Izvor: Politika, 13.Jan.2015, 09:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imigranti ciljaju Jadran
Zvanični Brisel priznao je odmah iza Nove godine da se suočava sa novom strategijom međunarodnih bandi krijumčara izbeglica iz ratnih zona, ponajviše iz Sirije u ovom trenutku. Koliko su početkom veka šverceri dopremali migrante u pirogama do obala Tenerifa, Malte, Sicilije i Samosa, odskora koriste nove rute – put Jadrana, i nove metode – prevoz oronulim teretnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << brodovima kapaciteta nekoliko stotina slepih putnika koje je prethodno napustila anonimna posada. Putešestvije broda „Blu skaj em” pod moldavskom zastavom od turske obale ka Rijeci već je drugi uspeli pokušaj dopremanja nekoliko stotina migranata na korak od srca Evrope, daleko od prihvatnih centara na severoistoku Grčke i italijanskom ostrvu Lampeduza ili Malte. I dok prevoznici sirijskih i drugih imigranata iz ratnih zona na Bliskom i Srednjem istoku nalaze novi izazov na jadranskoj ruti ka Evropi, izbeglice iz Sahela i Magreba ne posustaju u nastojanju da se preko španskih eksklava Seute i Melilje dokopaju svetle budućnosti na evropskom tlu.
„Borba protiv krijumčara biće prioritet sveobuhvatnog pristupa EU pitanju imigracije”, najavio je Dimitris Avramopulos, evropski komesar za imigracije.
+ + + +
Najnovije poglavlje izbegličke drame u centralnom Mediteranu počelo je krajem prošle godine, na Svetog Nikolu.
Motori dotrajalog teretnog broda sa 200 imigranata bez ikakvih dokumenata ugasili su se 19. decembra prošle godine usred Jonskog mora, nadomak Pilosa na Peloponezu. Na signal grčke obalske straže da šalje pomoć, izbeglice su energično odbile ponudu. „Ne želimo u Grčku, zahtevamo da nas spase italijanska mornarica”, preneo je poruku imigranata atinski dnevnik „Katimerini”. Nemajući kud, grčka obalska straža odustala je od akcije: italijanski tegljač odvukao je teretnu krntiju do obale Sicilije.
Desetak dana kasnije, admiral Đuzepe de Đorđo, komandant spasilačkih snaga italijanske mornarice, u dva navrata je ponovio identičnu rečenicu: „Izbegli smo klanicu”, preneo je zagrebački „Jutarnji list”.
De Đorđova ocena odnosila se na nekoliko košmarnih plovidbi imigranata – mahom iz Sirije – krajem prošle godine ka Jadranu. U prvoj, 38 godina star teretni brod „Blu skaj em”, pod zastavom Moldavije, zaplovio je sredinom decembra sa turske obale, zvanično, put Rijeke. Na dotičnom brodu, koji je 10. decembra prošao kroz Bosfor, četiri dana kasnije ukotvio se u turskoj luci Kerfez, a zatim desetak dana plovio još nepoznatom rutom, nalazilo se između 400 i 700 imigranata iz Sirije. Pred novu godinu, 30. decembra, italijanska obalska straža zaposela je „Blu skaj em” u međunarodnim vodama, nedaleko od grčkog ostrvca Otonije. U tom vremenskom vakuumu na palubi je izbila oružana paljba, brod je potom napustila još neidentifikovana posada koja je prethodno uključila automatskog pilota po olujnom nevremenu, dok je vetar duvao 88 kilometara na sat.
Ko je vlasnik „Blu skaj ema”, gde je ukrcana posada, zašto je Rijeka u dokumentima broda predatim turskim obalskim vlastima zvanično navedena kao krajnja destinacija – za sada nije poznato. U najvećoj hrvatskoj luci navode da je najava o dolasku „Blu skaj ema” u Rijeku lažna, pošto lučka kapetanija nije primila nikakav zvanični dokument o njenom dolasku, prenela je hrvatska štampa.
Ono što se zna, prema svedočenjima imigranata dopremljenih u Brindizi, jeste to da su za putovanje u Evropu, navodno, preko severnog Jadrana platili „između 1.000 dolara i 5.000 evra”. Ko je uzeo taj novac, takođe je misterija.
