Izvor: Kurir, 12.Dec.2010, 10:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I KOZA I ĆUP ODO
Ko nije spremio zimnicu decembra meseca, neće ni da je spremi. Decembra meseca zima ima legitimno pravo da nam zavejava puteve, bez obzira na to koliko su putari iznenađeni. Decembra meseca slavi se masa srpskih slava, uključujući i „koka-kolinu“ Novu godinu. Ali decembra meseca se tamo negde u Švedskoj-Norveškoj dodeljuju Nobelove nagrade za izuzetan doprinos ovome ili onome i to su uglavnom stvarno neki rutavi tipovi iz nauke, književnosti ili političkog života. Zna se da decembra >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << avion Vlade Republike Srbije, ovaj što ne radi, pa treba da se kupi novi, leti sa nekoliko odabranih predstavnika u novogodišnji šoping i razgledanje Osla, jer Srbija je deo sveta, osim ako se drugačije ne naredi.
Naša mala zemlja se ove godine našla u nezavidnoj situaciji. Ove godine je za Nobela za mir delegiran kineski disident Neznamkakosebešezove. S jedne strane imamo pritisak Kine, koja je poslala depešu u kojoj zahteva da se distanciramo od „klovnova“ koji se mešaju u unutrašnja pitanja NR Kine, a s druge strane imamo čuvenu šargarepu „mejd in Jurop“, kojom nam mašu i cokću „ccc... nije valjda da nećete da dođete u Oslo“, podsećajući nas na sve one fondove za koje ćemo nekad da se kvalifikujemo.
Odluku da Srbija bojkotuje Nobela mirotočivog mejd in Čajna saopštio nam je Jeremiću Vuče, a sa nežnim kašnjenjem potvrdio i profesionalni Deda Mraz iz Zaječara. Jeste, ove godine naša vlada neće imati svog predstavnika na dodeli Nobelove nagrade za „mir“ onom kosookom koji tvrdi da u Kini nema dovoljno ljudskih prava i demokratije. Odlukom o bojkotu stali smo uz bok demokratskih velesila kao što su Kina, Venecuela, Kuba, Azerbejdžan, Iran...
To veče, dok sam se uspavljivao pun pomešanih emocija, uporno sam šapatom ponavljao: „Ako, mamu im jebem imperijalističku.“ I taman sam prespavao sa saznanjem da ćemo podržati braću Kineze kad, ne lezi vraže, naslovi po novinama „Srbija će imati svog predstavnika u Oslu“ (ovog puta se ne radi o pesmi Evrovizije). A u stvari i neće. Zaštitnik prava građana, ombudsman, pitao je Vladu da ide da „solira“ jer on, inače, ni ne mora da pita, a pitao je. On je nezavistan. Pitao je samo da pozajmi državni avion da ode u svoje ime, on koji je reprezent naroda, jer ga mrzi da se gura po aerodromima a i golica ga kad ga pipka aerodromsko obezbeđenje. Cvetković je dobio zeleno svetlo da mu izađe u susret, ali da ostanemo pri stavu da mi nemamo predstavnika koji će Vladinim avionom otići u Oslo... Avionom koji ni ne radi, ali ne u naše ime nego u svoje, jer on predstavlja narod. Ali kad je već tu, da pozdravi Nobela i Kineza u ime Vlade, ali ne i u ime birača, jer mi nemamo predstavnika u Oslu. Mislim, odlučili smo da nemamo i to će tako da bude, ali kad je čovek već tu, neka kaže da smo mi borci za demokratiju i zapadne društvene norme - za-pa-dne.
Doduše, ovu dodelu ćemo da bojkotujemo, ali neka naš predstavnik koji nije ni otišao u Norvešku sedne u prvi red da ne pomisle da nismo došli. Koristeći na pogrešan način doktrinu eminentnog bravara sa krštenicom pisanom u Kumrovcu „Ruši most... Ne... Pravi most!“ sigurno nismo ostavili lep utisak ni na braću Kineze ni na kolege Evropejce. Situacija sa ovim autogolom naše vrhuške podseća me na onu priču kada je hodža Nasrudin savetovao kako da oslobode kozu koja je zaglavila glavu u veoma vrednom ćupu: „Prvo odsecite glavu kozi. Sada razbijte ćup.“ Bojim se da smo svima pokazali kako se ostaje i bez prijatelja i bez obraza.
