godine samo je pomogla da Deda Mraz postaje omiljena ličnost koja dopunjuje duh Božića.
Baum je svome liku Santa Klausa dodao neke atribute koji se zadržavaju i do današnjih dana, kao što su besmrtnost i mnogobrojni besmrtni pomoćnici, deset irvasa koji ne mogu da lete, ali zato prelaze ogromne razdaljine svojim skokom.
Ova knjiga je dala odgovore na najočiglednija postavljana pitanja, naime, ona je objasnila Deda Mrazove motive za deljenje poklona. Po knjizi, kada je zli Ak, glavni Drvoseča sveta, i Sotonina parafraza, pokazao jad i bedu dece, Deda Mraz je tražio način da vrati radost u život sve dece, poklanjajući im igračke kako bi im vratio osmehe.
Drugi umetnik, iz potpuno drugačijih pobuda, odnosno, u marketinške svrhe, izvršio je vrhunski vid popularizacije lika Deda Mraza kroz reklamne postere najpopularnijeg pića na planeti - Koka-kole.
Kroz crteže Hadana Sandblama iz 30-ih godina, Deda Mraz postajne vrhunski maneken "Koka-kole", smešeći se sa skoro svakog zimskog plakata koji je reklamirao ovo gazirano piće.
Dostizanje ovakvog medijskog buma tokom godina dovelo je do toga da mnoga deca pa i odrasli ljudi veruju da je Deda Mraza izmislila i kreirala "Koka-kola" da bi na taj način sebi obezbedila autentičnu i besmrtnu pozersku zvezdu. Postoje čak i verovanja da je crvenobela boja Deda Mrazove odeće smišljena tako da odgovara crvenobeloj boji "Koka-koline" ambalaže.
Malo je poznata činjenica da koka-kola nije bila pionir u korišćenju Deda Mrazovog lika u marketinške svrhe: kisela voda marke "White rock beverages" koristila je istu ličnost u svojim reklamama još davne 1915, a zatim za reklamiranje slatkog pića začinjenog đumbirom 1923. godine.
