Izvor: Politika, 09.Apr.2012, 10:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
IZBORIJADA: Ivica i Slavica
Posle 12 godina, socijalisti opet imaju šefa države. Onaj politički slogan iz devedesetih: „Svi smo mi pomalo socijalisti”, sada, recimo, može da se preradi u: „Svi smo mi pomalo Ivica i Slavica”.
Kome se učini da je Slavica Đukić-Dejanović, nova privremena glavnokomandujuća vojske i ambasadorskih agremana, zapravo na funkciji v. d „Zemlje čuda”, neka se seti kako je i ona imala svog predsednika i šefa. Bila mu je odani prijatelj. Kada su ga hapsili, Slavica je bila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u vili „Mir”, braneći Slobu i Miru iznutra, kao psihijatar i drugarica.
Činilo se da će Boris, posle osam godina, a tek mu je pedeset četvrta, doživeti duboku starost u fotelji predsednika. Ali on je sam sebi skratio drugi mandat. U Srbiji se, uzgred, samo autoputevi završavaju pre roka, ali nema više Slobe da o tome zapoje i opomene Borisa da se manje druži sa Mrkom. Jer predsednici su smenjivi, samo su koridori i Mrka večni.
Ali Sloba nije bio psiholog, poput Borisa, koji je novom političkom kovanicom „skraćivanje mandata” krenuo u specijalni psihološki rat protiv Tome. Dok je Vučić listao Ustav i vikao „ostavka”, lider „žutih” je već obišao smederevsku železaru, odakle su se nedavno povukle američke investicione trupe, pa dojučerašnji predsednik traži strateškog partnera koji bi sunuo vatru u visoke peći. Posle je Boris opet mazio neko tele i analizirao razliku između šargarepe i krastavca.
Ni Toma ne izlazi iz štala. Seljaci već rentiraju imanja kao jednodnevni „ol inkluziv” aranžman za predsedničke kandidate: druženje sa kravama i teladima, grljenje sa domaćinom, mezetluk i rakijica, uz izlet do plastenika.
Do pre ove kampanje, mislili smo da seljaka u Srbiji nema ni od korova. Ali zato uspevaju predsednički kandidati.
Recimo, patolog Zoran Stanković je tek nekoliko dana bio kandidat za gradonačelnika Beograda. I plakate su mu odštampali, smislili mu slogan, koji se vidi samo ako se čitaju velika slova... Mlađa je brzinom kojom se od dvanaestogodišnjeg vladara pretvorio u večitog opozicionara junački naredio generalu da se još jednom žrtvuje za Mlađinu stvar.
„Svi smo mi Zoran Stanković”, objavio je Mlađa. Tako je patolog, ministar zdravlja, kandidat za gradonačelnika, iznenada prekomandovan na položaj predsedničkog kandidata. Šta je sledeća kandidatura uvaženog doktora? Predsednik Kola srpskih sestara?
Trenutno nas vodi psihijatar. Favoriti su psiholog sa skraćenim mandatom i nekadašnji čuvar upokojenih duša u Kragujevcu. Iz senke vrebaju bivši predsednik i premijer u dva mandata, toliko neutralan da je stekao titulu „Voja nevidljivi”. Ali ni Sloba ni Đinđić nisu sa nama da objasne kako nije baš pametno potceniti Koštunicu.
Kao ni Ivicu. Talenat je pokazao kada je prigrlio Mrku, Škundrića i ostale stare kadrove, iako ga ortodoksni slobisti nisu primali u ekipu, pod požarevačku lipu. Potom je, posle ono malo basketa, ubedio Borisa da je poželjniji od Čede i ekonomičniji od Mlađe.
Ni Šešelj nije za potcenjivanje. Voja se zaista dobro zabavlja. Kako sa sudskim većem u Hagu, tako i sa svojom Centralnom otadžbinskom upravom. Najpre je kao kandidata lansirao talentovanog Martinovića, da bi ga zamenio svojom suprugom Jadrankom.
Dramaturški bi ovakve predsedničke izbore i likove mogao da oblikuje još jedan kandidat, Čeda. Kada je studirao na FDU bio je pod uticajem Nebojše Pajkića, ali će ovi izbori, umesto radnog naslova „Dečko koji obećava”, pre podsećati na Šekspira, ali srpskog. Tako bi eventualni moto kampanje mogao da glasi „Boris treći”.
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 09.04.2012.
Pogledaj vesti o: Nova godina
.jpg)