Italijanska obalska straža – sa admiralom De Đorđom na čelu – dopremila je nekoliko stotina imigranata u prihvatne centre na jugu Italije. Nekoliko dana kasnije iste italijanske pomorske snage izbavile su – uz angažovanje grčkih i albanskih spasilačkih ekipa – na stotine zlosrećnih putnika trajekta „Norman Atlantik”, pri čemu još nije utvrđeno koliko je ilegalnih imigranata koji su u duplom dnu teških kamiona prošvercovani iz Patrasa na dotični brod. „Izbegli smo pokolj”, ocenio je i tada admiral De Đorđo.
Italijanske pomorske snage potom su spasle i oko 450 migranata sa dotrajalog teretnog broda „Ezadin” koji je ploveći pod zastavom Sijela Leonea posada, usred teške snežne oluje na moru, napustila u blizini Otrantskih vrata.
Za razliku od ravnodušnosti prema plimi imigranata na grčke obale Egeja, na novi priliv izbeglica put Jadrana zvanični Brisel je odmah reagovao.
„Najnoviji događaji iziskuju široku zajedničku akciju Evropske unije. Krijumčari ljudi nalaze nove rute ka Evropi i koriste nove metode da iskoriste očajanje ljudi koji žele da izbegnu ratnu zonu...” upozorio je ove sedmice Dimitris Avramopulos, komesar za migracije EU.
Kako će EU organizovati front protiv prodora imigranata iz Sirije i ostalih ratnih zona ka Evropi na Jadranu, i sa koliko uspeha, za sada je neizvesno. Krijumčari izbeglica na Mediteranu više ne koriste samo piroge da dobace nepozvane dođoše do Evrope. Sada ih krcaju i na dotrajale teretne brodove daleko većih kapaciteta.
Inače, Italija je nedavno, zbog finansija, obustavila izbegličko-spasilačku misiju „Mare nostrum”.
Brisel je da bi pomogao Italiji u borbi sa novim talasom izbeglica krajem jeseni pokrenuo misiju „Triton” sa tri puta manjim sredstvima od napuštene italijanske misije „Mare nostrum”.
U međuvremenu, više od 170.000 ilegalnih imigranata iz nekadašnjeg trećeg sveta stiglo je ove godine u Italiju. Niko pouzdano ne zna koliko ih se udavilo na tom putu u Evropu.
Kako god bilo, nova globalna imigrantska ruta preko Jadrana izgleda je otvorena.
Tanja Vujić
--------------------------------------------------------------------
Španci odlaze, Marokanci dolaze
Ni trostruki žičani opasač, pojačan sitno utkanom mrežom protiv penjanja, ne može da spreči ulazak velikog broja Afrikanaca u Evropu
Svakodnevni prizor na zidu između Melilje i Španije (Foto Rojters)
Nova godina počela je kao što je prošla stara. Melilja, španski grad na mediteranskoj obali Severne Afrike, pod opsadom je sa svih strana. Sa mora stižu rasklimatani čamci puni ljudi, sa kopna na trostruku bodljikavu ogradu naleću goloruki Afrikanci, a priručni imigracioni centar u evropskoj enklavi već je odavno prenatrpan. Očajanje, kažu, podstiče snalažljivost: ako ne mogu preko žice, iz Afrike u Evropu prelazi se u koferima.
Prema podacima Visokog komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija, prošle godine je 348.000 ljudi pokušalo da preko mora pređe u drugu zemlju. Više od četiri hiljade njih se udavilo, ne dospevši na drugu obalu. Mediteran je tu najkobniji. Od 207.000 migranata, 3.419 ih se udavilo.
Do prošle godine, najveći broj migranata koji do nove obale dospevaju Mediteranom zabeležen je 2011, kada je 70.000 ljudi krenulo sa severnih obala Afrike. Najviše ih je bežalo od rata u Libiji. Prošle godine, sukobima u Libiji pridodati su ratovi i krize u Ukrajini, Iraku, Siriji... Talasi emigranata pokušavaju da uđu u Evropu na bilo koji način.
Uz trostruku bodljikavu žicu isprepletanu žiletima, Melilja je sad opasana i posebnom mrežom, uz koju je nemoguće popeti se.
