Izvor: Politika, 05.Jan.2015, 09:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad srce bije u ritmu melodije
Dobre vibracije su tu da teše, leče, bodre, ali i pomognu čoveku da se bolje oseća. Bahova muzika, tvrde znalci, smiruje na poslu, a učenicima i studentima Mocartove kompozicije pred ispit poboljšavaju koncentraciju i samopouzdanje. Primenom zvuka kao terapeutskog sredstva bavi i jedna od grana zvanične medicine, koja kod nas i dalje čeka „punopravno članstvo”
Novogodišnji praznici su prilika da se opustimo, veselimo, zaboravimo na brige i probleme, a bez muzike >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << to baš i ne ide. Muzika, jedna od sedam vrsta umetnosti, stimuliše ljudska čula, um i duh. U njoj lakše utopimo tugu, ona nas kuraži, daje nam elan, briše prašinu zaborava, a po onom što su pokazala medicinska istraživanja, „reguliše sve aspekte telesnog funkcionisanja”, pa ne treba da čudi što je kao vid terapije nalazimo u učenjima antičkih škola, u biblijskim izvorima, šamanskim ritualima. Ali u kojoj meri u današnje vreme koristimo blagodeti muzike?
Jedan od odgovora leži u činjenici da muzikoterapija, jedna od grana zvanične, a ne tradicionalne, medicine, kod nas i dalje nije u potpunosti zaživela, tako da se za sad primenjuju samo na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije. Za njenu primenu izvan klinike saznali smo prilikom posete stacionaru u Diljskoj ulici Gerontološkog centra „Beograd”, u kome su zbrinuti korisnici kojima je potrebna tuđa nega i pomoć ili konkretno nepokretnim ili teže pokretnim. Upravnica stacionara Vanja Taleski je u dogovoru sa Centrom za edukaciju muzikoterapeuta spojila lepo sa korisnim, tako što je pozvala buduće terapeute na praksu. Drugačije i ne bi mogla.
Udruženje za muzikoterapiju Srbijeje formirano 2001. na Institutu za psihijatriju KCS, u saradnji sa stručnjacima Medicinskog fakulteta, Fakultetom muzičke umetnosti, Defektološkim i Filozofskim fakultetom. Član Evropske muzikoterapeutske konfederaciji postalo je 2004. godine. Uveden je i četvorogodišnji program obuke koji mogu da upišu muzički obrazovani kandidati sa završenim fakultetom društveno-humanističkog smera ili muzičkih umetnosti. Sertifikat važi u zemljama čije su asocijacije muzikoterapeuta pristupile EMTC.
Problem je što muzikoterapeutkao pridružena zdravstvena profesija nije „prepoznat” u našoj zemlji, iako je muzikoterapija kod nas uvrštena u spisak zdravstvenih usluga,tako da stručnjaci ne mogu da se zaposle, bez obzira na sertifikat. Sada ostaje da se izbore za mogućnost da primenjuju muzikoterapiju na svojim radnim mestima, baveći se svojim poslovima. U udruženju se nadaju da će država prepoznati nužnost donošenja zakonske regulative u ovoj oblasti i tako sprečiti mogućnost zloupotrebe muzikoterapije od strane neškolovanih lica. Hrvatska i Slovenija su dobar primer, jer je tamo profesija muzikoterapeuta postoji na spisku zanimanja.
Melodije iz mladosti
Ova grana medicine koristi zvuk u dijagnostičke i terapeutske svrhe, koji može i ne mora da bude muzika. Ona je nešto poput fizikalne terapije, koja nije isto što i baviti se sportom, zbog čega je važna uloga stručnog kadra. Postoje dva pravca i u okviru njih niz tehnika: aktivna muzikoterapija, u kojoj se pomoću glasa ili instrumenata ostvaruje komunikacija sa pacijentima sa kojima je verbalna otežana, i druga, receptivna, kada klijent sluša muzički komad pomoću koga se postiže željeni psihološki efekat. Posebno je važno istaći da se muzikoterapija primenjuje i kod zdravih od najranijeg uzrasta, u cilju podsticanja telesnog i psihičkog zdravlja i razvoja, razvoju adaptivnih kapaciteta, socijalnih i intelektualnih veština, i prevenciji bolesti.Širok je spektar ustanova u kojima muzikoterapija može da se primenjuje, od škola i obdaništa, recimo za decu koja bi da prevaziđu tremu. U svetu je uvedena u ustanove socijalne zaštite (domove za decu, odrasle i stare), zatim pri crkvama, u zatvorima, rehabilitacionim i rekreativnim centrima. U okviru medicine, primera radi, u lečenju steriliteta kod žena kod kojih ne postoji organski problem. Ili kod beba u inkubatoru. U nekim zemljama postoji priprema za porođaj uz muzikoterapijske metode. Često se koristi u terapiji bola, prilikom davanja anestezije, u stomatologiji... Za poboljšanje kvaliteta života dece i odraslih obolelih od malignih bolesti od trenutka postavljanja dijagnoze, tokom terapijskog procesa, u fazama remisije, palijativnoj nezi. Muzikoterapija se u svetu primenjuje u svim granama medicine.Takođe doprinosi procesu inkluzije dece sa posebnim potrebama. Smanjuje agresivno ponašanje dece i adolescenata, utiče na bolje postizanje rezultata u školi...
