Izvor: Večernje novosti, 10.Okt.2013, 21:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jorgovanka Tabaković: Ispitaćemo zarade banaka

VEĆ u ovom mesecu očekujem povratak inflacije u granice našeg zacrtanog cilja i da će se u narednom periodu zadržati na tom nivou. To potvrđuje čvrstu rešenost da je držimo pod kontrolom. Ovo za „Novosti“ poručuje Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije, uverena da su ovi potezi osnov za održavanje ekonomskog rasta i standarda stanovništva. * Da li će se stabilnost dinara održati do kraja godine? Planirate li nove mere u tom smislu? - Planiramo da sarađujemo sa svima >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << kojima je stabilnost dinara i finansijskog sistema interes. Stabilnost dinara rezultat je povoljnih makroekonomskih kretanja i povećanih izvoznih priliva. Za proteklih osam meseci deficit tekućeg računa smanjen je za 58 odsto, a uspostavljanje značajno povoljnije spoljne ravnoteže pozitivno je uticalo na stabilnost kursa. Imajući u vidu da se takva kretanja, pre svega po osnovu rasta izvoza, očekuju i u narednom periodu, stabilnost kursa će biti bolje podržana nego ranije. Nema potrebe za posebnim merama, pošto svojim doprinosom makroekonomskoj stabilnosti, ne samo NBS, već i Vlada, obezbeđuju stabilnost kursa. * Da li će se referentna kamata i dalje smanjivati? Jer, bankari visoke kamate na kredite pravdaju visokom referentnom kamatom? - Kretanje referentne kamatne stope zavisi od inflatornih pritisaka, koji su sada u padu. Ukoliko dođe do njihovog daljeg smanjenja logično je da će i centralna banka smanjiti referentnu kamatnu stopu. Međutim, tu treba imati u vidu da će inflatorni pritisci u velikoj meri zavisiti i od efekata fiskalne konsolidacije - što ona bude uspešnija, biće više prostora za relaksaciju monetarne politike. U takvim uslovima može se očekivati da će i bankarske kamatne stope biti niže. * To, međutim, nije jedini parametar za formiranje cene kredita? - Naravno da ne treba zaboraviti da na visinu kamatnih stopa značajno utiču i bankarske marže, čiju opravdanost, u pomenutim uslovima, treba preispitati. To znači da osim stvarnih troškova koje nameću okolnosti i regulatorni zahtevi ima i izgovora. * Kako tumačite to što su banke smanjile kamate na štednju, ali ne i na kredite? - Smanjenje troškova za banke znači i smanjenje nečijih prihoda, konkretno onih koji štede. Ali, srazmera mora postojati, prilagođavanje je potrebno i na strani prihoda banaka, jer jedino ta svest o međuzavisnosti obezbeđuje kvalitetetan i održiv rast. Podaci pokazuju da je ipak došlo do pozitivnih pomeranja i da kamatne stope na kredite u Srbiji nisu veće nego u regionu. Naravno, govorimo o novoodobrenim kreditima. Od početka godine kod indeksiranih novoodobrenih kredita privredi kamatne stope su u proseku smanjene za oko dva odsto.ODLAGANJE DUGA U “ŠVAJCARCIMA“ * IMA li interesovanja građana da odlažu otplatu stambenih kredita u švajcarskim francima? - Još je rano za donošenje bilo kakvih zaključaka o efektima primene preporuke, ali interesovanje klijenata svakako postoji. Sve banke su ponudile anekse ugovora o stambenom kreditu svojim klijentima, a na njima je da se do kraja godine izjasne o prihvatanju ili neprihvatanju. Tada ćemo moći da ocenjujemo i odziv građana i ostvarene efekte. * Ali, sa stanovništvom to nije slučaj... - Kamate na novoodobrene kredite u evrima stanovništvu, istina, stagniraju u proteklih godinu dana, ali to je pre svega rezultat promene strukture kreditiranja, u kojoj je sada znatno manje učešće stambenih kredita sa niskom kamatnom stopom. Praktično, nepromenjene su ostale samo kamatne stope na stambene kredite, dok su stope na potrošačke i ostale kredite stanovništvu u proseku smanjene za oko 0,9 i 1,6 procentnih poena. Ako pogledamo region, kamatne stope na stambene kredite u Srbiji kreću se ispod pet odsto, što je jedino još slučaj u Rumuniji. U Hrvatskoj ove kamate se kreću oko 5,5 odsto, u Bosni i Hercegovini oko šest odsto, a u Bugarskoj i Mađarskoj nešto iznad sedam odsto... Očekujem da će smanjenje kamata na štednju prouzrokovati i dalji pad kamata na kredite, jer jeftiniji izvori omogućuju bankama da sredstva plasiraju po nižim kamatnim stopama. * Koliko je bankarsko tržište u Srbiji ugroženo globalnim potresima? - Bankarsko tržište i bankarski sistem žive sudbinu koju određuju svetska finansijska tržišta i kretanja na njima, ali i države. I svaki pojedinačni učesnik pokušava da ostvari dobit i smanji troškove. Najvažnije je da u tom radu, zaradi i štednji, nema varanja i zavaravanja. Kad ovo kažem, mislim na bilanse svakog od nas, kako pojedinaca tako i institucija, na pravila koja propisujemo i kojih se pridržavamo, na ugovore u kojima ne treba da bude nerazumljivih fraza i sitnih slova i na to da imamo funkcionalnu povezanost, međuzavisnost ali i da nam je neophodna svest o ograničenjima. * Je li kriza uzdrmala ovdašnje banke? - Bankarski sektor Srbije je bio uspešan u prevazilaženju negativnih efekata prelivanja svetske finansijske krize, doprinoseći time očuvanju celokupne finansijske stabilnosti. Imamo adekvatno kapitalizovan i visokolikvidan bankarski sektor, ali i činjenicu da je kreditna aktivnost, mada još blago pozitivna, značajno usporena, i to u većoj meri u odnosu na privredu nego na stanovništvo.
Pogledaj vesti o: Nova godina

Nastavak na Večernje novosti...

Radio Televizija Vojvodine: Ispitati zarade banaka