Po novim uputstvima, graničari vraćaju uhvaćene ilegalce po ubrzanom postupku. To znači da skidaju one koji su prešli na drugu stranu trostruke ograde i kroz posebna sigurnosna vrata ih vraćaju natrag u Maroko. Uzalud pojedini levičari u parlamentu prigovaraju da je takav postupak protivan španskom ustavu i međunarodnim poveljama o ljudskim pravima.
Španski predsednik vlade Marijano Rahoj tvrdi da mora da brani ne samo državne granice već i evropske. Zato traži da se donese amandman na španski zakon o bezbednosti građana kojim bi se pečatiralo pravo na vraćanje prebeglih po hitnom postupku. Ali ako bi se to uradilo, onda bi Madrid priznao da je do sada nelegalno vraćao dolaznike.
Međutim, što je više prepreka, to je broj migranata koji ulaze u Španiju veći.
Ipak, kriza čini da mnogi Španci odlaze trbuhom za kruhom, pa se smanjuje broj stanovnika.
Za razliku od Španaca, koji odlaze iz svoje zemlje, Rumuni, kojih je prošle godine ušlo najviše (16.323), i Marokanci (11.680) u nju dolaze.
Z. Šuvaković
--------------------------------------------------------------------
Grčka kao usputna stanica
Sirijsko dete u naručju grčkog spasioca (Foto Rojters)
Podaci Evropske agencije za upravljanje operativnom saradnjom na spoljnim granicama država članica EU (FRONTEKS) pokazuju da je u toku prošle godina najviše ilegalnih imigranata u Evropu stiglo takozvanom centralnomediteranskom rutom – više od 150.000 ljudi. Na drugom mestu je istočnomediteranska ruta sa više od 40.000 imigranata, dok su ostale dve (zapadnomediteranska i maršruta preko zapadnog Balkana) nešto manjeg intenziteta.
U statistiku naravno nisu uključeni ostali alternativni pravci kojima ljudi, uglavnom uz plaćanje lokalnim trgovcima, uspevaju da ispod radara uđu u EU.
Imigrantima koji stižu iz pravaca istočnog Mediterana najveću tranzitnu tačku predstavlja Grčka, koja se doživljava kao usputna stanica na putu za razvijenije evropske zemlje. Među njima svakako dominiraju Sirijci i Iračani, a za njima su Eritrejci i Avganistanci.
Metodologija grčkih vlasti u rešavanju problema migranata uglavnom nailazi na njihovo neodobravanje, što izaziva česte demonstracije protiv politike zvanične Atine i Brisela. Ono što im se nudi jeste da odmah po dolasku na grčku teritoriju podnesu zahtev za dobijanje azila što većina imigranata odbija zbog sporosti procedure i malog procenta pozitivnih odgovora potencijalnim azilantima.
Dodatni otežavajući faktor jesu pravila EU po kojima se imigrantima zabranjuje da ponovo zatraže azil u nekoj drugoj evropskoj zemlji ako su već aplicirali u Grčkoj.
Većini je cilj da se preko Grčke domognu neke razvijenije evropske zemlje, što evropska pravila onemogućavaju, pa se imigranti osećaju kao da su upali u klopku – došli su u zemlju kojoj nemaju mnogo šansi za napredak, dok u isto vreme kod Grka pritisnutim ekonomskom krizom raste netrpeljivost prema imigrantima.
„Većina želi da im Grčka da dokumenta sa kojima će moći da otputuju u druge evropske zemlje, ali takvi papiri ne postoje ni u jednoj zemlji EU”, kažu za Rojters u grčkom ministarstvu unutrašnjih poslova.
Od izbijanja sirijske krize 2011. oko 46.500 Sirijaca je stiglo u Grčku, od čega polovina u toku 2014, saopštava ministarstvo. Dolazak u Evropu preko Grčke nije jeftin poduhvat i ekspertske grupe upozoravaju da ljudi koji se otisnu na nebezbedno putovanje Mediteranom često krijumčarima ljudima daju sve što imaju. Najgori, ali ne i najređi scenario, jeste da imigrante, koji su sve stavili na kocku ne bi li se domogli boljeg života u Evropi, njihovi „dobrotvori”, nakon što su im uzeli novac, ostavljaju na milost i nemilost nemirnom moru.
D. V.
objavljeno: 13.01.2015.
