Izvor: Southeast European Times, 05.Jan.2012, 23:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Javni dug Srbije predstavlja problem

Zemlja se približila ili premašila, u zavisnosti od različitih zvaničnih proračuna, zakonskom ograničenju duga od 45 odsto BDP-a, što predstavlja zabrinutost u pogledu ekonomije u novoj godini.

05/01/2012

Ivana Jovanović za Southeast European Times iz Beograda -- 5.1.2012.

Rast duga Srbije u 2011. godini do zakonskog limita koji je postavio MMF izaziva zabrinutost u pogledu ekonomije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << dok zemlja pokušava da izbegne stagnaciju u 2012. godini.

Narodna banka Srbije (NBS) i ministarstvo finansija koriste različite metode za izračunavanje javnog duga u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP). U prva tri kvartala 2011. godine javni dug se popeo na 46,7 odsto BDP-a, ili 15,7 milijardi evra, pokazuju podaci NBS.

Ministarstvo finansija došlo je do cifre od 44,3 odsto BDP. MMF je postavio limit od 45 odsto BDP.

Prema pisanju Blumberg njuza, Fiskalni savet Srbije upozorio je da će manja potražnja u EU, na primarnom izvoznom tržištu Srbije, i dalje opadati u 2012. godini, što dodatno ugrožava rast BDP. Savet je predložio moguća rešenja koja bi mogla uključivati zamrzavanje plata u javnom sektoru i penzija, izvestio je Blumberg.

Predsedavajući Fiskalnog saveta Srbije Vladimir Vučković objasnio je za SETimes da je limit od 45 odsto jednostavno količnik -- javni dug je brojilac, a BDP imenilac.

„NBS i ministarstvo finansija koriste istu vrednost kada je u pitanju brojilac, odnosno javni dug ... ali razlika je u tome sa kojim se BDP-om poredi javni dug. Ministarsto koristi vrednost BDP-a generisanog tokom cele kalendarske 2011. godine. NBS koristi vrednost BDP-a stvorenog u prethodna četiri kvartala, računajući od septembra 2010. do septembra 2011. godine“, rekao je Vučković.

Iako je guverner Dejan Šoškić saopštio da će ova razlika biti značajno smanjena do kraja prošle godine, u slučaju da je konačni odnos bliži podacima NBS, vlada mora da razvije plan otplate kako bi svela javni dug na ispod 45 odsto, dok Fiskalni savet mora da ga analizira i kaže parlamentu da li je taj plan pouzdan.

Prema Vučkovićevim rečima, Fiskalni savet mora da doda garantovanom dugu za koje je garancije izdalo ministarstvo finansija „negarantovani dug“ lokalnih vlada.

Direktor Ekonomskog instituta i bivši ministar ekonomije i privatizacije Aleksandar Vlahović izjavio je da se radi boljeg uvida u stvarnu situaciju mora pogledati status privatnog duga. Kada se saberu javni i privatni dug, ukupan dug Srbije biće više od 70 odsto BDP.

„Država ne pruža suverenu garanciju za privatni dug i to nema nikakve veze sa javnim dugom. Ali opet, nemogućnost otplate privatnog duga dovodi u pitanje kapacitet ekonomije -- ako privatne kompanije nisu u poziciji da otplaćuju svoje dugove, onda one imaju krizu likvidnosti, koja, ako se ništa ne desi, dovodi do stečaja“, rekao je Vlahović.

On je dodao da će se ukupni javni prihodi naći na testu, zato što se prikupljaju oporezivanjem industrije.

On je objasnio da suština trenutne situacije nije da li će javni dug premašiti 45 odsto, nego realnost da se on približava tome. Granica je primerena postojećim kapacitetima ekonomije i projektovanom BDP-u, kao i sposobnošću Srbije da pozajmljuje.

Višegodišnji budžetski deficit doprinosi brzom rastu javnog duga u Srbiji jer dug proizlazi iz potrebe da se finansira deficit. S obzirom da država nema sopstvena sredstva, ona je primorana da nastavi da se zadužuje.

„Da smo vodili računa o prihodima i troškovima na vreme, ne bismo imali deficit, čak ni brzo rastući javni dug. Što se tiče prihoda, možda smo imali priliku na početku krize, a možda i ranije, da sprovedemo poresku reformu. Kada je reč o potrošnji, to je pitanje štednje i reformi koje stoje iza politike štednje“, rekao je Vučković.

On je objasnio da bi odlaganje reformi u javnom sektoru [koje se odnose na] zapošljavanje, nabavke, subvencije, obrazovanje, zdravstvo, policiju i vojsku, trebalo da stvori prostor za smanjenje troškova koji doprinose većem deficitu i sve većem javnom dugu.

Profesor Dejan Erić, direktor Instituta ekonomskih nauka, izjavio je za SETimes da postoje dva važna pitanja vezana za javni dug.

„Prvo, dug je prošle godine enormno porastao i prekršeno je zlatno pravilo javnih finansija, tačnije javni dug nije korišćen za investicije, nego za tekuću potrošnju. Drugo, Srbija se približila gornjoj 'prihvatljivoj' granici duga i to dalje nekontrolisano zaduživanje može da dovede zemlju do prekomernog zaduženja“, rekao je Erić.

Da bi se izbegao najgori scenario, a to je dovođenje u pitanje spoljne likvidnosti zemlje -- odnosno njene sposobnosti da plaća svoje obaveze od 2013. godine nadalje -- što bi moglo da se desi ako vlada nastavi da pozajmljuje, neophodno je završiti tranziciju i reformu kompanija, penzijskih fondova, poreske politike i javne administracije, ali i racionalizovati potrošnju.

„Sada nam je potrebna stabilizaciona politika, kao i delimična privatizacija. Strani kapital trebalo bi uvesti kroz razne oblike partnerstava, a ne nužno kroz privatizaciju. Reforma penzijskog fonda je posebno poglavlje; možda podići prosečnu granicu za odlazak u penziju na 67 godina kako bi se smanjilo opterećenje tog fonda“, rekao je Vlahović.

Nastavak na Southeast European Times...