Stariji ljudi reaguju pozitivno kada slušaju melodije svoje mladosti. Muzika aktivira određene regije u mozgu i počinju da naviru sećanja, pevaju oni koji ne mogu da govore, osmehuju se oni koji su inače bili ljuti, takmiče se oni koji su bili pasivni i malodušni, a uče nove pesme u devetoj deceniji.
– Domovi za stare, kojih je u našem društvu sve više, bili bi mnogo lepše mesto kada bi imali muzikoterapiju – rekla nam je Vanja Taleski.
Muzika nesporno ima blagotvorno dejstvo, zbog čega mnogi misle da deluje terapeutski sama od sebe. Ali je neophodno napraviti razliku između muzikoterapije i muzike koju slušamo u dokolici, ambijentalne muzike u lekarskim čekaonicama ili muzike koja se koristi u radno okupacionoj terapiji, ili muzičkoj pedagogiji.
Ništa bez pevanja
Nikada u istoriji čovečanstva nije postojalo toliko različitih vrsta muzike koje su dostupne svakome i u svakom trenutku, za razliku od prošlih vremena kada je bila privilegija samo za ljude koji su je neposredno izvodili, prisustvovali određenim događajima ili religijskim ceremonijama. Uz nju učimo i radimo, odmaramo se i veselimo, nezaobilazna je u svakom filmu, reklami... Mada većina ljudi i ne razmišlja o uticaju koji muzika ima na fizičko i mentalno zdravlje, na svest i podsvest.
– Na slušaoce najviše deluje ritam, kao jedan od osnovnih elemenata muzike, s obzirom na to da i naše telo ima svoje unutrašnje ritmove, koji mogu da se menjaju muzikom koju slušamo. Tako da muzički ritam može da utiče na krvni pritisak, varenje, širenje zenica, moždanu aktivnost, stvaranje hormona, puls, disanje i električne impulse kože – Marijana Milošević Simić, muzički pedagog.
Na primer, u toku jednog minuta naše srce otkuca oko 60 do 90 puta, a u većini kompozicija rok muzike ritam je oko tri puta brži, između 180 i 250 otkucaja. Kada slušamo takvu muziku, i naše srce počinje da radi ubrzano. Zato bi trebalo da potražimo onu vibraciju koja će prijati kako našem ličnom ukusu tako i našem srcu i našem telu – muziku koja će podstaći naše umne i emotivne snage u pravcu pozitivnog razvoja.
– Istraživanja su pokazala da je osetljivost bebe na različite ritmove i zvuke zapravo prisutna i u periodu dok su još u majčinom stomaku. Novorođene bebe prepoznaju muziku koja im je puštana dok su bile u stomaku. Nakon porođaja, praćen je razvoj dece i pokazalo se da su se ona u odnosu na mališane kojima nije puštana muzika brže napredovala fizički, brže razvila motoriku i imala su bolju koordinaciju – kaže Marijana Milošević Simić, koja inače radi na poboljšanju socijalne veštine, motorike, komunikacije, kognitivne sposobnosti (pamćenje, inteligencija, mišljenje...) kod mališana u najranijem uzrastu uz pomoć muzičkih stimulacija.
– Kod Maora, naroda sa Novog Zelanda, običaj je, recimo, da svaka mama komponuje bebi uspavanku pre nego što se rodi i peva kad god je beba nemirna. Danas se trudnicama preporučuje da naprave spisak pesama koje njih smiruju, da bi ih,nakon porođaja, puštale svojim bebama kad su uznemirene. Razlog je to što bebe čuju već od 20 nedelje i to posebno mamin i tatin glas kao i iznenadne bučne tonove, a od 30 nedelje pamte muziku koju majka sluša – ističe pedagog i podseća da deci najviše prija glas, zatim instrument, pa „nosač” zvuka. Pevanje deci, posebno uspavanki, posebna je veza majke i deteta, ne samo muzička već prvenstveno emotivna. Zato majke ne treba da se pravdaju time da nemaju sluh, jer to detetu ne smeta. Sa druge strane, raštimovane muzičke igračke su nešto što apsolutno valja izbeći.
