Izvor: Politika, 08.Jan.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropska oda bez radosti
Da li će milenijum generacija uspeti da prelomi pravu liniju koja Evropu vodi u depresiju i urušava njene temeljne vrednosti
Danas, po verziji evropske elite, kad se otvore berze, počinje prava nova 2012. godina. Uspe li da u njoj spase evro, a da pri tom zadrži sve odlike dosadašnjeg diktata finansijskih spekulacija, Evropa može da izgubi na drugom važnijem planu: polako nestaju moralni i društveni temelji na kojima je sazdana.
Po svim prognozama, piše katalonski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << novinar i pisac Žordi Babeta, godina koju smo tek načeli „biće dramatična za Evropu, neurotična za Španiju i tragična za Kataloniju”. Cilj političke elite, kako uočava uvodničar katalonske „Vangardije”, biće da se izbegne potonuće iz kojeg nema izlaska, a ne da se otvore novi poslovi ili da demokratske institucije stanu na zdrave noge.
I u Francuskoj primećuju da Evropljanima neće biti lako sve dok jedina istinska opsesija onih koji vode zemlju bude plaćanje duga i smanjenje troškova. U takvim uslovima, država gubi osobine socijalnog blagostanja, koje su tradicionalno garantovale minimalne dobrobiti ugroženim slojevima. I, što je najgore, demokratija je na gubitku.
Šta dalje da se kaže, kad pariski „Mond” juče konstatuje kako će francuski lideri u kampanji za predsednički mandat ovog proleća prekopirati madridski model koji je primenio Marjano Rahoj na izborima prošlog dvadesetog novembra. Lider konzervativne Narodne partije držao se podaleko od bilo kakvog konkretnog plana. Sem što je obećao da neće povećavati poreze, on je kao svoj apsolutni prioritet postavio ispunjenje ekonomskih obaveza prema Briselu, odnosno Berlinu. Rahoj je dobio apsolutnu većinu i najavio preko svojih glasnogovornika da do daljeg neće moći da odgovara na novinarska pitanja. Njegov ministar ekonomije, bivši funkcioner propalog Limans Bradersa, obelodanio je da je zemlja u gorem stanju nego što se prvobitno mislilo jer je naknadnim svođenjem računa ispalo da je budžetski deficit osam a ne šest odsto bruto nacionalnog dohotka. Zbog toga su neophodne „vanredne mere”, pa je obećanje da neće biti dodatnih poreskih dažbina i taksi poništeno. Novi premijer čeka februarski samit u Briselu i tek onda će izaći pred one koji su za njega glasali da kaže šta ih čeka.
Ali, bez obzira na postizborno stanje u Španiji, Sarkozi i njegov glavni oponent, socijalista Fransoa Oland, vodiće po ugledu na svog iberijskog suseda istu takvu maglovitu izbornu kampanju. A ko dođe na vlast, zna se, slede mere koje nisu popularne. Da su ih otvoreno obelodanili kao svoju platformu, ne bi ni u ludilu dobili izbore.
Da je evropske vrednosti zamenio postmoderni totalitarizam, to tvrdi i italijanski pisac i filozof Paolo Flores Darse. Komentarišući najnovije ustavne promene u Mađarskoj, on u časopisu „Mikromega”, tvrdi da bi Budimpešta bila s punim pravom odbijena da je danas podnela zahtev za pristupanje u EU. Za Viktora Orbana, pod čijim je vođstvom Mađarska dopunila ustav antievropskim klauzulama, Darse kaže da se „njegovoj aroganciji mora stati na put, sprovođenjem člana 7 iz Lisabonskog sporazuma”. U suprotnom „antidemokratska epidemija mogla bi da se proširi na ceo politički kontinentalni prostor”.
„Evropa je počinila veliku grešku što je pustila da skoro 20 godina Berluskoni radi šta mu se htelo, i ako ne interveniše odlučnije protiv Orbana neka se pripremi za samouništenje”, piše italijanski filozof usredsređen na moralne vrednosti i evropske principe. On zagovara da se Orban kazni i da mu se oduzme glas u evropskim institucijama, što bi značilo da Brisel podržava „mađarsku republiku, i građane koji su u znak protesta izašli na ulicu pevajući ’Odu radosti’”.
Ima li uopšte smisla da himna Evrope ostane „Oda radosti“, kada je sve tako neveselo? Španci uveliko komentarišu da ne vide svetlo niti izlaz iz tunela. Ugledni španski demograf Pablo Salvador Koderk usredsredio se na činjenicu da je za „milenijum generaciju”, one rođene između 1982. i 2000, osnovna briga danas kako da uopšte nađu posao.
Koderk ipak vidi razloga za optimizam. On citira svog generacijskog vršnjaka Bila Gejtsa, takođe bejbi bumera koji kaže da nikad u istoriji nije bilo toliko obaveštenog mladog sveta, spremnog i sposobnog da prelomi ovu pravu liniju koja deprimira planetu. I zbog toga veruje da promene stižu.
Čak ni danas stanovnici Evrope, dodaje ovaj demograf, nemaju razloga da zavide bilo kome ko živi negde drugde. Po rejtingu uvaženog Merser Konsaltinga, 25 od pedeset gradova s najboljim kvalitetom života nalaze se u Evropi. Madrid i Barselona su među njima. A i da nisu, karta do Berlina i natrag je samo 150 evra. Paradoks je da ceo svet želi da bude Evropa, a ona će se probuditi zahvaljujući milenijum generaciji, tvrdi španski demograf. Ne pominje da je mnogo njih otišlo da potraže svoj milenijumna druge kontinente: u Latinsku Ameriku, Aziju, čak i Afriku. I tu su se probudili oni, bez Evrope.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 09.01.2012.
Pogledaj vesti o: Nova godina