– Pozitivan uticaj muzike očigledan je i kod starije dece koja su išla na časove muzike od svoje šeste do 15. godine. Aktivnosti u kojima učestvuju obe strane mozga u isto vreme, kao što su sviranje nekog instrumenta ili pevanje, povećavaju sposobnost mozga za obradu informacija. Istraživanja naučnika ukazuju na to da deca koja se bave muzikom imaju bolje pamćenje, verbalno izražavanje i sposobnost učenja – primećuje Marijana Milošević Simić, koordinator programa „El sistema Srbija” , kod nas poznat i kao „Orkestri nade”, koji postoji u 60 država sveta sa idejom da sva deca imaju pravo na muzičko obrazovanje. U okviru ovog programa peva i svira čak četiri miliona dece, o čemu smo pisali u jednom od prethodnih „Magazina”.
Uvođenje programa u Srbiji podržavaju Ministarstvo obrazovanja i Kancelarija za socijalnu inkluziju, kaže naša sagovornica. Mnogobrojne naučne studije su dokazale, a i primer „El sistema” pokazuje da je aktivno muziciranje kroz pevanje i sviranje nekog instrumenta na bilo kom umetničkom nivou toliko značajno za intelektualni, fizički i emotivni razvoj dece, da umanjuje agresivnost, pospešuje socijalne sposobnosti, pomaže kooperativnost, pa je prosto neophodno da muzika bude mnogo prisutnija u opštem obrazovnom sistemu. Takvi zdravi mladi ljudi, kako psihički tako i fizički, kapital su svakog društva – smatra naša operska pevačica Marijana Mijanović.
Krenuli smo od muzikoterapije, a ovo naše prebiranje po uticaju muzike na čoveka završićemo pričom o bugarskom naučniku dr Georgiju Lozanovu, psihijatru koji je moć muzike iskoristio za brže učenje stranih jezika.
– Prema naučnim saznanjima, potencijal za učenje se može povećati najmanje pet puta pomoću kompozicija čiji je tempo 60 otkucaja u minuti. Upravo to je naučnik Georgi Lozanov iskoristio za brzi način učenja stranih jezika, koristeći određene klasične kompozicije iz razdoblja baroka. Pričajući nam o brzom učenju koordinator Marijana Milošević Simić je završila razgovor konstatacijom da mi sami sebi možemo kreirati raspoloženje, pa ako želimo da budemo smireni i produktivni na poslu, preporučuje slušanje Baha, a učenicima i studentima pred ispit predlaže Mocarta za poboljšanje koncentracije i samopouzdanja, zato što su njegove kompozicije simetrične, jako dobro organizovane i čvrste strukture. Čak i ako je samo placebo efekat, naškoditi neće!
-----------------------------------------------
Promena muzike s promenom vladara
Stari narodi su muzici pridavali izuzetan značaj. U drevnoj Kini se smatralo da muzika odražava harmoniju između neba i zemlje. Jedna od prvih odluka svakog novog vladara koji bi došao na vlast u staroj Kini bile su izmene u muzici – jer, da je imala dobru muziku, smatralo se, prethodna dinastija ne bi propala. Heleni su bili duboko uvereni da muzika utiče na slušaočevu dušu moralno i vaspitno, dok se u Palestini i na području Mesopotamije muzika smatrala sredstvom za dobijanje božje naklonosti.
-----------------------------------------------
Projekat američke vlade
Temelji muzikoterapije kao naučne discipline postavljeni su još 1944. godine u SAD. Projekat je pokrenula američka vlada zbog potreba za novim metodama psihijatrijskog lečenja veterana iz Drugog svetskog rata. Naučnici su došli do saznanja da muziku registruje onaj deo mozga zadužen za osećanja i čulne doživljaje. Istraživači opisuju: „Kada draž stigne do hipotalamusa, upravni deo mozga automatski je osvojen.” Dakle, čovek koji sluša muziku izložen je uticaju čak i kada to ne želi. Zato čak i autistična deca reaguju na nju, jer ne moraju voljno da odlučuju – muzika jednostavno dopire do uma.
Slavica Berić
objavljeno: 05.01.2015.
Pogledaj vesti o: Nova godina
